Na Zemlji postoje stabla koja mogu da dostignu visinu veću od 100 metara i žive duže od dva milenijuma.
Oglas
Njihovi preci opstali su tokom miliona godina klimatskih promena, ali novo istraživanje pokazuje da čak ni ovi džinovi prirode možda neće moći da se prilagode sve intenzivnijim toplotnim talasima, prenosi Nova.rs.
Reč je o obalnim sekvojama (Sequoia sempervirens), najvišoj vrsti drveća na planeti, čija evoluciona istorija seže približno 20 miliona godina u prošlost. Nekada su bile rasprostranjene na mnogo većem području severne hemisfere, dok danas prirodno rastu u relativno uskom pojasu duž obale severne Kalifornije i južnog Oregona.
Ove veličanstvene šume vekovima su uspevale zahvaljujući specifičnim klimatskim uslovima. Blage temperature, velika vlažnost vazduha i gusta magla koja se redovno spušta sa Tihog okeana obezbeđuju im vodu neophodnu za rast.
Međutim, klimatske promene sve ozbiljnije narušavaju ovu ravnotežu, a naučnici sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu sada su otkrili da visoke temperature mogu direktno da poremete osnovne životne procese ovih stabala.
Rezultati istraživanja, objavljeni u naučnom časopisu Journal of Geophysical Research: Biogeosciences, pokazuju da tokom ekstremnih vrućina sekvoje počinju da smanjuju intenzitet fotosinteze, procesa pomoću kojeg koriste sunčevu svetlost, vodu i ugljen-dioksid za proizvodnju materija neophodnih za rast.
Drugim rečima, kada postane previše toplo, najviša stabla na svetu počinju da proizvode manje energije potrebne za život.
Lišće može da bude čak 10 stepeni toplije od vazduha
Istraživački tim predvođen Lili Klajnek analizirao je fiziološke reakcije obalnih sekvoja u okrugu Mendosino u Kaliforniji. Merenja su sprovođena od jula 2022. do oktobra 2024. godine, a naučnici su pratili promene temperature lišća, njegovu sposobnost hlađenja i efikasnost fotosinteze.
Otkrili su da se tokom velikih vrućina temperatura lišća može popeti čak 10 stepeni Celzijusa iznad temperature okolnog vazduha.
To znači da, kada je napolju 30 stepeni, pojedini listovi u određenim uslovima mogu da dostignu temperaturu od približno 40 stepeni.
Razlog se krije u načinu na koji drveće reguliše svoju temperaturu.
Poput ljudi, i biljke imaju mehanizam za hlađenje. Na površini njihovog lišća nalaze se sitni otvori, poznati kao stome, kroz koje razmenjuju gasove sa okolinom i oslobađaju vodenu paru. Isparavanje vode omogućava da se lišće rashladi, slično kao što znojenje pomaže ljudskom telu da se izbori sa vrućinom.
Međutim, kada nastupe suša i ekstremno visoke temperature, biljke počinju da zatvaraju ove otvore kako bi sprečile preveliki gubitak vode.
Time nastaje novi problem. Bez dovoljnog isparavanja, lišće se dodatno zagreva, dok istovremeno smanjena razmena gasova otežava fotosintezu.
Naučnici su otkrili da fotosinteza kod obalnih sekvoja počinje značajno da slabi na temperaturama višim od približno 30 stepeni Celzijusa, dok je pad još izraženiji iznad 35 stepeni.
Ali istraživanje je otkrilo još nešto neobično.
Kada su istraživači u laboratoriji obezbedili uzorcima lišća dovoljno vode i omogućili im da nastave razmenu gasova, fotosinteza je ipak slabila sa porastom temperature.
To ukazuje da problem nije samo nedostatak vode. Sama toplota može direktno da naruši biohemijske procese zahvaljujući kojima drveće proizvodi materije potrebne za opstanak.
Džinovi prirode suočavaju se sa neizvesnom budućnošću
Otkriće dodatno zabrinjava stručnjake jer obalne sekvoje već decenijama trpe posledice ljudskih aktivnosti.
Tokom 19. i 20. veka ogromni delovi njihovih drevnih šuma posečeni su zbog drvne građe. Danas je preostao samo mali deo prvobitnih starih šuma, dok većinu područja na kojem rastu sekvoje zauzimaju mlađe šume nastale nakon seče.
Upravo takva stabla mogu da budu posebno osetljiva na dugotrajne suše i visoke temperature.
Dodatni problem predstavlja smanjenje količine obalske magle tokom toplih perioda. Za sekvoje ona nije samo karakterističan deo pejzaža, već i važan izvor vlage koji im pomaže da prežive sušna leta.
Kada magle ima manje, a temperature nastave da rastu, stabla se istovremeno suočavaju sa nedostatkom vode i sve većim toplotnim opterećenjem.
Ova promena mogla bi da ima posledice koje prevazilaze sudbinu samih sekvoja.
Njihove šume spadaju među ekosisteme sa najvećim zalihama ugljenika po jedinici površine na planeti. Ako visoke temperature budu sve češće ograničavale fotosintezu, mogla bi da oslabi i sposobnost ovih šuma da uklanjaju ugljen-dioksid iz atmosfere.
Ipak, naučnici naglašavaju da još nije poznato na kojoj temperaturi nastaju trajna oštećenja koja mogu dovesti do odumiranja stabala.
Istraživanje je obuhvatilo merenja na tri relativno mlada stabla, visoka između 15 i 30 metara, zbog čega će biti potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo kako ekstremne vrućine utiču na čitave šume, uključujući vekovne džinove.
Prema rečima Lili Klajnek, rezultati predstavljaju važan korak ka razumevanju toga koji su delovi prirodnog staništa sekvoja najugroženiji i kako bi ovi ekosistemi mogli da se zaštite.
Obalne sekvoje uspele su da opstanu milionima godina, uprkos ogromnim promenama na Zemlji. Međutim, najnoviji rezultati pokazuju da njihova izuzetna dugovečnost ne znači da su otporne na sve uslove.
Za najviša stabla na svetu budućnost bi mogla da zavisi od toga koliko će brzo rasti temperature i koliko će dugo njihovi prirodni mehanizmi prilagođavanja moći da izdrže sve intenzivnije toplotne talase.
Teme