Nedavno istraživanje, objavljeno u časopisu „European Journal of Preventive Cardiology“, pokazalo je da čak i prilično male promene u spavanju, fizičkoj aktivnosti i ishrani mogu značajno da utiču na zdravlje srca. Mediji su o tome izveštavali uz tvrdnju da bi 11 dodatnih minuta sna moglo da smanji broj srčanih i moždanih udara za 10 odsto. Međutim, ovaj naslov dovodi u zabludu.
Oglas
Istraživanje je proučavalo kombinovane efekte dužeg spavanja, više fizičke aktivnosti i kvalitetnije ishrane, prenosi BBC.
Da bi se samo zahvaljujući snu postiglo to smanjenje od 10 odsto, istraživanje je pokazalo da bi vam zapravo bilo potrebno oko pola sata dodatnog sna svake noći. Osim toga, tih 10 odsto ne znači da se vaše lične šanse da doživite srčani udar smanjuju za 10 odsto.
Istraživanje je tokom osam godina pratilo 53.000 učesnika, a za to vreme zabeleženo je nešto više od 2.000 kardiovaskularnih „događaja“. To je 3,8 odsto ispitanika.
Da su svi oni spavali dovoljno dugo da se postigne smanjenje od 10 odsto, taj procenat bi pao na svega 3,4 odsto ispitanika.
Ipak, osnovna poruka je i dalje opravdana – dobar san tokom noći važan je činilac zdravlja srca. Jedan od razloga jeste to što noću krvni pritisak obično opada zbog nižeg nivoa kortizola.
Nedovoljno sna sprečava da krvni pritisak opadne u istoj meri. To povećava opterećenje krvnih sudova, što zatim dovodi do otvrdnjavanja arterija, odnosno ateroskleroze.
Buđenje pre nego što je vaše telo spremno takođe izaziva jutarnji nalet hormona stresa koji deluju na nervni sistem.
Istraživanje sprovedeno u SAD 2014. godine pokazalo je da broj srčanih udara raste za 25 odsto u ponedeljak ujutru nakon prelaska na letnje računanje vremena, kada izgubimo jedan sat sna, prenosi BBC.
Odlaganje alarma neće vam nužno spasiti život, ali bi vremenom moglo da ga produži.
Teme