Hrvatska je državama članicama Evropske unije poslala dokument u kojem predstavlja svoju poziciju o otvorenim pitanjima sa Crnom Gorom, navodeći uslove koje Podgorica mora da ispuni pre nego što postane članica evropskog bloka, piše Radio Slobodna Evropa.
Oglas
Deo tih zahteva Zagreb direktno vezuje za zatvaranje pregovaračkih poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika). Kako Radio Slobodna Evropa (RSE) saznaje iz diplomatskih izvora, Hrvatska je dokument prosledila ostalim državama članicama početkom ove nedelje.
U dokumentu, u koji je RSE imao uvid, navodi se da ključna otvorena pitanja "moraju biti rešena pre nego što Crna Gora pristupi Evropskoj uniji". Zagreb poručuje da je opipljiv napredak presudan za široku javnu, političku i parlamentarnu podršku u Hrvatskoj, uključujući ratifikaciju pristupnog ugovora sa Crnom Gorom.
Šest zahteva u okviru Poglavlja 23
Većina zahteva odnosi se na posledice rata devedesetih i svrstana je pod Poglavlje 23. Ono je, uz Poglavlje 24, jedno od dva ključna poglavlja o vladavini prava. Ta dva poglavlja se u pristupnim pregovorima prva otvaraju, a poslednja zatvaraju, i napredak u njima određuje tempo celog pristupnog procesa.
Odštetu za zatočene u logoru Morinj. Prema dokumentu, od oktobra 1991. do avgusta 1992. u logoru je bilo zatočeno više od 300 hrvatskih državljana, uglavnom sa dubrovačkog područja.
Očuvanje spomen-ploče u Morinju. Ploču su ministri dve zemlje zajednički otkrili 10. oktobra 2022. sa tekstom koji je predložila crnogorska strana. Hrvatska navodi da je oko ploče u međuvremenu postavljen veći metalni okvir, očigledno za panel kojim bi ploča mogla da se prekrije, osim tokom zvaničnih komemoracija.
Promenu imena gradskog bazena u Kotoru. Bazen nosi ime vaterpoliste Zorana Gopčevića, koji je, prema hrvatskoj strani, bio stražar u Morinju 1991–1992. Zbog toga su, kako se navodi, hrvatski klubovi odbijali da igraju na tom bazenu, a reprezentacija je pretila bojkotom Super finala Svetskog kupa 2025. Bojkot je izbegnut premeštanjem utakmica Hrvatske u Budvu.
Rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, uz punu saradnju crnogorskih vlasti, razmenu informacija i pristup arhivima.
Procesuiranje ratnih zločina, uključujući i po komandnoj odgovornosti. Prema navodima Zagreba, u Crnoj Gori po tom osnovu nema nijedne presude.
Rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica, uključujući 51 porodicu iz Tivta i druge iz Boke kotorske. Njihovi zahtevi nisu rešeni uprkos pravosnažnim presudama ili dugotrajnim postupcima. Zagreb to poredi sa zakonom iz 2021. kojim je zemljište u uvali Valdanos vraćeno bivšim vlasnicima, pretežno pripadnicima albanske manjine, i upozorava na nejednak tretman u sličnim slučajevima.
Brod Jadran i granica
Preostala dva zahteva vezana su za Poglavlje 31. To poglavlje Crna Gora ne može da zatvori od 2024. zbog hrvatske blokade, koja je usledila nakon što je Skupština Crne Gore usvojila rezoluciju o Jasenovcu.
Povratak školskog broda Jadran. Prema navodima Hrvatske, brod je bio u Crnoj Gori na remontu kada je 1991. izbio rat, a pripada Hrvatskoj na osnovu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2001.
Granica. Hrvatska traži da Crna Gora potvrdi da poštuje nekadašnju granicu između dve republike, u skladu sa principom uti possidetis juris koji je potvrdila Badinterova komisija. Traži i da se potpiše ugovor o kopnenoj granici na osnovu tri postojeće karte. Nakon rešavanja kopnene granice, Hrvatska bi bila spremna da redovno saziva komisije za razgraničenje na moru, bez određivanja rokova.
Zašto je ovaj dokument važan?
