Požar na neuređenoj deponiji u Smedervu nije incident već redovna pojava, kaže za N1 Nikola Krstić iz lokalnog pokret Tvrđava.
Oglas
On navodi da je poslednji požar počeo da gori u ponedeljak veče, a da se radi o smetlištu na koje se već decenijama neselektivno odlaže otpad.
"U proseku izbije na tri meseca dolazi do požara, jedino što je ovaj ogromnih razmera", kaže Krstić.
Kako kaže, u tom periodu grad Smederevo je najčešće obavijen maglom koja potiče od dima.
"Ne zna se od čega je, pošto se na smetlište baca svakojak otpad, komunalni, opasni, bez iakvog nadzora", upozorava Krstić.
On kaže da vetar trenutno duva ka naselju 25. maj, te Radincu i Godovinu. Ova naselja se nalaze između Železare i deponije zbog čega vazduh tamo često zagađen.
Kako navodi, trenutno je u toku gašenje požara.
"Gasi se površinski sloj, međutim problem je što kod ovakvih požara oni danima tinjaju ispod površine", zaključuje Krstić.
Nekontrolisani požari na smellištima, pogotov neuređenim veoma su opasni po zdravlje jer se oslobođaju i kancerogene materije, naročito kada je u pitanu plastični otpad.
Profesor Hemijskog fakulteta u Beigradu Branimir Jovančićević je za N1 podstio da je plastika polimer i sagorevanjem jednog takvog proizvoda mogu da se oslobađaju vrlo opasni toksični organski polutanti. U konkretnom - dioksini i furani, koji su izuzetno toksični u dozama koje se dobijaju prilikom požara.
On posebno ističe nekontrolisano spaljivanje opasnog materijala ili otpada se po štetnosti može svrstati odmah iz nuklearne havarije.
Jovančićević kaže da, iako je bilo dosta sličnih požara, i dalje se u Srbiji ne uvodi monitoring organskih polutanata.
"Tada bi znali od čega i kako da se šititmo. Pozivanje da se zatvore prozori nije dovoljno”, izjavio je Jovančićević.
Govoreći o efektima dioksina i firana na zdravlje pulmolog Dejan Žujović je ranije objasnio njihovu kancerogenost.
“Vezuju se za masne ćeije i ostaju. Kancerogeni su, uništavaju genetski materijal domaćina i mogu da počnu da proizvode kancerogene ćelije. To se ne dešava preko noći, ali za tri do pet godina može da dođe do kancera, a onda se ljudi pitaju kako se desilo jer nije bilo povoda, jer se čovek primera radi hranio zdravo, bavio sportom“, izjavio je tom prilikom za N1 pulmolog Dejan Žujović.
Kako navodi osim osim kancera, posledice mogu da budu anemija, leukemija, usporeni rast...
"Beleži se veliki rast raka mokraćne bešike jer ono što izlazi od štetnih materija to radi najčešće kroz bešiku“, poručuje on.
Po Arhuskoj konvenciji Srbija je dužna da obaveštava građane o stanju životne sredine i stepenu zagađenosti i relevantnim parametrima u svakom trenutku.
Teme