Kada je reč o Srbiji, Putnikovićeva ocenjuje da je situacija povoljnija nego u velikom delu Evrope.
Podseća da Srbija do kraja godine ima ugovor o isporuci ruskog gasa po znatno povoljnijoj ceni, kao i da se snabdeva gasovodom, što je važno za sigurnost isporuka.
"Pa, mi imamo i povoljnu cenu gasa, dobijamo ga gasovodom i imamo puna skladišta, što je jako bitno", ističe Putnikovićeva. Kao dodatnu prednost navodi mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana i razvoj novih interkonekcija.
Posebno ukazuje na početak izgradnje gasovoda ka Severnoj Makedoniji, koji bi Srbiji trebalo da obezbedi još jedan alternativni pravac snabdevanja.
Očekuje da Srbija neće imati problema sa količinama gasa i izražava nadu da će i cena ostati prihvatljiva.
Koliko Evropu košta odricanje od ruskog gasa
Putnikovićeva smatra da je evropsko odricanje od ruskog gasa jedan od značajnih uzroka ekonomskih problema sa kojima se suočavaju privreda i građani Evropske unije.
Podseća da je pre rata u Ukrajini Rusija obezbeđivala oko 40 odsto gasa koji je uvozila Evropska unija, dok je danas taj udeo znatno manji.
Navodi da je cena prirodnog gasa na holandskoj berzi TTF dostigla 91 evro po megavat-satu, što je, prema njenoj oceni, dva do tri puta više nego pre energetske krize.
Posledice ne osećaju samo industrijski potrošači gasa već i toplane, domaćinstva i proizvođači električne energije.
Ukazuje da skuplji energenti povećavaju troškove proizvodnje, a samim tim i cene proizvoda i usluga.
Putnikovićeva ocenjuje da su rast troškova života i nezadovoljstvo ekonomskom situacijom među razlozima za proteste u pojedinim evropskim zemljama.
Ističe i da Evropa predstojeću zimu dočekuje sa skladištima gasa koja su, prema podacima koje navodi, popunjena oko 70 odsto, uz razlike između država.
Američki tečni gas nije jeftina zamena
Evropska unija je poslednjih godina povećala uvoz tečnog prirodnog gasa, pre svega iz Sjedinjenih Američkih Država, ali Putnikovićeva ukazuje da takav način snabdevanja podrazumeva dodatne troškove.
Gas mora da bude ohlađen i pretvoren u tečno stanje radi transporta tankerima, a potom ponovo vraćen u gasovito stanje.
Osim američkog tečnog gasa, Evropa se snabdeva i iz Norveške, Alžira, Katara, Australije i drugih zemalja.
Međutim, poremećaji u snabdevanju sa Bliskog istoka dodatno otežavaju situaciju. Objašnjava da se evropski kupci za raspoložive količine tečnog gasa nadmeću sa velikim azijskim tržištima, što dodatno utiče na cenu.
Putnikovićeva ne isključuje mogućnost da se u pojedinim evropskim zemljama ponovo otvori pitanje uvoza ruskih energenata.