Kamen sa šarama nalik leopardovim pegama, koji bi mogao da pruži odgovor na pitanje da li je život ikada postojao izvan Zemlje, nalazi se u epruveti na Marsu.
Oglas
NASA-in rover Perseverance prikupio je uzorak nazvan Safirni kanjon (Sapphire Canyon) sa stenovitih izdanaka na obodima doline Neretva Valis, koju su oblikovale reke što su se pre više od tri milijarde godina ulivale u drevno jezero u krateru Jezero, piše CNN.
Rover je sleteo na isušeno jezersko dno u februaru 2021. godine upravo sa tim ciljem – da pronađe stene koje su u prošlosti nastale pod uticajem vode ili su njome bile izmenjene, jer takve stene imaju najveće šanse da sačuvaju dokaze o postojanju života.
Članovi naučnog tima misije Perseverance naveli su da je uzorak Safirni kanjon, veličine približno jednog komada školske krede, upravo ona vrsta stene kojoj su se nadali.
„Mislim da smo prvi put na Marsu pronašli nešto što može da se okarakteriše kao 'potencijalni biološki trag'“, rekao je Adrijan Broz, član naučnog tima misije Perseverance i postdoktorski istraživač u Laboratoriji za procese na površinama planeta Univerziteta Perdju u Indijani.
„Trenutno je hermetički zatvoren unutar rovera Perseverance, gde mirno čeka povratak na Zemlju.“
Međutim, uzorak možda neće stići na našu planetu, barem ne u skorije vreme.
Program Mars Sample Return, zajednički projekat NASA i Evropske svemirske agencije (ESA), čiji je cilj bio dopremanje dragocenih uzoraka na Zemlju, našao se pod velikim pritiskom zbog visoke cene i složenog plana realizacije.
Nakon što je u projekat uložila milijarde dolara, NASA ga je 2024. godine privremeno obustavila i započela preispitivanje, da bi ga potom potpuno otkazala, bez jasne alternative.
„Dok uzorci koje je prikupio Perseverance ostaju bezbedno uskladišteni na Marsu, NASA razmatra različite mogućnosti za njihov povratak, koje bi mogle da budu jednostavnije i jeftinije od prvobitnog plana, uključujući moguće učešće komercijalnih ili međunarodnih partnera“, navela je agencija u saopštenju dostavljenom CNN-u u julu.
Rukovodstvo NASA još nije predstavilo konkretan plan
Iako otkriće uzorka Safirni kanjon pruža sve snažnije argumente u prilog mogućnosti da je na Marsu nekada postojao mikrobiološki život, naučnici mogu samo ograničeno da ga proučavaju sa velike udaljenosti, rekla je doktorka Brajoni Horgan, profesorka nauka o Zemlji, atmosferi i planetama na Univerzitetu Perdju.
Rover, čija je izgradnja i lansiranje NASA koštalo oko 2,4 milijarde dolara, nema instrumente potrebne da samostalno odgovori na tako velika pitanja.
„Možemo da nastavimo sa istraživanjima i pronalazimo nove naznake, ali nikada nećemo biti sigurni dok te uzorke ne vratimo na Zemlju“, rekla je Horgan, koja takođe učestvuje u naučnom radu i planiranju misije Perseverance.
„Ovi uzorci su naša trenutno najbolja šansa da zaista razumemo da li je život rasprostranjena i uobičajena pojava ili je Zemlja zaista jedinstvena.“
Sada postoji mogućnost da jedan od najvećih NASA-inih konkurenata u novoj svemirskoj trci prvi uspe da donese uzorke sa Marsa.
Kina planira da 2031. godine dopremi sopstvene uzorke sa Crvene planete, a kako bi povećala izglede za uspeh, osmislila je misiju sličnu onoj koju je uspešno sprovela dve godine ranije.
Međutim, stene koje bi kineska misija Tjanven-3 (Tianwen-3), čije je lansiranje planirano za 2028. godinu, mogla da donese na Zemlju možda će se znatno razlikovati od uzoraka koje je prikupio Perseverance i pružiti drugačija naučna saznanja, u zavisnosti od daljeg razvoja planova.
Zašto je uzorak Safirni kanjon toliko važan?
Naučnici smatraju da je Safirni kanjon izuzetno obećavajuće otkriće zbog svog pegavog izgleda.
Na Zemlji se sitne tačke, poznate kao reakcioni frontovi ili redukcione pege, formiraju u zemljištu i sedimentima usled aktivnosti mikroorganizama.
„Kada se organska materija nađe zarobljena u sedimentu ili zemljištu koje je zatrpano, a mikroorganizmi počnu da je razgrađuju, nastaju izbledele zone i pege koje veoma podsećaju na one koje je Perseverance pronašao u ovoj drevnoj rečnoj dolini“, objasnio je Broz, koautor studije o uzorku objavljene u septembru 2025. godine.
