Veoma dobri - tako je Donald Tramp opisao odnose Sjedinjenih Američkih Država sa Srbijom, na pitanje o saradnji i Strateškom dijalogu između dve zemlje, koji je potpisan tokom leta. S druge strane, Aleksandar Vučić je u nekoliko navrata od početka godine u medijima - što domaćim, što stranim - potvrdio takvu ocenu, a neke od tih intervjua je američki predsednik lično podelio na društvenim mrežama. Samim tim, postavlja se pitanje da li takve izjave i pomenuti potpisani memorandumi znače da su odnosi između dve zemlje nikada bolji. I dok Dimitrije Milić za portal N1 navodi da odgovor zavisi od ugla posmatranja, Ivan Vujačić smatra da takva konstatacija nije tačna.
Oglas
Sredinom leta Sjedinjene Američke Države i Srbija, odnosno državni sekretar SAD Marko Rubio i ministar spoljnih poslova Marko Đurić potpisali su u Vašingtonu dva memoranduma - o saradnji u oblasti energetike i obrazovanja. Drugim rečima, Strateški dijalog između dve zemlje.
Strateški dijalog, inače, SAD vode sa drugim državama kako bi produbile saradnju, a sami memorandumi obuhvataju niz oblasti - od ekonomije, preko bezbednosti, do spoljne politike.
Kada se na to doda i činjenica da je od početka godine Donald Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social u dva navrata podelio intervjue Aleksandra Vučića - jedan za Brajtbart, drugi za Foks njuz - a u kojima tadašnji predsednik Srbije u pozitivnom svetlu govori o odnosima između dve države, tumačenje na osnovu ovih pokazatelja bi navelo na pomisao da su Srbija i SAD u nikada boljim odnosima.
Međutim, kako za portal N1 navodi bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić, to nije tačno.
Kako kaže sagovornik N1, Tramp deli pomenute i slične intervjue zato što mu je PR tako nešto i sugerisao.
Naposletku, kako je prethodno objavio N1, američka lobistička firma Valkur, koju je unajmila Vlada Srbije, posredovala je u dogovaranju pomenutog intervjua koji je Vučić dao za konzervativni portal Brajtbart, a koji je kasnije Tramp podelio na mrežama, pokazali su podaci iz redovnog izveštaja koji je ova firma podnela Sekretarijatu za pravosuđe SAD.
Međutim, naknadno je šef vašingtonskog biroa Brajtbarta Metju Bojl naveo da tekst nije ugovoren preko lobista, a da Tramp redovno deli intervjue ovog medija.
Bilo kako bilo, ocene Vučića i predsednika SAD o odnosima dve zemlje su jedno.
Drugo je, pak, ono što se dešava u drugim granama vlasti u SAD, mimo Bele kuće.
Kad se republikanci i demokrate slože
Naime, krajem avgusta republikanac Džo Vilson i demokrata Bil Kiting, članovi Predstavničkog doma američkog Kongresa podneli su predlog zakona kojim se od SAD traže mere protiv Srbije zbog "ozbiljnog nazadovanja" u demokratiji i vladavini prava u zemlji, kao i saradnje s Rusijom, Kinom i Iranom.
U predlogu zakona se predviđa da bi SAD trebalo da uvedu finansijske i vizne sankcije štetnim akterima koji doprinose destabilizaciji Zapadnog Balkana, kao i osobama koje prete miru, bezbednosti, stabilnosti ili teritorijalnom integritetu bilo koje oblasti ili države u regionu.
Zatim, početkom oktobra republikanski senator Čak Grejsli i demokrata Ričard Blumental podneli su dvostranački predlog zakona o Srbiji upućen Senatu.
U predlogu zakona predviđa se, između ostalog, uvođenje finansijskih i viznih sankcija pojedincima koji opstruriraju međunarodne sporazume značajne za stabilnost regiona Zapadnog Balkana, usklađivanje spoljne politike Srbije sa politikom EU i NATO, distanciranje od uticaja Rusije, Kine i Irana.
Pored navedenog, Ivan Vujačić podseća i na Vučićevu posetu Floridi.
Naime, tada je Vučić otputovao za SAD, na Floridu, gde se sastao sa bivšim gradonačelniko Njujorka Rudolfom Đulijanijem i gde je, barem je tako trebalo ili se barem tako nadao, da se sastane sa Trampom.
