Najveći trgovinski lanci su, tokom prošle godine, uglavnom umanjili svoje prihode i profit, zbog povećanja različitih troškova u poslovanju, navodi se u izveštaju “Sto naj” Agencije za privredne registre (APR), u kojoj je analizirano poslovanje preduzeća u Srbiji u 2025. godini. Na neke je, kao što su više puta i isticali, Vladina uredba o ograničenju marži, uticala veoma negativno, piše Nova ekonomija.
Oglas
Visoke poslovne prihode tokom 2025. godine ostvarila je grupa od 15 kompanija iz oblasti trgovine na malo. Njihovi prihodi prošle iznose skoro 820 milijardi dinara, odnosno gotovo sedam milijardi evra. Ujedno, oni čine 14 odsto poslovnih prihoda sto posmatranih društava, prenosi Nova ekonomija.
Jedan od najuspešnijih trgovaca na malo je Delez, koji je ostvario poslovne prihode od 170 milijardi dinara, odnosno nešto manje od milijarde i po evra. Viši troškovi koje je ova kompanija imala po osnovu nabavne vrednosti prodate robe doveli su do rasta poslovnih rashoda, a potom i smanjenja dobitka iz poslovanja. Kada se sve uzme u obzir, Delezov neto dobitak u prošloj godini smanjen je za čak 85,9 odsto, na milijardu dinara. Smanjen je i broj zaposlenih za 418.
Ova kompanija je, inače, početkom februara objavila da je podnela zahtev za arbitražu da bi zaštitila svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije. Zahtev je podnet zbog mere Vlade Srbije koja je doneta u septembru 2025, a kojom su trgovinske marže ograničene na 20 odsto. Oni su naveli da je odluka Vlade da ograniči trgovinske marže uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije, kao da je bili primorani da zatvore 25 prodavnica, što je dovelo do gubitka stotina radnih mesta u Srbiji.
Podsećanja radi, Vlada Srbije je, krajem avgusta prošle godine, usvojila uredbu o ograničavanju marži u trgovinskim lancima, koja je ograničila iznos marži na 20 odsto na proizvode iz 23 kategorije. Među proizvodiima za koje su marže bile ograničene bili su mleko i mlečni proizvodi, jaja, bezalkoholna pića, čaj, sveže voće i povrće, prarerada voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznuti poizvodi, sveže i prerađeno meso, sveža i prerađena riba, slani konditori, slatki kontidori i cerealije, šećer i med, brašno i testenine. Uredba je u više navrata bila menjana, a prestala je da važi krajem februara ove godine.
Lidl neznatno poveća neto rezultat
Tu je i Lidl, čiji su poslovni prihodi od 126 milijardi dinara, odnosno više od milijardu evra porasli za 14,4 odsto tokom 2025. godine. I oni su, doduše, baš kao i Delez, imali brži rast poslovnih rashoda, a potom i smanjenje poslovnnog dobitka. Uprkos tome, Lidl je prošle godine uspeo da neznatno da poveća neto rezultat – za 0,2 odsto, do iznosa od gotovo pet milijardi dinara. Lidl je takođe povećao broj radnika za 252, te je imao ukupno 3.520 zaposlenih.
Prihodi Idea marketa smanjeni za 14,2 odsto
Slede Idea marketi, koji su imali visoke poslovne prihode, uprkos tome što su oni za godinu dana smanjeni za 14,2 odsto. Tako je ovaj lanac ostvario poslovni prihod u iznosu od 91,5 milijarde dinara, iliti 779 miliona evra. Baš kao i Delez, i Idea marketi su smanjili broj zaposlenih, i to za 354 radnika.
Odnedavno su, inače, Idea prodavnice u vlasništvu kompanije Alta retail, čiji je vlasnik biznismen blizak SNS-u Davor Macura. Ova kompanija, prema pisanju Nedeljnika, platila je 40 miliona evra za Idea markete i još četiri firme koje su u Srbiji poslovale pod okriljem hrvatske Fortenova grupe.
Neto dobitak Univereksporta umanjen za skoro 90 odsto
Što se tiče ostalih trgovinskih lanaca, tu je i Univereksport, koji je poslovne prihode za godinu dana uvećao za 6,7 odsto, na 44 milijarde dinara. Baš kao i Delez, i Univereksport imao je značajno umanjen neto dobitak, i to za 89,1 odsto, na oko milijardu dinara. Na to su, između ostalog, kako se navodi u izveštaju, uticali rast rashoda i negativni rezultati iz finansiranja i ostalih aktivnosti.
I Aman je zabeležio povećanje poslovnih prihoda, a njihov iznos od 35 milijardi dinara, veći je za 12,9 odsto nego u 2024. godini. Neto dobitak ovog lanca smanjnen je za 24,8 odsto, na 626 miliona dinara.
Oba lanca, i Aman i Univereksport, uvećali su broj zaposlenih. Tako je Univereksport u 2025. zapošljavao 3.452, a Aman 2.800 radnika.
Aman je u aprilu ove godine kupio trgovinski lanac DIS i tako postao, kako su naveli, najveći trgovinski lanac.
Teme