I na predstojećim parlamentarnim izborima 25. oktobra, slepe i slabovide osobe u Srbiji glasaće uz poverenje, odnosno uz pomoć druge osobe. Prema podacima Saveza slepih Srbije, evidentirano je oko 12.000 slepih i teško slabovidih lica, svih uzrasta, a taj broj je potencijalno i veći. Šta su najveći problemi, i kako izgleda proces glasanja za one koji ne vide?
Oglas
Vojo Bogdanović, predsednik Gradske organizacije slepih Beograda, za N1 objašnjava kako izgleda njihov odlazak na izbore.
"Ja obično idem sa suprugom... Kada odemo iza paravana, supruga, naravno, pre toga smo se dogovorili za koga ćemo da glasamo, i ona zaokruži za sebe i za mene. I onda te, te listiće ubacujemo u kutiju i time je završeno glasanje. Mi možemo da glasamo još i od kuće. Na tri dana pre treba se najaviti, i oni će doći kući. Ali opet, mora da zaokruži osoba od poverenja, odnosno osoba iz moje familije umesto mene," objašnjava.
Kako kaže, to nije u redu, te da je na neki način omalovažavanje ličnosti slepih i slabovidih osoba.
"To ne košta mnogo da se naprave ti šabloni, i kad dođemo, daju nam šablon i taj listić, onda ubacite u šablon i zaokružite onaj broj koji želite. Ali zašto se to do sada nije uradilo, kad jedna Crna Gora to ima odavno, ovaj, koja je i ekonomski slabija i šta ja znam... zašto Srbija to nema? Nadam se da će, da ćemo i iduće izbore doživeti sa tim šablonima."
Na pitanje da li svi imaju tog nekog bliskog ko će izaći sa njima na izbore, Bogdanović kaže da pretpostavlja da mogu da povedu nekog od rodbine, prijatelja.
"Ali je najbolje kad ti sam uzmeš i sam zaokružiš koga želiš. I onda nema niko da zna ako je to tajna, a tajna jeste. Mada ja i ne krijem toliko koga sam zaokružio. Naravno da je bolje da glasam sam i da zadržim za sebe," naveo je sagovornik N1.
Po pitanju drugih problema slepih i slabovidih u našoj zemlji, Bogdanović kaže da je mnogo toga urađeno, ali ima još posla.
"Recimo problemi su u gradskom saobraćajnom preduzeću. Pojedini autobusi imaju onaj glasovni (aparat prim.aut.) što obaveštava koja stanica dolazi. Međutim, dosta autobusa nema to. Da li oni to ugase ili nemaju ugrađeno, to ne bih znao... Ima jedan broj nas koji se krećemo po gradu, i kad naiđemo na staze, taktilne staze, takozvane, onda je milina: stavite štap na stazu i gurate ga ispred sebe, i vi idete lagano. Tu treba poraditi, da bude što više tih taktilnih staza. Šta bih ja volio lično da se uradi: kad čekate autobus na stanici, dođe jedan autobus, nije vaš, dođe drugi, a ono treći bude vaš. I dok se vi obavestite kod putnika da li je stigao taj i taj broj, on kaže - jeste, eno ga dole pozadi. I dok vi dođete do tog autobusa, taj autobus je krenuo i otišao. Nije se na vas ni obazirao."
Kako kaže, ima još problema, a jedan od glavnih je što je slepim i slabovidim osobama potrebna tuđa nega i pomoć.
"Ona je jako mala, 42.000, valjda. To je stvarno nedovoljno za jedan iole normalan život. Jer vi, kao slepo lice, morate i platiti nekome. Maloprije sam rekao da ima i dosta asistenata - sve više ljudi dobija asistente, što je jedna veoma velika pomoć. Zatim imamo kombi. Kombiji ranije nisu postojali pre, recimo, jedno 20 godina, i to je jako dobra usluga," nabraja.
Na pitanje da li se nada da će biti bolje ili drugačije posle ovih izbora, Bogdanović je potvrdio.
"Pa, ja se nadam da će biti bolje. I da mora biti, na kraju krajeva, bolje. Moramo i mi pogurati one koji budu u vlasti, i da ih kontrolišemo, da što bolje rade i što više rade, kako bi nama bilo što bolje. I da, pogotovo invalidnim organizacijama... da odvoje što više novca."
Komentarišući načine finansiranja organizacija pre 30 godina, kada je bio direktor, i sada, Bogdanović kaže da je nekada bilo "povoljnije finansiranje", a da sad moraju da se pišu projekti, koji nekada ne prođu konkurs.
"Sad se pišu projekti, pa se konkuriše kod vlasti, i mnogi projekti ne prođu. Negde prođu, nekima koji imaju mali broj članova, a mi koji imamo 1.680 ne prođu, pa se desi godina da nismo dobili ništa," zaključuje.
Teme