Perseverance je u julu 2024. godine izbušio uzorak Safirni kanjon iz stene u obliku vrha strele, nazvane Čejava Fols (Cheyava Falls).
Muljevite stene u njenom okruženju takođe su bile prekrivene stotinama hiljada obećavajućih redukcionih pega, koje su potencijalno mogli da stvore drevni mikroorganizmi.
Ipak, Broz ističe da je vraćanje uzoraka na Zemlju jedini način da se utvrdi da li su ove karakteristične strukture nastale kao posledica prisustva života ili abiotičkim putem, odnosno hemijskim ili geološkim procesima za koje život nije neophodan.
To je lekcija koju su planetarni naučnici naučili proučavajući čuveni marsovski meteorit Alan Hils 84001, pronađen na Antarktiku 1984. godine, za koji se prvobitno verovalo da sadrži ostatke drevnog života.
Više naučnih timova analiziralo je uzorke tog meteorita i otkrilo da nebiološki, geološki procesi mogu da ostave tragove koji se pogrešno mogu protumačiti kao organska jedinjenja ugljenika povezana sa životom.
„Čak i kada laboratorije širom sveta proučavaju stenu koja navodno sadrži dokaze o drevnom životu, izuzetno je teško doći do pouzdanog zaključka. Zato želite da primenite svaku moguću tehniku u najboljim laboratorijama“, rekao je Ašvin Vasavada, naučnik zadužen za projekat rovera Curiosity u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni, u Kaliforniji.
Instrumenti na roveru mogu da pruže određene podatke, ali nisu projektovani za analize neophodne za donošenje konačnih zaključaka, jer to nije ni bilo predviđeno prvobitnim planom.
„Naučni instrumenti odabrani su pod pretpostavkom da će služiti za preliminarno istraživanje, izbor uzoraka i obezbeđivanje geološkog konteksta na Marsu za uzorke za koje se od početka očekivalo da će biti vraćeni na Zemlju“, rekla je doktorka Melisa Rajs, profesorka planetarnih nauka na Univerzitetu Zapadni Vašington, koja više od dve decenije radi na NASA-inim misijama rovera.
Prvi zahtev NASA za sredstva iz američkog budžeta namenjena početnim istraživanjima programa povratka uzoraka sa Marsa podnet je Kongresu još za fiskalnu 1978. godinu, prema podacima Kejsija Drajera, direktora za svemirsku politiku organizacije Planetary Society.
Zahtev je usledio nakon NASA-inih misija Viking na Mars, koje se smatraju prvim pokušajem agencije da pronađe dokaze o životu na Crvenoj planeti.
„To pokazuje koliko dugo je ovaj cilj neka vrsta naučnog svetog grala u istraživanju Marsa“, rekao je Drajer.
Istraživanje iz 2003. godine, kojim su utvrđeni najvažniji naučni ciljevi budućih svemirskih misija, kao i nekoliko kasnijih izveštaja, izdvojili su dopremanje uzoraka sa Marsa kao ključni prioritet.
Zbog toga je program Mars Sample Return postao neraskidivo povezan sa misijom rovera Perseverance. Dva projekta razvijana su uporedo.
Komplikovan put do Zemlje
Prvobitni koncept programa Mars Sample Return, predstavljen 2020. godine, podrazumevao je niz misija sa Zemlje na Mars.
Planirano je slanje letelice za sletanje sa roverom koji bi prikupio uzorke, kao i rakete koja bi ih vratila na Zemlju najranije 2031. godine.
Raketa je trebalo da izbaci kontejner veličine fudbalske lopte sa uzorcima, koji bi zatim uhvatila posebna letelica Evropske svemirske agencije u orbiti Marsa.
Nakon toga bi se ESA-ina orbitalna letelica uputila ka Zemlji i prebacila kontejner sa uzorcima u još jednu kapsulu, koja bi se odvojila od nje i bezbedno spustila na našu planetu.
Do 2022. godine plan je izmenjen.
Prema novom konceptu, Perseverance bi dostavio uzorke do rakete Mars Ascent Vehicle, koja bi ih lansirala sa površine Marsa.
Letelica za sletanje nosila bi i dva mala helikoptera za preuzimanje uzoraka, u slučaju da Perseverance ne bude u dovoljno dobrom stanju da samostalno stigne do mesta sletanja.
Ova izmena pomerila je očekivani povratak uzoraka na 2033. godinu.
Kako je projekat napredovao, nezavisne komisije za procenu upozoravale su da je proces dopremanja uzoraka postao previše složen i teško izvodljiv.
Budžet programa narastao je na čak 11 milijardi dolara, dok je procenjeni datum povratka uzoraka pomeren na 2040. godinu.
