Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je danas da je potpisivanje pristupnog ugovora Crne Gore i EU do leta 2027. realno pod uslovom da Crna Gora sprovede reforme do kraja i reši otvorena pitanja s Hrvatskom u duhu dobrosusedskih odnosa.
Oglas
U intervjuu za Radio Crne Gore Kos je navela da Brisel podržava cilj da Crna Gora postane 28. članica Evropske unije 2028. godine.
Kos je istakla da hrvatski zahtevi prema Crnoj Gori nisu formalni deo pregovaračkog procesa s EU, ali da otvorena pitanja sa Zagrebom moraju biti rešena, jer je za nastavak puta ka članstvu potrebna saglasnost svih 27 članica.
Hrvatska je od Crne Gore tražila da ispuni osam zahteva pre završetka pristupnih pregovora, a Podgorica je ispunila dva - promenila je ime gradskog bazena u Kotoru i naknadno odobrila spomen-ploču u nekadašnjem logoru Morinj. Zagreb je te odluke pozdravio kao korak u dobrom smeru, ali je poručio da očekuje rešavanje i preostalih pitanja.
Kos je rekla da treba razlikovati tehnički deo pristupnih pregovora, u kojem kandidat ispunjava kriterijume EU, od političke podrške država članica koja je potrebna da bi proces bio završen.
"Hrvatska ima svoje interese i Hrvatska otvoreno priča o tome", rekla je Kos, dodajući da je ohrabruje što je Crna Gora poslednjih dana napravila korake i što dijalog Podgorice i Zagreba postoji.
"Crna Gora u tehničkom delu uradila gotovo sve što je potrebno"
Po njenim rečima, Crna Gora je u tehničkom delu procesa uradila gotovo sve što je potrebno, ali za dalje korake mora dobiti zeleno svetlo svih članica Unije.
"Ova bilateralna pitanja nisu deo pregovaračkog procesa, ali (...) moraju da se reše", rekla je Kos.
Crnogorska vlada je ove sedmice odlučila da bazen u Kotoru, koji je od 2021. nosio ime nekadašnjeg vaterpoliste Zorana Džimija Gopčevića, ubuduće nosi naziv "Gradski bazen – Petar II Petrović Njegoš".
Zagreb se protivio ranijem nazivu tvrdeći da je Gopčević bio čuvar u Morinju, gde su tokom rata početkom devedesetih bili zatočeni hrvatski civili i ratni zarobljenici. Promena naziva bazena bila je jedan od osam zahteva koje je Hrvatska postavila Crnoj Gori.
Vlada je istovremeno naknadno odobrila spomen-ploču postavljenu u oktobru 2022. na ulazu u nekadašnji vojni objekat Morinj. Odluka omogućava da ploča ostane na postojećoj lokaciji, u sadašnjem obliku i s postojećim natpisom.
Preostalih šest hrvatskih zahteva odnose se na obeštećenje bivših zatočenika Morinja, potragu za 14 nestalih hrvatskih državljana, procesuiranje ratnih zločina, imovinska prava hrvatskih porodica u Crnoj Gori, razgraničenje na moru i pitanje školskog broda "Jadran".
Kos je ocenila da poslednji potezi pokazuju da dve zemlje idu u pravcu rešavanja sporova i da Crna Gora, ako nastavi reforme sadašnjim tempom, može ostvariti cilj da završi pregovore i potpiše pristupni ugovor do leta 2027. godine.
Ona je napredak Crne Gore u prethodne tri godine opisala kao izuzetan, navodeći da je zemlja u tehničkom delu procesa završila gotovo sav posao i da joj nedostaje još nekoliko koraka.
Crna Gora je otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja, od kojih je 21 privremeno zatvoreno. Poslednja tri – ekonomska i monetarna politika, statistika i socijalna politika i zapošljavanje – zatvorena su 12. oktobra.
