Bez obzira na rezultat glasanja, dijaspora će na izborima raspisanim za 25. oktobar ući u srpsku, a kako stvari stoje, i svetsku istoriju.
Oglas
U domaću istoriju izbora dijaspora ulazi sa 106.000 registrovanih birača što je ubedljivo najviše od kada se glasa.
S obzirom na to da, prema podacima organizacije CRTA, nijedna zemlja nije održala izbore u inostranstvu po lokalnom vremenu matice, državljani Srbije će tako ući u svetsku istoriju izbora.
Još jedan "istorijski” parametar mogli bi da budu pređeni kilometri da bi ostvarili pravo na glasanje.
Vlasti su odlučile da ne otvore optimalan broj biračkih mesta, dok 28.000 građana ne mogu da glasaju u svojim zemljama. Tako će primera radi građani Srbije iz Kanade koji žive u Vankuveru morati da pređu više od 3.000 kilometara sa zapada na istok kontinenta kako bi glasali.
Slična prostranstva treba da pređu i građani Srbije u Australiji ili u Brazilu gde će većina morati da preleti ili pređe drumom četvorocifren broj kilometara.
Iako je medijska pažnja u dobroj meri danima usmerena ka dijaspori, a ova priča poprima sve više i međunarodni karakter, koliki može da bude stvarni uticaj glasova dijaspore na konačne rezultate.
Cela dijaspora oko cenzusa, može da bude presudno
Pod pretpostavkom da na izbore izađe četiri miliona građana - to je oko 200.000 više nego u prethodna dva izborna ciklusa 2022. i 2023. godine, što bi iznosilo između 2,5 i tri odsto, odnosno oko cenzusa. Doduše, može da bude i manje ukoliko izlaznost bude veća.
Iako na prvi pogled deluje malo, poltički analitičar Dragomir Anđelković smatra da u okolnostima kada se vodi politička bitka za svaki glas, više desetina hiljada ima veliki efekat.
“Iako nije ogroman broj, moglo bi da bude i presudno. Vlast pretpostavlja da je većina novoprijavljenih, glasači opozicije i radi sve što može da sabotira izlaz ljudi iz dijaspore. Proporcionalno trudu da oteža ili onemogući glasanje, za njih je ovo veoma važno pitanje", kaže Anđelković za N1.
On podseća da je pre nekoliko godina na izborima u Republici Srpskoj odluku o pobedniku donelo nekoliko stotina glasova.
Anđelković navodi još jednu važnu stvar koja ne odgovara režimu, a to je politički pritisak dijaspore, jer se masovno obraćaju predstavnicima vlasti u zemljama gde žive i ukazuju "na ponašanje protivno demokratskim vrednostima".
Anđelković upozorava da bi i u inostranstvu moglo da dođe do neregularnosti.
"Kao što će pokušati da neregularno utiču na rezultate u Srbiji, gotovo sigurno će to pokušati i u diplomatsko-kozuladnim predstavništvima odnosno inostranstvu, što je još jedan detalj koji daje na važnosti značaju glasova iz dijaspore. Da li je više panika režima, ili realno stanje stvari, to oni najbolje znaju", zaključuje Anđelković za N1.
Do sada je dijaspora glasala za vlast
Ako se pogledaju rezultati izbora od 2012, godine građani u dijaspori su po pravilu većinski glasali za aktuelnu vlast.
Tako je 2012. godine u spisak birača bilo upisano 6.014 državljana Srbije koji žive van zemlje, a glasalo je njih 4.256 (70,77 odsto). Tada je listu oko Demokratske stranke koja je učestvovala na vlasti zaokružilo 1.238 birača, dok je za lista koju je predvodila Srpska napredna stranka (SNS) osvojila je 661 glas.
Dve godine kasnije, birači su dali poverenje novim vlastima. Od svega 4.826 birača, za listu oko SNS je glasalo 1.976 građana, a na drugom mestu je bila lista oko Liberalno demokratske partije sa 471 glasom, a DS je 325 glasova.
Na parlamentarnim izborima 2016. godine pravo glasa iskoristilo je 6.084. Poređenja radi, više građana na tim izborima glasalo je u kazneno-popravnim zavodima u Srbiji nego u čitavoj dijaspori. Stranke okupljene oko SNS osvojile su 2.083 glasa, a pomalo neočekivano na drugom mestu je bio pokret Saše Radulovića “Dosta je bilo”, koji je dobio 1.021 glas.
Četiri godine kasnije, 2020. glasalo je ukupno 9.168 birača sa prebivalištem van Srbije, a ubedljivo najviše glasova dobila je lista “Aleksandar Vučić – Za našu decu” sa 6.696. Druga po broju glasova u dijaspori na izborima 2020. godine bila je lista Stranke pravde i pomirenja (SPP) koju je predvodio Muamer Zukorlić (765). Većina opozicije je bojkotovala izbore.
Nagli skok glasača iz inostranstva desio se za izbore 2022. godine kada je svoje biračko pravo iskoristila 30.133 birača, a u spisak je bilo je upisano 39.777 ljudi. Ubedljvo, najviše je osvojila SNS 15.390. glasova, dok je opoziciona koalicija “Ujedinjeni protiv nasilja” dobila 4.398 glasova.
Izbori 2023. godijne SNS je osvojila 56.41 odsto sa 17.797 glasova, dok je na drugom mestu bila koalicija Srbija protiv nasilja (SPN) sa 27.39 odsto, odnosno 8.640 glasova.
Da li će u slučaju da neka opoziciona lista, pre svega "Studentska lista - Studenti pobeđuju" glasači iz dijaspore uraditi još nešto posebno u odnosu na tradiciju poslednjih 15 godina znaće se verovatno krajem oktobra.
Teme