Parlament Burkine Faso kojom upravlja vojna hunta, usvojio je novi krivični zakonik kojim se ponovo uvodi smrtna kazna za krivična dela, među kojima su terorizam, špijunaža i izdaja.
Oglas
Po rečima ministra pravde Edasa Rodriga Bajale, poslanici su glasali za usvajanje novog krivičnog zakonika.
Ovim potezom okončava se period u kojem je smrtna kazna bila ukinuta od 2018. godine, tokom mandata prethodnog, demokratski izabranog predsednika Roša Marka Kristijana Kabore.
Po podacima organizacije "Hjuman rajts voč" (Human Rights Watch), poslednje poznato izvršenje smrtne kazne u Burkini Faso dogodilo se 1988. godine.
Savet ministara vojne hunte usvojio je u decembru nacrt zakona o ponovnom uvođenju smrtne kazne, što je izazvalo oštre reakcije organizacija za ljudska prava, poput "Amnesti internešenela" (Amnesty International) i "Hjuman rajts voča".
Ove organizacije su taj potez okarakterisale kao represivan i usmeren na gušenje neslaganja.
Bajala je 2024. godine izjavio da se "o pitanju smrtne kazne... raspravlja i da će ona biti primenjena".
Vojna hunta je ranije optuživana da se obračunava s neistomišljenicima hapšenjem branilaca ljudskih prava i novinara.
Takođe, ranije ove godine, hunta je raspustila sve političke stranke u zemlji i ukinula zakone koji su regulisali njihov rad.
Odluka dolazi u trenutku kada se Burkina Faso – zemlja bez izlaza na more sa 23 miliona stanovnika – suočava s bezbednosnom krizom, dok se vlasti bore protiv militantnih grupa povezanih s Al Kaidom i Islamskom državom.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava optužile su kako vladine snage, tako i militante iz grupe "Džamaat Nusrat al-Islam val-Muslimin" (koja je povezana sa Al Kaidom), za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
U izveštaju "Hjuman rajts voča" iz ove godine navodi se da su vladine snage između 2023. i 2025. godine ubile dvostruko više civila nego što su to učinili džihadisti.
Teme