Nicoleta Ionescu/Shutterstock
Kada roditelji preuzimaju kontrolu i praktično sve obavljaju umesto dece, ona kasnije ne mogu da se snađu u zahtevnoj situaciji, a to se odražava na njihovo samopouzdanje.
S nesigurnošću se nose tako što razvijaju navike koje ih prate i dok odrastaju. Prema mišljenju stručnjaka, roditelji rade mnoge stvari umesto njih, zbog čega ona sazrevaju znatno kasnije nego prethodne generacije.
Dodaju da je potrebna ravnoteža između preteranog nadzora i slobode da se brinu o sebi. Ako ih roditelji ne nauče samostalnosti, deca neće preko noći postati samostalna samo zato što su napunila 18 godina.
Monkey Business Images/Shutterstock
Kada roditelj sve obavlja umesto deteta, narušava njegovo poverenje u svoje sposobnosti. Ako roditelj insistira da i najjednostavnije zadatke uradi sam umesto deteta, time detetu šalje poruku da možda nije sposobno.
Deca kroz igru uče da upravljaju emocijama, a uz previše zaštitnički nastrojene roditelje to postaje teško. Roditelji bi trebalo da se igraju s decom, ali ne bi trebalo da pokušavaju da kontrolišu igru, jer upravo kroz nju deca uče kako da se socijalizuju.
Roditelji koji sve rade umesto dece zapravo ih nepotrebno štite od životnih situacija. Takva deca se nikada ne suoče s poteškoćamai i čim nešto postane zahtevno ili neprijatno, ona odustaju.
Deca nisu urođeno uporna, bez obzira na to koliko uporno traže neku igračku ili video-igricu. Svaku osobinu koju imaju stekli su kroz period odrastanja.
Yuganov Konstantin/Shutterstock
"Deca moraju da nauče da istraju uprkos izazovima, ali odrasli ponekad uskoče i reše probleme umesto njih", navode stručnjaci.
Ako odrasli uvek rešavaju probleme umesto dece, ona nikada neće naučiti da budu istrajna. U odrasloj dobi taj manjak upornosti znači da lako odustaju, čak i kod jednostavnih stvari.
Pametni su, ali ne znaju da se brinu o sebi. Roditelji koji sve rade umesto dece koče njihovu samostalnost. Kada odrastu, takva deca odlaze u svet ne znajući ko su zapravo, niti kako da se brinu o sebi.