Najmanje 1.200 ljudi je uhapšeno tokom protesta koje je francuska vlada opisala kao „eskalaciju nasilja“, dok je procenjeno da je na ulice izašlo oko 550.000 ljudi. U Parizu je do večernjih sati bilo ozbiljnih sukoba sa policijom za razbijanje demonstracija, koja je koristila suzavac i vodene topove.
Oglas
U glavnom gradu, ali i u drugim delovima zemlje, zapaljene su zgrade. U Limožu je veliki požar u gradskoj kući doveo do delimičnog urušavanja krova. U više gradova zabeležene su pljačke, kao i široko rasprostranjeno vandalizovanje gradskih uprava i poslovnih objekata.
Premijer Sebastijen Lekorni rekao je da je tokom nereda povređeno 150 policajaca.
U Parizu je glavni protestni marš tokom popodneva uglavnom protekao mirno.
Grupa mladih rekla je za BBC da su „pacifisti“ i da „samo pokušavaju da se stvari promene, ali da se ništa ne pomera“.
Međutim, kako je dan odmicao, pojedine grupe počele su da pale vatru na ulicama i zapalile više vozila, uključujući i na poznatim lokacijama u centru grada, poput Trga Republike.
Prodavnice su opljačkane, najmanje jedan restoran je potpuno izgoreo, a BBC je zabeležio i sukobe među pojedinim grupama demonstranata.
Policija za razbijanje demonstracija viđena je kako nasrće na jednu grupu u centru Pariza i pendrekom udara više ljudi.
U Lionu je gradonačelnik Gregori Duse rekao da je paljenje gradske turističke kancelarije „tragedija“, navodeći za BFMTV da „to slama srce jer je reč o veoma prepoznatljivoj i poznatoj istorijskoj zgradi“.
Lokalna policija saopštila je da su „neprijateljski nastrojene osobe“ sprečavale vatrogasce da bezbedno gase požar.
Vatrogasne ekipe borile su se i sa požarom u gradskoj kući u Limožu, za koji je lokalna prefektura navela da je izazvao delimično urušavanje zgrade.
Jednom mladiću je u Sen Etjenu „razneta šaka“ u eksploziji manje eksplozivne naprave, objavio je na društvenim mrežama gradonačelnik tog grada Režis Žuaniko, dodajući da "Takva tragedija nikada nije smela da se dogodi.“
Zbog čega učenici protestuju?
Stotine hiljada učenika protestuju poslednjih nedelja zbog nedostatka zaposlenih i lošeg stanja objekata u francuskim licejima – srednjim školama koje pohađaju učenici uzrasta od 15 do 18 godina. Njima su se pridružili članovi sindikata i druge protestne grupe.
Među njima je i pokret takozvanih „žutih prsluka“, koji je od 2018. više od godinu dana protestovao zbog rasta troškova života i postao jedan od najdugotrajnijih protestnih pokreta u savremenoj francuskoj istoriji.
Francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su tokom subotnjih protesta zabeleženi „ciljani akti nasilja“ koje su činile „maskirane osobe“, i to u delovima Pariza, kao i u Marseju, Renu, Tuluzu i Anžeu.
Šteta na objektima prijavljena je širom Francuske, uključujući Grenobl, Avinjon, Po, Monpelje i Valans.
U Parizu su opljačkane prodavnice odeće i hrane, dok je u Lilu provaljeno u Apple prodavnicu i ona je potpuno ispražnjena.
Kako su vlasti Francuske reagovale na talas protesta?
Iako Francuskoj protesti i neredi nisu nepoznanica, ovaj talas dolazi u trenutku kada zemlja ulazi u period duboke političke neizvesnosti.
Francuski predsednik Emanuel Makron napustiće funkciju sledeće godine, a ankete pokazuju da bi se predsednički izbori u aprilu mogli svesti na duel između liderke Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen i Žan-Lika Melanšona iz levičarske stranke Nepokorena Francuska.
Melanšon je učestvovao u demonstracijama, a kasnije optužio policiju da se „obrušila“ na demonstrante, istovremeno osudivši pljačku i paljevine.
Lekorni je njegove komentare ocenio kao „opasne i cinične“.
On je ranije rekao da se policija suočila sa „nasiljem ekstremnog intenziteta“ i da pojedine grupe proteste koriste kao „zagrevanje“ za predsedničke izbore, dodajući: „Niko neće nametati svoj politički program nasiljem.“
Le Pen je rekla da su „legitimni zahtevi“ demonstranata „uzeti za taoce krajnje levice“, optužujući Melanšona da podstiče nasilje.
Makron je poručioda će "oni koji su razbijali, napadali prefekture i poslovne objekte, pljačkali čak i gradske kuće, biće procesuirani i kažnjeni.“
Vlada je pokušala da odgovori na deo zahteva, pa je ministar prosvete Eduar Žefre u televizijskom intervjuu 8. oktobra obećao 3.000 dodatnih nastavnika na zameni.Ipak, protesti su nastavljeni i postali intenzivniji.
Teme