NASA se istovremeno suočila sa smanjenjem budžeta za fiskalne 2024. i 2025. godinu, a preveliki troškovi misije doveli su do slabljenja političke podrške programu.
Agencija je zatim pozvala na dostavljanje jeftinijih, bržih i jednostavnijih predloga.
U januaru 2025. godine izdvojila je dve strategije koje su se oslanjale na komercijalna partnerstva ili već proverenu tehnologiju za sletanje na Mars, kako ne bi morala da razvija sve ispočetka.
Ta procena objavljena je samo nekoliko nedelja pre nego što je predsednik Donald Tramp stupio na dužnost i započeo potragu za novim administratorom NASA.
Sledeće obaveštenje o programu, objavljeno uz NASA-in budžetski zahtev za fiskalnu 2026. godinu, predstavljalo je iznenadan udarac za projekat.
„NASA planira da obustavi program Mars Sample Return, jer su postojeće opcije za njegovu realizaciju i dalje finansijski neprihvatljive. Očekuje se da će buduće misije na Mars vraćati uzorke radi proučavanja na Zemlji.“
U budžetskom zahtevu agencije za 2027. godinu program se uopšte ne pominje.
Prema Drajerovim rečima, NASA je do otkazivanja potrošila oko 2,5 milijardi dolara na Mars Sample Return.
„Kao što sam mnogo puta rekao, mislim da bi dopremanje uzoraka sa Marsa moglo da dovede do najznačajnijeg naučnog otkrića u istoriji čovečanstva“, rekao je Ajzakman na konferenciji za novinare 30. avgusta, nakon uspešnog lansiranja svemirskog teleskopa Nensi Grejs Roman.
„Nema sumnje da ćemo otići po te uzorke. Pitanje je samo da li će ih preuzeti roboti ili astronauti, kao i u kom vremenskom roku.“
Govoreći na konferenciji All-In Summit u septembru, Ajzakman je za neuspeh programa okrivio svoje prethodnike.
„Prethodna administracija otkazala je misiju Mars Sample Return, čiji su troškovi bili na putu da premaše cenu nosača aviona“, rekao je.
Dok se međusobna optuživanja o sudbini prvobitnog programa nastavljaju, dodatni detalji o narednim koracima nisu objavljeni.
Kineski izazov
Kineski plan za dopremanje uzoraka sa Marsa takođe je složen, mada verovatno manje od prvobitnog NASA-inog koncepta.
Misija nazvana Tjanven-3 zasniva se na iskustvu uspešne misije Čang'e-6 iz 2024. godine, tokom koje su prvi put prikupljeni uzorci sa dalje strane Meseca.
Prema studiji koju je tim misije objavio 2025. godine, Tjanven-3 će podrazumevati dva lansiranja.
Prvo će poneti letelicu za sletanje, raketu za uzletanje sa Marsa i helikopter, dok će drugo uključivati orbitalnu letelicu i kapsulu za povratak uzoraka na Zemlju.
Letelica za sletanje biće opremljena bušilicom koja može da prodre dva metra ispod površine Marsa, što se smatra idealnim mestom za potragu za tragovima nekadašnjeg ili postojećeg života.
Helikopter će takođe moći da prikuplja uzorke stena.
Naučnici planiraju da letelica tokom prikupljanja uzoraka provede oko 70 dana na površini Marsa, rekao je Jilijang Li, jedan od ključnih članova naučnog tima misije Tjanven-3, koji učestvuje u izboru mesta za sletanje.
Tim trenutno sužava spisak od 86 potencijalnih lokacija, nastojeći da identifikuje područja na kojima je nekada postojala tečna voda, oblasti bogate mineralima i mesta na kojima bi tragovi drevne mikrobiološke aktivnosti mogli da budu očuvani, navodi se u studiji iz 2024. godine.
Krater Jezero, prema dostupnim podacima, nije na tom spisku.
U idealnom slučaju, misija bi trebalo da prikupi dve vrste uzoraka iz drevnih jezerskih korita, rekao je Li, koautor obe studije.
Tim želi da pronađe jedan uzorak koji sadrži okside gvožđa, jer su oni mogli da sačuvaju oblike ćelija milijardama godina, i drugi uzorak bogat glinama nastalim u vodenoj sredini, pošto bi one mogle da sadrže drevne organske molekule koje su stvorili živi organizmi.
Li je i profesor astrobiologije na Odeljenju za nauke o Zemlji i planetama Univerziteta u Hongkongu.
Glavni naučnik misije Tjanven-3 i ekonomski geolog Kineske akademije nauka Zengćijen Hou saopštio je u septembru, na Međunarodnoj konferenciji o istraživanju dubokog svemira, da inženjeri trenutno izrađuju prototip letelice Tjanven-3.
Kina takođe planira da izgradi laboratoriju za planetarnu zaštitu u kojoj će uzorci biti čuvani, rekao je Hou.
