Objavljena je detaljna dokumentacija za deonicu od Doboja do Banjaluke, dugu 94,4 kilometra, koja otkriva kuda će prolaziti budući gasovod, gde će biti izgrađene glavne gasne stanice i na kojim će lokacijama biti izvedeni najzahtevniji građevinski radovi, piše BiznisInfo.ba.
Dokumentaciju je izradila kompanija Radis iz Istočnog Novog Sarajeva, a nosilac projekta je Sarajevo-gas iz Istočnog Sarajeva. Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske pokrenulo je postupak prethodne procene uticaja na životnu sredinu.
Gasovod prolazi kroz šest lokalnih zajednica
Prema dokumentaciji, trasa budućeg gasovoda prolaziće kroz područja Doboja, Stanara, Dervente, Prnjavora, Laktaša i Banjaluke. Najvećim delom biće položena uz auto-put "9. januar", na udaljenosti od približno 20 metara od putnog pojasa. Na pojedinim lokacijama predviđena su odstupanja zbog konfiguracije terena, postojećih objekata i drugih prostornih ograničenja.
Reč je o magistralnom gasovodu prečnika DN 500 i DN 400, koji će predstavljati važan deo budućeg sistema za transport prirodnog gasa kroz severni deo Republike Srpske. Uz osnovnu trasu planirana je i izgradnja priključnih gasovoda, kao i objekata za merenje, regulaciju i distribuciju gasa prema lokalnim potrošačima.
Možda vas zanima
Od 1. jula skuplji gas u BiH
Vlada Federacije Bosne i Hercegovine odobrila je novu veleprodajnu cenu prirodnog gasa za distributivne kompanije u Federaciji Bosne i Hercegovine, koja će se primenjivati od 1. jula 2026. godine.
9:58
28.7.2026.
85 d
Posebno je značajno to što će gasovod prolaziti u blizini industrijskih i poslovnih zona, čime bi se u budućnosti mogla stvoriti mogućnost priključenja većeg broja proizvodnih kompanija na gasnu mrežu.
Gasovod će prolaziti ispod Bosne i Vrbasa
Među tehnički najzahtevnijim delovima projekta izdvajaju se prelazi preko velikih vodotokova. Kod Doboja je predviđeno da gasovod prolazi ispod korita reke Bosne, dok će na području Laktaša prolaziti ispod korita Vrbasa.
Trasa će se ukrštati i sa brojnim magistralnim, regionalnim i lokalnim putevima, auto-putevima, dalekovodima i manjim vodotokovima. Na mestima ukrštanja sa saobraćajnicama predviđeno je podbušivanje i postavljanje zaštitnih cevi, kako bi se omogućilo izvođenje radova uz što manje ometanja saobraćaja.
Za izvođenje radova duž najvećeg dela trase predviđen je radni pojas širine 18 metara, odnosno po devet metara sa svake strane ose gasovoda.
Veliki gasni centar u Banjaluci
Dokumentacija otkriva i lokacije budućih gasnih objekata. Jedan od najvažnijih kompleksa planiran je u Ramićima, na području Banjaluke, gde je za glavnu merno-regulacionu stanicu i prateće sadržaje predviđena površina od približno 31.811 kvadratnih metara, odnosno 3,18 hektara.
Projektovani maksimalni protok glavne merno-regulacione stanice Banjaluka iznosi 100.000 kubnih metara gasa na sat. Merno-regulacione stanice i prateći objekti predviđeni su i u Laktašima i Prnjavoru, gde bi gas trebalo da bude dostupan lokalnim distributivnim sistemima.
Na području Laktaša za gasne objekte predviđeno je oko 4.697 kvadratnih metara, a u Prnjavoru približno 1.430 kvadratnih metara. Izgradnja magistralnog gasovoda sama po sebi neće značiti da će sva domaćinstva i privredni subjekti odmah dobiti pristup gasu. Za to će biti potrebno razvijati i lokalne distributivne mreže.
Deo projekta vrednog 1,29 milijardi KM
Kako je BiznisInfo.ba ranije pisao, deonica Doboj–Banjaluka deo je mnogo većeg projekta izgradnje magistralnog gasovoda Šepak–Banjaluka–Novi Grad. Ukupna dužina planirane primarne i priključne magistralne gasne mreže iznosi približno 500 kilometara, a projektom je predviđena gasifikacija 18 gradova i opština.
Ranije je objavljeno da vrednost investicije iznosi oko milijardu KM, dok bi sa troškovima eksproprijacije mogla da dostigne približno 1,29 milijardi KM. Za izvođenje radova na velikom projektu angažovane su kompanije Konvar iz Beograda i Gasteh iz Inđije.
Planirana je realizacija u tri faze. Prva obuhvata izgradnju glavnog magistralnog pravca od Šepka do Banjaluke, druga izgradnju priključnih gasovoda prema lokalnim zajednicama, a treća nastavak magistralnog gasovoda od Banjaluke prema Novom Gradu.
Cilj projekta je da omogući širu upotrebu prirodnog gasa u domaćinstvima i industriji, ali i da stvori dodatne infrastrukturne preduslove za privlačenje novih investicija.
Nastavljaju se pripreme za realizaciju
Predstavnici institucija Republike Srpske i kompanija uključenih u projekat nedavno su održali sastanak na kojem su razmatrani dosadašnji napredak i naredni koraci u realizaciji. Ranije su usvojena i zakonska rešenja kojima se nastoji ubrzati eksproprijacija zemljišta potrebnog za izgradnju gasovoda.
Najnovija dokumentacija pokazuje da je za deonicu Doboj–Banjaluka u oktobru pokrenut postupak prethodne procene uticaja na životnu sredinu. Objavljivanje detaljne trase predstavlja važan korak u pripremi projekta, ali ne znači da su sve dozvole već izdate niti da je poznat konačan datum početka građevinskih radova na ovoj deonici.