Ostavka koja trese Berlin – na ivici haosa

Početak nedelje bio je buran za koaliciju Demohrišćana i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).

Barbel Baz je u ponedeljak (12. oktobar) podnela ostavku na funkcije ministarke rada i socijalnih pitanja, kao i kopredsednice SPD-a. "Posle smrti moje pastorke shvatila sam da mi je potrebno vreme da se nosim s tugom", napisala je Baz u ličnoj izjavi.

Ali, izjava je sadržala i politički dinamit. Baz je kao razlog za ostavku navela i "javne napade" na nju, "nažalost i iz redova koalicionog partnera".

Zaista, pritisak na Baz u poslednje vreme znatno je porastao. Jedna komisija još pre leta iznela je predloge za reformu penzionog sistema u Nemačkoj. Koalicioni partneri želeli su da se oni brzo pretoče u zakone. Međutim, iz resora koji je vodila Baz nije stigao nacrt zakona, što ona pravda komplikovanom reformom.

Zahtevi za ostavku i ultimatum

To kaskanje izazivalo je nezadovoljstvo u redovima Demohrišćana. "Ostanak ministarke na funkciji više nije prihvatljiv. Ona mesecima blokira reforme koje su našoj zemlji toliko hitno potrebne", oštro je kritikovao sredinom septembra Kristijan fon Šteten, predsednik grupe za pitanja malih i srednjih preduzeća u poslaničkom klubu Demohrišćana.

EPA/FILIP SINGER

Početkom oktobra kritike je uputila i ministarka privrede Katarina Rajhe. Zahtevala je da penzijska reforma bude usvojena do kraja godine i da Baz "što pre" predstavi nacrt zakona.

Rajhe je, međutim, verovatno znala u kakvoj se teškoj ličnoj situaciji njena koleginica iz vlade tada nalazila. Pastorka Barbel Baz preminula je nekoliko dana ranije.

Klingbajlov oštar ton

Kopredsednik SPD-a i vicekancelar Lars Klingbajl, koji je posle ostavke Berbel Baz jedini predsednik stranke, reagovao je oštro i emotivno. Politički napadi na Baz bili su "nepristojni", rekao je nakon sednice rukovodstva SPD-a.

"To truje političku raspravu i voleo bih, i zbog naše političke kulture, da svi preispitaju sebe i razmisle o tome šta se zapravo događalo poslednjih nedelja." Kako je dodao, političke snage centra ne bi smele tako jedne drugima da "uništavaju dobre ljude u politici".

Takve optužbe imaju veliku težinu u trenutku kada je koalicija ionako u dubokoj krizi. Svega deset odsto građana zadovoljno je radom Vlade, pokazuje anketa Dojčlandtrend. To je istorijski sunovrat.

Sada se tome pridružuje i praznina u vrhu SPD-a. Bez Baz, Kongres u decembru ili januaru trebalo bi da izabere novo rukovodstvo Socijaldemokrata. Nije sigurno da će se Klingbajl ponovo kandidovati.

Već prilikom poslednjeg reizbora za predsednika stranke ostvario je veoma loš rezultat od 65 odsto – iako nije imao protivkandidata. Istog dana Baz je dobila 95 odsto glasova.

Mnogo zavisi od Aleksandera Švajcera

Izvesno je ko bi trebalo da nasledi Baz na mestu ministra rada: Aleksander Švajcer, do nedavno socijaldemokratski premijer pokrajine Rajne-Palatinata, a prethodno ministar rada i socijalnih pitanja te pokrajine.

EPA/CLEMENS BILAN

Kancelar Fridrih Merc izrazio je uverenje da će sa Švajcerom biti moguća dobra saradnja "zahvaljujući njegovom iskustvu" u vlasti.

Merc je upozorio da Švajcer preuzima "veoma veliku odgovornost". Nada se da će zakonski predlozi "sada brzo biti usvojeni u Vladi" i upućeni u parlament.

