Levica, Zeleni i SPD pripremaju koaliciju u Berlinu, a Elif Eralp mogla bi da postane gradonačelnica. Plan za stanove i spor o antisemitizmu izazivaju polemike širom nemačke političke scene.
Oglas
Oko četiri sedmice nakon izbora u saveznoj pokrajini Berlin sve je izglednije da će nemačkom prestonicom ubuduće vladati koalicija Levice, Zelenih i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).
To bi značilo da bi Elif Eralp, nositeljka liste Levice, postala nova gradonačelnica Berlina, piše Dojče vele. Naime, tri stranke su tokom vikenda završile preliminarne pregovore, nakon čega treba da uslede zvanični koalicioni pregovori.
SPD i Zeleni su već ovog ponedeljka (19.10.) odlučili da će pregovarati o zajedničkoj koaliciji, dok će Levica svoju odluku doneti tek za dve sedmice, na vanrednom stranačkom kongresu.
Do preuzimanja dužnosti nove vlade proći će još neko vreme. Ali već sada koalicija triju stranaka izaziva polemike, i to daleko izvan granica Berlina. Razlog je Levica i njen, kako neki kritikuju, kontroverzan pristup pitanju antisemitizma.
Konzervativci iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU), stranke nemačkog kancelara Fridriha Merca, ogorčeni su jer bi, prema raspodeli mandata, bila moguća i koalicija CDU-a, Zelenih i SPD-a. Čini se da se Socijaldemokrate u Berlinu tako okreću od svog koalicionog partnera na saveznom nivou, što izaziva veliko nezadovoljstvo brojnih političara Demohrišćana.
Glavna tema predizborne kampanje visoke stanarine
Na izborima za pokrajinski parlament (20. septembar) je inače Levica ostvarila istorijsku pobedu sa 25,7 odsto glasova, a sledili su CDU, Zeleni i SPD.
Levica je profitirala na nezadovoljstvu visokim stanarinama i nedostatkom stambenog prostora, pa je izborni rezultat iz 2023. godine više nego udvostručila, prenosi Dojče vele. Posebno kontroverzan, ali ujedno i uspešan bio je njen zahtev da se nacionalizuje veliki broj stanova u Berlinu koji su u vlasništvu velikih kompanija.
Ta mera obuhvatila bi ukupno 160.000 stanova u glavnom gradu, a pokrajina bi morala da izdvoji milijarde evra za odštetu vlasnicima. Taj zahtev sada podržavaju sve tri stranke koje bi mogle da čine novu koaliciju, ali još nije jasno da li će plan uspeti da prevaziđe pravne prepreke.
Koliko je antisemitizam raširen u Levici?
Zbog tog zahteva, ali i zbog pitanja antisemitizma, o mogućoj saradnji SPD-a i Zelenih s Levicom žustro se raspravlja i na drugim političkim nivoima, piše DW.
Pojedini poslanici Levice u berlinskom parlamentu, ali i u saveznom parlamentu Bundestagu, imaju izrazito kritičan stav prema državi Izrael. Poslaniku Levice u Bundestagu Feratu Kočaku se pripisuju veze s ozloglašenim kriminalnim klanom Remo u Berlinu, čiji osnivači potiču iz Libana. Kočak to negira.
Reakcije konzervativaca posebno su oštre i traju već nedeljama. Sada je predsednik poslaničkog kluba u Bundestagu Torsten Fraj izjavio da je „pomalo čudno“ težiti koaliciji Levice, Zelenih i SPD-a ako takva kombinacija nije nužna.
Naglasio je da su trima strankama bila potrebna četiri kruga preliminarnih pregovora kako bi zaključile da je antisemitizam nešto pogrešno. „S takvom strankom ne može da se sarađuje“, poručio je Fraj.
Sumnje postoje i među Zelenima i socijaldemokratama
Još oštriji bio je Volfram Vajmer, državni ministar za kulturu i medije, koji ne pripada nijednoj političkoj stranci. U komentaru objavljenom u tabloidu Bild osvrnuo se na istoriju Levice, stranke koja je kroz nekoliko preobražaja nastala iz nekadašnje državne stranke bivše Istočne Nemačke, SED-a.
„Stranka naslednica SED-a širom otvara vrata antisemitizmu. Upravo u Berlinu, gde je nekada planiran i sproveden Holokaust, takav stav ne sme da bude na vlasti“, napisao je Vajmer.
Današnja stranka Levica u nekoliko saveznih pokrajina učestvuje ili je učestvovala u vlasti, uglavnom bez većih političkih potresa, prenosi Dojče vele.
Skepsa dolazi i iz saveznih rukovodstava stranaka koje žele da formiraju novu berlinsku koaliciju. „Još uvek gajim velike sumnje“, rekao je Matijas Mirš, predsednik poslaničkog kluba socijaldemokrata u Bundestagu.
Prema njegovom mišljenju, pojedini delovi berlinske Levice nisu dovoljno razjasnili pitanja povezana s odnosom prema antisemitizmu i kriminalu organizovanih klanova. SPD snosi veliku odgovornost i mora dobro da razmisli s kim će sarađivati, upozorio je Mirš.
Švertner: Smetamo bogatima i moćnima
Poslednjih godina u Levicu su se učlanili brojni stanovnici Berlina, posebno mladi. Mnogi od njih zahtevaju osnivanje palestinske države i oštro kritikuju izraelsku vladu.
Pri tom nemali broj njih dovodi u pitanje i pravo Izraela na postojanje, koje je od temeljne važnosti za veliku većinu drugih političkih stranaka.
U takvim okolnostima malo pomaže to što se vodeća kandidatkinja Elif Eralp više puta i nedvosmisleno ogradila od svih oblika antisemitizma, prenosi Dojče vele.
Šefica stranke Ines Švertner nazvala je „odvratnom“ instrumentalizacijom antisemitizma pokušaj da se politički naškodi Levici. Pravi razlog je, smatra, to što Levica prkosi bogatima i moćnima kao i stambenim koncernima.
Ona je ponovila da se njena partija zalaže za međunarodno pravo i ljude u Palestini, te opisuje zločine u Gazi kao „genocid“. Kako je dodala, kritika izraelske vlade ne može biti antisemitizam.
Zeder govori o novom „protivpožarnom zidu“
Predsednica saveznog rukovodstva Zelenih Franciska Brantner zauzela je oprezan stav. U nedelju je pohvalila usvojenu deklaraciju protiv antisemitizma, ali je naglasila da ona sada mora i dosledno da se sprovodi. „U suprotnom neće biti moguće uspostaviti stabilnu vladu“, poručila je.
Oštro je reagovao i predsednik bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder. Na skupu konzervativne omladinske organizacije u Bonu izjavio je: „Crveni front od juče je uspostavljen, i to zvanično.“ Dodao je da nije spreman da dopusti da se „naša lepa Nemačka“ prepusti radikalnim snagama.
Zeder je predložio i da se, slično dosadašnjem pristupu stranci Alternativa za Nemačku (AfD), čiji se pojedini delovi klasifikuju kao ekstremno desničarski, isključi svaki oblik saradnje s Levicom.
„Ako već govorimo o protivpožarnim zidovima, onda bi jedan takav zid trebalo podići i prema levici“, izjavio je.
Jedno se čini sigurnim: u nemačkoj prestonici političke napetosti neće se tako brzo smiriti.
Teme