Sporazum Trampa i Putina o izvozu ruskog dizela izazvao je oštre reakcije u Ukrajini. Dok Bela kuća pokušava da obori cene goriva uoči izbora, u Kijevu strahuju da postaju kolateralna žrtva unutrašnje politike SAD.
Oglas
Dogovor američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina o izvozu ruskog dizela na svetsko tržište izazvao je ogorčenje u Ukrajini. Prema pisanju američkog portala Axios, sporazum se u Kijevu tumači kao odgovor na odbijanje ukrajinskog rukovodstva da obustavi napade na ruske rafinerije, prenosi DW (Dojče vele).
Tramp je dodatno podigao tenzije izjavom da je za Ukrajinu „vreme da dobije novog vođu koji bi mogao da postigne dogovor“. Takve reči ponovo su otvorile raspravu o odnosu američke administracije prema Volodimiru Zelenskom i o budućnosti američke podrške Ukrajini.
Objava sporazuma stigla je baš u trenutku dok su se u Majamiju vodili razgovori ukrajinskih, američkih i evropskih predstavnika. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije krio nezadovoljstvo.
„Mislim da se naš tim koristi samo kao paravan. To definitivno nije pošteno“, rekao je novinarima i Trampovu odluku nazvao „slabom odlukom jakih partnera“.
Sećanja na sukob u Ovalnom kabinetu
Za ukrajinsko rukovodstvo ovo nije prvi ozbiljan sukob sa Trampovom administracijom. Već u februaru 2025. došlo je do otvorenog verbalnog sukoba u Ovalnom kabinetu, kada je Tramp poručio Zelenskom da „trenutno nema karte u rukama“.
Nakon tog sastanka usledio je privremeni prekid isporuka oružja i razmene obaveštajnih podataka između dve zemlje. Prema medijskim izveštajima, američki specijalni izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner tokom pregovora u Majamiju ponovo su pominjali mogućnost obustave obaveštajne saradnje zbog ukrajinskih napada na rusku energetsku infrastrukturu.
Američki predstavnici kasnije su odbacili takve tvrdnje.
Mihajlo Hončar iz ukrajinskog Centra za globalne studije „Strategija XXI“ smatra da trenutna situacija podseća na prošlogodišnji sukob u Beloj kući, ali ne vidi razlog za paniku.
„I prošle godine postojale su pretnje prekidom razmene obaveštajnih podataka i kašnjenjima u isporuci oružja. Kasnije su Amerikanci shvatili da takva politika šteti i njihovim interesima pa su saradnju obnovili“, kaže Hončar.
Tramp traži žrtvenog jarca?
Sagovornici DW uglavnom povezuju pojačane Trampove napade na Ukrajinu sa izborima za Kongres koji će biti održani 3. novembra.
Na tim izborima bira se ceo saziv Predstavničkog doma i trećina Senata, a visoke cene goriva postale su jedna od centralnih tema kampanje.
Ivan Us iz Nacionalnog instituta za strateške studije u Kijevu smatra da republikancima preti ozbiljan politički udar zbog cena energenata.
„Donald Tramp želi po svaku cenu da skrene pažnju sa činjenice da su visoke cene povezane sa njegovim ratom protiv Irana i problemima u Ormuskom moreuzu. Za to mu je potreban žrtveni jarac i odlučio je da to bude Ukrajina“, smatra Us.
Mihajlo Hončar takođe veruje da sporazum pre svega koristi Moskvi. „Cela priča sa dizelom izgleda kao prikrivena Putinova molba Trampu da izvrši dodatni pritisak na Ukrajinu“, kaže analitičar.
Hončar pritom ukazuje i na izveštaje prema kojima bi investitori povezani sa Trampovim okruženjem mogli biti zainteresovani za kupovinu inostrane imovine ruskog energetskog koncerna Lukoil.
Kako odgovoriti na američki pritisak?
Oleksandr Krajiv iz analitičkog centra Ukrajinska prizma upozorava da bi Kijev trebalo da izbegava emotivne reakcije.
„Ako zalupimo vrata iz uvređenosti, to nam sigurno neće pomoći. U tom slučaju vojna pomoć i obaveštajna saradnja došle bi u pitanje, a to sebi ne možemo da priuštimo“, smatra Krajiv.
Po njegovom mišljenju, Ukrajina bi istovremeno trebalo da zajedno sa Nemačkom, Danskom, Velikom Britanijom i Francuskom radi na tome da isporuke ruskog dizela prema SAD postanu politički i logistički neizvodljive.
Ivan Us savetuje da se Trampove javne izjave ne tumače previše dramatično. „Može da se govori šta god se želi, važno je šta se u stvarnosti događa“, kaže Us.
On smatra da ukrajinska diplomatija treba da održava kontakte sa republikancima i pokretom MAGA, gde se već pojavljuju kritike Trampovog sporazuma sa Putinom.
Deo republikanaca upozorava da bi dodatni prihodi od prodaje dizela mogli posredno da koriste Iranu i drugim ruskim saveznicima.
Moguće i pravne prepreke
Us ne isključuje mogućnost da Trampova odluka završi pred sudom. Republikanski senator Tom Tiliš izjavio je za NBC da postoji mogućnost da predsednik krši zakon iz 2022. kojim je zabranjen uvoz ruske nafte i drugih energetskih proizvoda.
Prema Usovom mišljenju, najave o mogućem uskraćivanju oružja i obaveštajnih podataka više služe stvaranju političkog utiska nego stvarnoj promeni politike.
„Takve izjave imaju cilj da ubede tržišta da Vašington preduzima odlučne korake i tako utiče na cene energenata“, smatra Us.
Šta posle američkih izbora?
Sva trojica stručnjaka slažu se da bi Kijev trebalo da izdrži pritisak barem do završetka izbora u SAD.
Oleksandr Krajiv veruje da bi Tramp nakon izbora mogao da ublaži svoj pristup. Napuštanje Ukrajine, upozorava, poslalo bi signal slabosti Kini, koja pažljivo prati razvoj događaja oko Tajvana.
Mihajlo Hončar podseća da se protiv sporazuma sa Rusijom već izjašnjavaju pojedini republikanci u Senatu i Predstavničkom domu. Pominje i zakonski predlog koji je pokrenuo kongresmen Brajan Ficpatrik sa ciljem blokiranja kupovine ruskih energetskih proizvoda.
„Uprkos svim pretnjama i mogućim privremenim merama protiv Kijeva, malo je verovatno da će Tramp otići mnogo dalje. Situaciju ne treba posmatrati apokaliptično“, smatra Hončar.
Prema njegovom mišljenju, američki pritisak mogao bi da ima i neželjenu posledicu za Vašington: dodatno približavanje Ukrajine evropskim saveznicima.
Zbog toga mnogi u Kijevu sadašnju krizu vide kao ozbiljan izazov, ali ne i kao prelomni trenutak koji bi mogao da promeni tok rata ili odnose sa Zapadom.
Teme