Poslednjih godina NASA sve više naglašava američko liderstvo u svemirskim istraživanjima, predstavljajući SAD kao predvodnika u ostvarivanju važnih svemirskih ciljeva, uključujući nastojanje da prestignu Kinu i prve pošalju ljude na Mars.
Kineski uspeh u dopremanju uzoraka sa Marsa svakako bi doveo u pitanje takvu poruku.
„Američka izuzetnost suočava se sa izazovom u strateški važnom području svemira“, rekao je administrator NASA Ajzakman tokom svedočenja pred Kongresom u aprilu, povodom predloga budžeta agencije za 2027. godinu.
„Da bismo pobedili, ne možemo da uspostavljamo programe koji su 'preveliki da bi propali', a istovremeno 'preskupi da bi uspeli'. Rešenje nije ni u tome da se problem jednostavno zatrpava dodatnim novcem, već da se problemi otklone, resursi usmere na misiju i ostvare rezultati.“
Iako NASA sve više koristi retoriku „svemirske trke“ u nastojanjima da vrati ljude na Mesec, agencija nije pomenula mogućnost da Kina prva dopremi uzorke sa Marsa.
To je posebno upadljivo jer NASA već ima prednost – uzorci su prikupljeni i samo ih treba prevesti na Zemlju.
„Neverovatno je da su SAD toliko isticale svoje liderstvo u ovoj oblasti svemirskih istraživanja, a onda praktično prepustile Kini pobedu u jednom segmentu svemirske trke“, rekla je Rajs.
Tračak nade
Naučnici se i dalje nadaju da će uzorci koje je prikupio Perseverance na neki način ipak biti vraćeni na Zemlju, rekla je Horgan.
Jedan od razloga za optimizam jeste činjenica da kompanije iz svemirske industrije nastavljaju da rade na mogućim rešenjima.
Kompanija Lokid Martin (Lockheed Martin), na primer, ranije je sarađivala sa NASA na misijama na Mars i drugim projektima dopremanja uzoraka, što joj je omogućilo da razvije pojednostavljen koncept za preuzimanje uzoraka koje je Perseverance prikupio, rekla je Vitli Pojser, direktorka sektora za istraživačke misije te kompanije.
Predlog je podrazumevao misiju sa fiksnom cenom manjom od tri milijarde dolara, koja bi do 2037. godine na Zemlju vratila 30 uzoraka koje je prikupio rover.
Koncept se zasniva na upotrebi lake rakete za uzletanje sa Marsa, male letelice za sletanje inspirisane iskustvom kompanije Lokid Martin u misiji InSight i kompaktnog sistema za dopremanje uzoraka na Zemlju.
Taj sistem razvijen je na osnovu iskustava koja je kompanija stekla učestvujući u misiji OSIRIS-REx, tokom koje su uzorci sa asteroida vraćeni na Zemlju, objasnila je Pojser.
Kompanija ostaje posvećena svom planu za preuzimanje uzoraka sa Marsa i spremna je da ga realizuje ukoliko dobije priliku, dodala je.
„Najvažnija oblast koja sa tehničke strane još mora da se razvije jeste uzletanje sa Marsa, posebno ako nameravamo da tamo pošaljemo ljude i vratimo ih“, rekla je Pojser.
„Želimo da znamo kako će to funkcionisati. Sve te tehnologije su od ključnog značaja i mogu se isprobati kroz program Mars Sample Return.“
Čak i ako se ispostavi da uzorci ne sadrže tragove života, naučnici kažu da bi i takvo saznanje moglo da otvori zanimljive mogućnosti.
Jedna od njih jeste pretpostavka da su pege nastale kao posledica prebiotičke hemije – mešavine hemijskih elemenata, metala i organskog ugljenika iz koje su mogle da nastanu ćelije ili živi organizmi, ali se taj proces nije razvio do kraja.
A ako se pokaže da život nikada nije postojao na Marsu, jednom od naših najbližih planetarnih suseda, postavlja se pitanje zašto je nastao na Zemlji, a ne i na planeti koja je u istom periodu imala slične uslove.
Uzorci sa Marsa mogli bi da ispričaju tu priču na način na koji stene sa Zemlje ne mogu, jer su tokom vremena menjane i uništavane erozijom i drugim procesima.
Na naučnoj zajednici je da javnosti objasni koliko je važno pronaći odgovor na ta pitanja, rekla je Rajs.
„Mislim da ćemo u godinama koje dolaze morati mnogo da se zalažemo za ovaj cilj, kako bi šira javnost bila svesna koliko smo blizu odgovora na ta velika pitanja“, rekla je.
„Stene su tamo, nalaze se u svojim epruvetama i spremne su. Sve što treba da uradimo jeste da odemo po njih.“
Teme