U dnevnoj sobi robotski usisivač obavlja posao, svetlo se prigušuje glasovnim komandama, grejanje se reguliše preko mobilnog telefona, a televizor je povezan s internet-servisima za striming. Sve su to primeri takozvanog "Interneta stvari" (Internet of Things – IoT), u kojem umreženi uređaji međusobno razmenjuju podatke i komuniciraju.
Prema istraživanjima nemačkog udruženja digitalne industrije Bitkom, takve pametne uređaje danas koristi oko polovine domaćinstava u Nemačkoj, a njihov broj i dalje raste.
"AI-crvi" u robotskom usisivaču?
Kompanija za razvoj veštačke inteligencije Anthropic sada upozorava na mogućnost nove vrste sajber-pretnje. Prema njihovom izveštaju, zlonamerni programi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli bi uskoro da se nastane u umreženim kućnim uređajima, da se samostalno kopiraju na druge uređaje i tamo nastave da deluju.
Za tako nešto možda više neće biti potrebni skupi superračunari. Dovoljan bi mogao da bude veliki broj slabo zaštićenih pametnih televizora ili drugih uređaja povezanih na internet.
Računarski "crvi", odnosno virusi (malware) koji se sami šire s jednog uređaja na drugi, postoje već decenijama. Oni funkcionišu prema unapred programiranim pravilima i koriste poznate bezbednosne propuste. Kada se ti propusti zakrpe, njihovo dalje širenje postaje otežano.
"AI-crvi" bili bi znatno složeniji. Taj zlonamerni softver koji koristi veštačku inteligenciju mogao bi samostalno da rešava probleme i da se prilagođava različitim uređajima, operativnim sistemima i tehničkim ograničenjima. Takođe bi mogli da pronalaze načine za zaobilaženje novih bezbednosnih zaštita.
Širenje preko televizora
Istraživači kompanije Anthropic testirali su da li se modeli veštačke inteligencije mogu pokretati i na relativno jeftinoj opremi. U jednom eksperimentu rasporedili su AI-model na 15 jeftinih Android TV-uređaja. Svaki uređaj obavljao je deo potrebnih proračuna. Time su pokazali da određene AI-aplikacije ne zahtevaju veliki data-centar.
U kontrolisanom okruženju istraživači su zatim napravili osam simuliranih Android-uređaja. Model je uspeo da se smesti na jedan uređaj, da se samostalno kopira i zarazi ostale. U četiri od pet pokušaja uspešno je kompromitovao svih osam uređaja, a u preostalom slučaju njih sedam.
Kada bi takav model bio opremljen zlonamernim softverom, mogao bi relativno brzo da se prilagodi novim okruženjima i ometa rad različitih sistema. Prema proceni istraživača, "AI-crvu" bilo bi potrebno između jednog i dva dana da se prilagodi potpuno novom uređaju.
Worawee Meepian / Shutterstock.com
Mreža zaraženih kućnih uređaja
Posebno zabrinjava mogućnost stvaranja velike mreže zaraženih uređaja, takozvanog bot-neta. Pojedinačni uređaj ima ograničenu računarsku snagu, ali kada ih je mnogo povezano, mogućnosti napada rastu. Takva mreža više ne bi zavisila od jednog centralnog servera koji bi mogao jednostavno da bude isključen.
Dodatni problem je mogućnost da sistem tokom rada uči i prilagođava se. Teoretski bi mogao da pređe i na sasvim drugačije vrste uređaja sa drugačijim softverom.
Iako bi zaraženi uređaji mogli da budu isključeni iz mreže, a bezbednosni propusti naknadno otklonjeni, decentralizovana priroda takvog sistema otežala bi njegovo suzbijanje. Anthropic takav scenario poredi sa spororastućom digitalnom plesni.
Iako su istraživači u eksperimentu namerno ostavili uređaje gotovo bez zaštite, procenjuju da bi manji AI-modeli već tokom ove godine mogli da dostignu nivo potreban za slične napade u stvarnom svetu.
Pregrejani rashladni sistemi
Koliko ozbiljne posledice mogu imati sajber-napadi na umrežene sisteme pokazuje nedavni incident u Francuskoj. U noći između 11. i 12. oktobra 2026. napadači su manipulisali rashladnim i sistemima za zamrzavanje u brojnim supermarketima.
Temperature u pogođenim sistemima porasle su i do 50 stepeni Celzijusa. Hrana se kvarila, a na pojedinim lokacijama došlo je i do požara i tehničkih oštećenja.
Francuska agencija za sajber-bezbednost CERT-FR prvo je potvrdila napade na sisteme danskog proizvođača Danfoss, a potom je upozorenje prošireno i na uređaje drugih proizvođača.
Istraga još traje.
Savremeni supermarketi svoje rashladne sisteme nadgledaju i kontrolišu digitalnim upravljačkim jedinicama kojima se može pristupiti na daljinu. Prema dosadašnjim informacijama, deo zaštitnog softvera bio je zastareo, što su napadači možda iskoristili kao ulaznu tačku.
Nova dimenzija sajber-napada?
Još nije poznato ko stoji iza napada u Francuskoj niti kakvi su bili motivi. Takođe ne postoje dokazi da je u tim napadima korišćen samoreplikujući "AI-crv".
Ipak, istraživanje kompanije Anthropic pokazuje koliko bi veštačka inteligencija mogla da olakša razvoj sofisticiranog zlonamernog softvera i omogući napade na umrežene uređaje bez ogromnih računarskih resursa.
Zbog toga je francuska agencija za sajber-bezbednost preporučila kompanijama da redovno ažuriraju umrežene uređaje, odmah instaliraju bezbednosne zakrpe i isključe sve nepotrebne internet-veze.