"Tada je to predstavljeno kao njegovo ekskluzivno viđenje sa Trampom i visokim republikancima, a koje se završilo njegovim povratkom pod nekakvim nerazjašnjenim okolnostima - bez tih susreta", navodi Vujačić.
Vučić je, podsećamo, skratio boravak u SAD zbog zdravstvenih problema.
Vujačić takođe skreće pažnju i na aferu Generalštab, "kada je Trampova porodica faktički morala da se povuče iz tog projekta zbog skandala koji se desio".
Podsećamo, Vlada Srbije nameravala je da prostor na raskrsnici Kneza Miloša i Nemanjine, odnosno mesto na kom se nalaze bombardovane zgrade Generalštab Vojske Srbije, da u zakup kompaniji Džareda Kušnera, Trampovog zeta, koja je na tom mestu planirala izgradnju stanova i luksuznog hotela "Tramp".
Kušner se, međutim, povukao iz posla usled reakcija javnosti u Srbiji. U međuvremenu je i pokrenut sudski postupak zbog sumnje da je falsifikovana dokumentacija na osnovu koje je Vlada kompleksu Generalštaba ukinula status zaštićenog kulturnog dobra. Među okrivljenima se nalazi ministar kulture u tehničkom mandatu Nikola Selaković.
"U tim trenucima su odnosi bili pali na vrlo nizak nivo, a sada se malo poboljšanje tumači kao da nikad bolje nije bilo, što apsolutno nije tačno", smatra Vujačić.
Ugao posmatranja
Dimitrije Milić iz organizacije "Novi treći put" na pitanje portala N1 da li su odnosi između dve zemlje na istorijskom maksimumu, odgovara da to zavisi od ugla gledanja, odnosno da nominalno oni mogu da deluju tako.
"Strateški dijalog je i formalno započet. Saradnja u energetskoj sferi dobija oblike konkretnih projekata, poput Đerdapa 3 ili saradnje u oblasti gasne diversifikacije Srbije. Sa druge strane, ostaje još uvek nerešeno pitanje vlasništva nad NIS-om, ali i posledice nepredvidivog okvira vezanog za buduću trgovinu zbog promenjive politike republikanske administracije prema carinama. Svakako, generalni trend odnosa deluje da ide više u pozitivnom smeru", navodi Milić.
Upitan šta je Srbija, uslovno rečeno, dobila od Trampa, odnosno od SAD tokom njegovog drugog mandata, Milić kaže da se najmerljivije koristi mogu meriti kroz najavljene projekte i buduću saradnju u sferi energetike.
"To je oblast gde je Srbija naročito izložena ruskom uticaju i u sferi gasa udeo Moskve je natpolovičan, iako nešto manji nego 2022. zbog početka uvoza prirodnog gasa iz Azerbejdžana. Moguće koristi bi mogle da se mere i u kroz saradnju u sferi visokih tehnologija i prvenstveno veštačke inteligencije, gde američki privatni sektor ima velike ambicije i planira velike investicije u potrebnu infrastrukturu. To može da donese koristi za Srbiju i poveća njenu važnost u odnosima sa Vašingtonom", ocenjuje sagovornik N1.
Faktor (adut) Tramp
Upitan o odnosima SAD i Srbije od 2012. godine, odnosno o razlikama tokom oba Trampova mandata u odnosu na one Baraka Obame i Džozefa Bajdena, Milić prvo objašnjava da se pažnja prema Srbiji vremenom povećavala, jer su se u regionu intenzivirali uticaji Rusije i Kine, a odnos Vašingtona sa ovim silama vremenom pogoršavao.
"Ta dva procesa su se dešavala paralelno, pa je tako rasla i zainteresovanost Vašingtona za regionalna zbivanja izvan standardnih tema regionalne stabilnosti i dobrosusedskih odnosa", kaže Milić.
On ocenjuje da je tokom administracije Baraka Obame Srbija mahom bila ispod radara, kao i tokom većeg dela vlasti Donalda Trampa iz prvog mandata.
"Vašingtonski sporazum sa samog kraja prvog Trampovog mandata stavlja Srbiju više na mapu i identifikuje teme kojima će se i dalje administracije baviti. Administracija Džoa Bajdena daje tome okvir kroz sporazum o energetici i iniciranje strateškog dijaloga, ali i kroz sankcije NIS-u, dok Trampova administracija nastavlja i proširuje teme sa Srbijom. Ukupno gledano, promena međunarodnog konteksta je promenila teme kojima se Vašington u regionu bavi", ističe sagovornik N1.