Kancelar je odbacio optužbu da nije imao dovoljno obzira prema Barbel Baz. "S njom sam uvek razgovarao samo o konkretnim pitanjima, nikada na ličnom nivou", rekao je Merc. Čak joj je, kaže, izričito savetovao da uzme pauzu koja joj je potrebna za žalovanje.

Tako su se u ponedeljak sudarila dva viđenja odnosa unutar koalicije: SPD govori o otrovnoj političkoj atmosferi, dok demohrišćani ukazuju na opravdane kritike zbog zastoja reformi.

CDU na zatvorenom sastanku

Nepoverenje među koalicionim partnerima je veliko, a živci su tanki. CDU i SPD mesecima se suočavaju s mršavom podrškom u anketama – u zbiru tek oko 31 ili 32 odsto.

A čeka ih veliki posao – porez na električnu energiju, porez na šećer, reforma penzionog sistema, reforma tržišta rada… gotovo nijedan projekat ne prolazi bez javnih sukoba.

Tome se pridružuje i duboka kriza kancelarove stranke CDU posle pokrajinskih izbora u septembru. Stranka je prvi put čak ostala van jednog parlamenta, onog u pokrajini Meklenburg-Prednja Pomeranija.

Rukovodstvo Demohrišćana se u nedelju i ponedeljak pre podne sastalo iza zatvorenih vrata u Berlinu kako bi razmotrilo šta dalje.

Merc obećava promene

Najvažnije tačke zabeležene su u dokumentu na četiri strane. Upadljivo je što stranka najednom stavlja socijalne teme u središte pažnje. Pominju se pristupačno stanovanje, niže cene struje, bolja zdravstvena zaštita i više poštovanja prema onome što su građani postigli tokom života.

CDU tako odgovara na kritike da je u poslednje vreme bio previše usredsređen na krupna pitanja ekonomskog sistema.

Ljudi imaju osećaj da politika ne primećuje dovoljno njihove muke i strah od gubitka životnog standarda, kaže Merc. "Moramo da se izvučemo iz bunara, pa i iz krize poverenja."

EPA/HANNIBAL HANSCHKE

"Stranka ne može tek tako da se preporodi tokom jednog vikenda, ali želimo da pokažemo da smo spremni na promene, a s obzirom na izborne rezultate to i moramo da budemo", dodao je Merc.

Zato, pored dugoročnih reformi, mora da bude i kratkoročnih poboljšanja, kaže. Kancelar je najavio smanjenje poreza na električnu energiju za sve. To je obećanje dao pre izbora prošle godine, ali ga potom nije ispunio.

Potvrda privrženosti koaliciji

Dokumentom sa zatvorenog sastanka CDU šalje i značajan signal SPD-u. Umesto zaokreta udesno, naglašava socijalnu tradiciju. To je pravac koji Socijaldemokrate mogu da podrže.

Kancelar je istakao da će koalicija opstati. "Polazim od toga da kadrovska promena ne dovodi u pitanje osnovu koalicionog sporazuma", rekao je Merc.

Zatim je ponovio ono što je nedavno rekao tokom posete Ukrajini: "Upravo sada nam je potrebna stabilna Vlada kako bismo mogli da delujemo na međunarodnom planu."

Ni Lars Klingbajl ne želi da raskine koaliciju. "SPD je sposobna da deluje, SPD stoji iza ove vlade", rekao je.

Zaista, trenutno malo toga ukazuje na raskid koalicije. Prema sadašnjem odnosu političkih snaga, ni Demohrišćani ni SPD ne bi imali šta da dobiju.

Obe strane znaju da bi prevremeni izbori pre svega mogli da koriste Alternativi za Nemačku (AfD), stranci čiji su pojedini delovi ekstremno desničarski. U poslednjim anketama ta stranka dostiže 30 odsto podrške – skoro koliko dve vladajuće stranke zajedno.

Uprkos dubokim pukotinama, Lars Klingbajl i Fridrih Merc trenutno kao da imaju samo jedan drugog.