Malo je muzičara koji su u svom najboljem periodu mogli da pevaju na isti način kao Džordž Majkl.
Oglas
Većina ljudi se trudi da tokom godina održi glas u dovoljno dobroj formi kako bi mogla da pogodi prave tonove, ali za izvođenje pesme poput „Careless Whisper“ bilo je potrebno pravo razumevanje pevanja. Ono što je Majkl radio nije ličilo ni na šta što je do tada izvodio neki tipični mladi pop pevač, ali razlog za to bio je što Majkl nikada nije želeo da ga smatraju običnom pop zvezdom u tradicionalnom smislu, piše Far Out Magazine.
Neki od njegovih najvećih uzora bili su muzičari koji su najviše rizikovali, a njihovi uticaji mogli su se čuti u pesmama koje je stvarao. Iako je pesmu „Praying for Time“ napisao imajući na umu Džona Lenona, Majkl se nikada nije trudio da napravi njegovu kopiju. Želeo je da upije takvu vrstu muzike i predstavi je na svoj način, zbog čega je upravo ta pesma jedan od retkih primera u kojima se Lenonov duh i smisao za humor mogu prepoznati kod nekoga ko nije bivši član Bitlsa.
Isto bi se moglo reći i za način na koji se Majkl ugledao na svoje idole, poput Fredija Merkjurija. Znao je da je dostizanje nivoa Dejvida Bouvija gotovo nemoguće, ali kada se pogleda kako je suvereno vladao scenom tokom nastupa sa grupom Kvin na koncertu posvećenom pokojnom frontmenu, Majkl je delovao kao da može da se izbori sa svakim izazovom dok je izvodio pesmu „Somebody to Love“.
To su bile pesme koje je pevao čitavog života, ali rokenrol je predstavljao samo jedan deo njegovog stvaralaštva. Bio je oličenje onoga kako bi pop zvezda trebalo da izgleda, ali kada bi se uklonio sav sjaj koji je pratio veliki deo njegovog rada, ostao bi jedan od najvećih soul pevača svih vremena, zarobljen u telu pop zvezde. Ako već nije izgledao kao soul pevač, barem je mogao tako da zvuči.
Zbog toga se na mnogim njegovim kasnijim albumima u velikoj meri oslanjao na različite podžanrove R&B muzike. Devedesetih godina pokušavao je da izgradi ime rame uz rame sa umetnicima poput Loren Hil, ali čak i kada je tek započinjao solo karijeru, znao je da bi svako ko pokuša da se takmiči sa Aretom Frenklin i onim što ona može da izvede ispao potpuno smešan.
Iz njenog glasa izbijala je neverovatna snaga svaki put kada bi zapevala, a Majkl je smatrao da su za to zaslužni anđeli. Rekao je:
„Mislim da ne treba ni da sanjate o tome da se takmičite sa Aretom Frenklin. Njen glas je glas s neba, a ja ne umem da izvodim takve vokalne ukrase. Ne mogu da radim ono što rade Boyz II Men, kada otpevaju 80 tonova za dve sekunde. Nemam snagu koju ona ima. Kada je reč o Areti, važno je da precizno iznesete melodiju, jer će je ona svakako učiniti svojom i pretvoriti je u neverovatno muzičko delo.“
Majkl je svoj talenat pokazao i u pesmi „I Knew You Were Waiting (For Me)“, koju je izveo sa jednom od kraljica pop muzike. Niko drugi ne bi se usudio da izvodi vokalne ukrase na način na koji je to ona činila. Čak i da je imao isti talenat za gospel pevanje i izvođenje složenih vokalnih deonica, teško da bi one imale isti efekat kao kada ih izvodi osoba koja je otpevala „You Make Me Feel Like a Natural Woman“.
Ona je bila oličenje veličanstvenog pevačkog glasa, a Majklu bi bilo jednako drago da sedi u pozadini i posmatra njenu čaroliju kao i da peva sa njom. Jer čak i kada bi neko sa Frenklin odmeravao snage stih po stih, svako ko bi pokušao da izvede sopstvenu moćnu vokalnu deonicu morao bi da se zadovolji drugim mestom.
Teme