S druge strane, Vujačić u tom pogledu naglašava da je Tramp "transakcioni predsednik" - te da od toga treba posmatrati nedavne izjave srpskog i američkog predsednika.
"Za razliku od Bajdena, Obame i svih drugih američkih vlada od pada Berlinskog zida naovamo, u suštini posle ratova, kad se sve sleglo posle 2000, Tramp je u suštini okrenut protiv Evrope i u tome vidim još jednu veliku Vučićevu želju da se njemu približi. Jer isto tako oni (prim. aut. aktuelni režim) imaju antievropski, odnosno antizapadni narativ. Naravno, on (Vučić, prim. aut) nije toliko otvoren povodom toga, barem ne lično, ali takav narativ plasira kroz prorežimske medije", kazao je Vujačić.
I zato misli, kako kaže, da je to Vučićev cilj pred izbore u Srbiji, odnosno naglašavanje sve boljih odnosa sa SAD i američkim predsednikom.
"Odnosno da se Trampom služi kao adutom pred Evropskom unijom. Ali, kao što smo videli na primeru Mađarske, Viktoru Orbanu se to nije preterano isplatilo", podseća Vujačić.
Jaz između Bele kuće i kongresa
Upitan šta bolje predočava situaciju između dve zemlje - Strateški dijalog ili predlozi zakona - Milić naglašava da američka administracija radi u domenu realne politike i mogućeg, dok kongresmeni rade u domenu politike koja se njima politički isplati ili je u skladu sa političkim vrednostima koje oni zastupaju.
"Izvršna vlast će zato uvek da bude pragmatičnija i da radi sa vladama država sa kojima se ne slaže u svim politikama ili prema kojima ima zamerke, dok ljudi u zakonodavnoj vlasti imaju mnogo širu autonomiju da izražavaju svoje stavove i kritike. Zbog toga postoji nekada razlika u tonu. Mnoge kongresne inicijative prosto nikada ne postanu zvanična politika države, ali neke i dođu do tog uspeha. Još uvek se ne vidi da trenutne inicijative imaju siguran put to zvanične politike", zaključuje Milić.
S druge strane, Vujačić podseća da su u oba primera kongresmeni prešli preko partijskih linija - ali, dodaje, oni nisu nikakva većina.
"I to što oni rade je nešto što je na njihovoj agendi, te oni smatraju da je režim u Srbiji otišao predaleko u nekim stvarima koje su elementarne da bi se zvala demokratskom zemljom", rekao je Vujačić.
Ko kome treba?
Vujačić, vraćajući se na pitanje Strateškog dijaloga, smatra da je diplomatija izgubila "adekvatan rečnik", prvenstveno zbog PR-a i propagande - "da ne kažem agitacije među biračima".
"Drugim rečima, sam koncept strateškog dijaloga između jedne ogromne zemlje i ovih raznih malih zemalja je sam po sebi problematičan. Jer, srateški dijalog je normalno da postoji između velikih zemalja. Na primer da SAD vode strateški dijalog s Brazilom ili recimo Nigerijom, koja ima nekoliko stotine miliona stanovnika. Ili na primer sa zemljama koje obiluju naftom", navodi sagovornik N1.
Samim tim, dodaje, strateški dijalog je "predimenzionirana fraza u našem smislu".
"A koliko vidim u našem slučaju, mi u tom strateškom dijalogu nudimo da se zadužimo par milijardi dolara da bi se preradio Đerdap III. Što znači da mi ovim činimo Sjedinjenim Američkim Državama, ne bi li američki predsednik malo pozitivnije gledao na nas", rekao je Vujačić.
Upitan, naposletku, kako bi realno opisao odnose između dve zemlje, Vujačić ponavlja da oni svakako nisu "najbolji u istoriji".
"Mislim da je srpskoj vlasti mnogo više stalo do odnosa s SAD nego obrnuto. I da je učinjeno sve kako bi se nekako dodvorili Trampu. A mislim da Srbija Trampu uopšte nije mnogo važna i na vidiku. Njega preokupiraju pitanja poput Ormuskog moreuza, rata u Ukrajini, odnosi sa Kinom...", zaključuje Vujačić.
Teme