"Evropski lideri sada mnogo više pažnje posvećuju Crnoj Gori"
Kos je rekla da evropski lideri sada mnogo više pažnje posvećuju Crnoj Gori i da je u Briselu sve jasnije koja bi zemlja mogla biti naredna članica Unije. Članstvo Podgorice, po njenoj oceni, moglo bi da posluži i kao podsticaj ostalim zemljama Zapadnog Balkana i pokaže da proširenje ponovo daje konkretne rezultate.
Govoreći o odluci Skupštine Crne Gore da, uz podršku dela opozicije, usvoji Predlog za promenu Ustava u delu o proveri integriteta kandidata za članove Vlade, ona je ocenila da je Crna Gora napravila još jedan važan korak ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
"Skupština Crne Gore približila je vašu zemlju još jedan korak cilju, a to je punopravno članstvo u Evropskoj uniji. To je zaista sjajan rezultat. Taj rezultat govori o tome da i vaši poslanici znaju zašto je sada zaista važno da, ako kažem sportskim jezikom, budete u finalu jedne od najvažnijih utakmica koje će Crna Gora igrati u svojoj istoriji", kazala je Kos.
Istakla je da usvajanje ustavnih promena približava Crnu Goru zatvaranju pregovaračkog poglavlja 23, a potom i okončanju pristupnih pregovora.
"Razumem da nikada nije tako da svi budu zadovoljni. Ali cilj demokratije je da parlament bude mesto gde se razgovara o razlikama i gde se na kraju postiže kompromis sa kojim najviše ljudi može da živi. Zbog toga je zaista veoma važno to što se desilo u ponedeljak za put Crne Gore u EU", naglasila je Kos.
Na pitanje o predsedniku Skupštine Andriji Mandiću, čija smena nije dobila podršku parlamenta, kao i o kritikama opozicije zbog saučešća porodici presuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, Kos je poručila da o rukovodstvu parlamenta može odlučivati isključivo Skupština.
"Samo Skupština može da odlučuje o rukovodstvu, niko drugi. U Evropskoj uniji zaista nema mesta za veličanje ratnih zločinaca. Važno je, i to smo istakle i naša predsednica Ursula fon der Lajen i ja lično, da su pomirenje i poštovanje prema žrtvama nešto što za nas u Evropi zaista mnogo znači", kazala je Kos.
Ukazala je na odgovornost političkih lidera da svojim delovanjem doprinose pomirenju i poštovanju evropskih vrednosti.
„Velika je odgovornost političkih lidera, posebno onih koji su na najvišim funkcijama, da rade u tom pravcu. Istorija na teritoriji bivše Jugoslavije puna je otvorenih rana. Mislim da je dobro da o tome razgovaramo, ali ne gledajući unazad, nego napred. Važno je da kažemo ako nešto nije u redu, ako neko nije nešto dobro uradio. To su naše vrednosti i te evropske vrednosti su jedan od razloga zbog kojih Crna Gora želi u EU“, istakla je Kos.
Govoreći o predstojećem samitu Berlinskog procesa u Budvi, evropska komesarka je ocenila da se Crna Gora nalazi u centru pažnje evropskih lidera i da njeni rezultati sve više privlače interesovanje država članica.
"Crna Gora je zaista u centru pažnje u Evropi. Raduje me što me predsednici vlada i ministri iz naših 27 država članica pitaju kako je u Crnoj Gori, kako su Crnogorci. Kada smo imali susret ministara spoljnih poslova u Budvi početkom meseca, svi su rekli: 'Tako je lepo, dovedite nam Crnu Goru u EU. Rekla sam: Sigurno će doći. Malo se šalim, ali to je velika istina'", kazala je Kos.
Smatra da će samit Berlinskog procesa, nakon samita Zapadnog Balkana u Tivtu, dodatno doprineti međunarodnoj vidljivosti Crne Gore i njenoj evropskoj perspektivi.
Teme