Zajednička pozicija EU je dokument kojim države članice utvrđuju stav Unije o otvaranju ili zatvaranju pojedinog pregovaračkog poglavlja, uključujući merila koja država kandidat mora da ispuni.
Nacrt sastavlja Evropska komisija nakon što država kandidat preda svoju pregovaračku poziciju za određeno poglavlje. Komisija u njemu procenjuje koliko je zemlja uskladila svoje zakonodavstvo sa evropskim i predlaže uslove koje mora da ispuni.
Nacrt potom razmatraju diplomate svih 27 članica u Radnoj grupi Saveta EU za proširenje. Tu se vodi stvarna politika, jer države članice mogu da traže izmene, dodatne uslove ili odlaganje.
Ambicije Crne Gore
Crna Gora je najviše od svih kandidata napredovala u procesu proširenja i smatra se najizvesnijom budućom članicom Evropske unije. U pregovorima o članstvu privremeno je zatvorila 21 poglavlje, a još 12 čeka na zatvaranje.
Cilj Vlade u Podgorici je da pregovore okonča do kraja ove godine. S obzirom na kalendar i broj preostalih poglavlja, reč je o veoma ambicioznom, ali ne i neizvodljivom planu. Ipak, evropski zvaničnici sve češće pominju mogućnost da pregovori budu završeni početkom 2027.
Države članice EU su u aprilu odobrile početak izrade nacrta Ugovora o pristupanju Crne Gore. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos nagovestila je da bi ugovor mogao biti potpisan već naredne godine na leto.
Za otvaranje i zatvaranje svakog poglavlja, kao i za konačan tekst Ugovora o pristupanju, neophodna je saglasnost svih država članica.
Pošto se zajednička pozicija usvaja jednoglasno, svaka država članica ima faktičko pravo veta. Upravo u ovoj fazi članice često postavljaju rešavanje bilateralnih sporova kao preduslov za napredak države kandidata. Tek kada se sve članice slože, nacrt postaje zajednička pozicija EU. Ona se kandidatu predstavlja na međuvladinoj konferenciji, na kojoj se poglavlje formalno otvara ili privremeno zatvara.
Saglasnost svih članica potrebna je i za ratifikaciju pristupnog ugovora.
Da Zagreb ne namerava da odustane od svojih zahteva, nagovestio je Grlić Radman. Posle sastanka ministara spoljnih poslova EU 12. oktobra u Luksemburgu, šef hrvatske diplomatije rekao je novinarima da se zahtevi Zagreba odnose na nasleđe raspada bivše države i Domovinskog rata, kako se u Hrvatskoj naziva rat iz devedesetih. Prema njegovim rečima, reč je o ljudskim pravima.
"Ovde govorimo i o vladavini prava. To su temeljna prava. U ovih 20, odnosno 35 godina, niti jedno pitanje nije zatvoreno", upozorio je Grlić Radman.
Podrška Crnoj Gori, ali uz nacionalne interese Hrvatske
Hrvatska u dokumentu ističe da je dosledno podržavala evroatlantske integracije Crne Gore, uključujući ulazak u NATO. Navodi i da joj je ustupila hrvatski prevod pravnih tekovina EU vredan osam miliona evra.
Istovremeno, Zagreb tvrdi da su "neočekivani jednostrani potezi" crnogorskih vlasti ponovo rasplamsali istorijske tenzije i doveli u pitanje široku podršku crnogorskom članstvu u Hrvatskoj.
Prema dokumentu, Hrvatska je Crnoj Gori još u decembru 2023. predala neformalni dokument (non-paper) sa spiskom otvorenih pitanja. Taj dokument je podelila i sa državama članicama i Evropskom komisijom. Bilateralne konsultacije održane su u januaru i maju 2025, a ministri spoljnih poslova dve zemlje sastali su se tokom 2026. desetak puta, svaki put na inicijativu Zagreba.
"Nijedno od otvorenih pitanja još nije rešeno", navodi se u dokumentu.
Hrvatska poručuje da želi da olakša, a ne da opstruiše crnogorski pristup, i da su njeni zahtevi ograničeni, jasno definisani i ostvarivi.
Teme