Privredna komora: Rast zarada ne smije ugroziti stabilnost...

Rast zarada ne smije ugroziti stabilnost komunalnih usluga, poručeno je na sjednici Odbora Udruženja komunalne privrede.

Na sjednici, održanoj danas u proširenom sastavu, razmatrana su ključna pitanja od značaja za poslovanje i održivost komunalnog sektora, sa posebnim osvrtom na najavljeni model povećanja zarada Euro model i mogućnosti podrške Eko-fonda komunalnim privrednim društvima u narednoj godini.

Kako je saopšteno iz Privredne komore Crne Gore (PKCG), u fokusu sjednice bio je uticaj najavljenog povećanja zarada na finansijsku održivost komunalnih privrednih društava.

“Istaknuto je da komunalna privreda podržava unapređenje materijalnog položaja zaposlenih, ali da rast troškova rada mora biti praćen odgovarajućim i održivim mehanizmima finansiranja”, kaže se u saopštenju.

Dodaje se da su privrednici ukazali na specifičan položaj komunalnih privrednih društava koja obavljaju djelatnosti od javnog interesa i moraju obezbijediti kontinuitet i kvalitet usluga građanima i privredi.

“Istovremeno, mogućnosti povećanja prihoda ograničene su regulatornim okvirom i već utvrđenim cijenama pojedinih komunalnih usluga, zbog čega dodatne troškove nije moguće jednostavno prenijeti na korisnike”, rekli su iz PKCG.

Privrednici su naglasili da se efekti povećanja zarada ne odnose samo na minimalne zarade, već i na ukupnu strukturu zarada, zakonska uvećanja i druga prava zaposlenih.

“U uslovima istovremenog rasta troškova energenata, goriva, održavanja infrastrukture, opreme i materijala, ovakve promjene mogu dodatno opteretiti poslovanje komunalnih društava i uticati na njihovu investicionu sposobnost i kvalitet usluga”, dodaje se u saopštenju.

Privrednici su, kako su naveli iz PKCG, posebno ukazali na to da će povećanje zarada najviše uticati na preduzeća koja zapošljavaju veliki broj nekvalifikovanih radnika, čije su zarade uglavnom na nivou minimalne.

„Naglašeno je da se finansijski efekti mogu značajno razlikovati među preduzećima, zavisno od strukture zaposlenih i visine postojećih zarada, kao i da bi posljedice mogle biti izraženije kod pojedinih društava na sjeveru Crne Gore“, kaže se u saopštenju PKCG.

Oni su naveli da je kao jedno od ključnih pitanja izdvojena mogućnost finansiranja novih obaveza kroz povećanje cijena komunalnih usluga.

„Predstavnici sektora upozorili su da bi takvo rješenje moglo izazvati nezadovoljstvo građana, dok smanjenje kvaliteta usluga i odustajanje od investicija ne smatraju prihvatljivim alternativama“, navodi se u saopštenju.

Na sjednici je, kako se dodaje, ocijenjeno da će osnivači, odnosno lokalne samouprave, morati da razmotre mogućnosti dodatne finansijske podrške preduzećima, uz uvažavanje različitih budžetskih kapaciteta opština.

Dodatnu zabrinutost, kako se navodi, izazivaju predstojeća kolektivna pregovaranja.

„Ukazano je da će Opšti kolektivni ugovor, čiji su pregovori u toku, a potom i granski kolektivni ugovor i kolektivni ugovori kod poslodavaca, mogli donijeti nova povećanja zarada i druga prava zaposlenih“, rekli su iz PKCG.

Zbog toga smatraju da je neophodno izraditi sveobuhvatnu analizu budućih troškova, kako bi se izbjeglo da preduzeća preuzmu obaveze koje neće moći da finansiraju iz postojećih prihoda.

Posebno su istaknuti izazovi sa kojima se suočavaju vodovodna privredna društva, zbog metodologije utvrđivanja cijena usluga koju primjenjuje regulator.

Prema ocjeni učesnika diskusije, obračun zasnovan na troškovima iz prethodne godine ne omogućava adekvatno i pravovremeno reagovanje na rast troškova poslovanja, što bi primjenom novog modela moglo dodatno pogoršati finansijski položaj ovih društava.

Zbog toga je zatraženo hitno preispitivanje i izmjena zakonskog okvira i metodologije za utvrđivanje cijena, kako bi se obezbijedila njihova održivost.

Kako su kazali iz PKCG, predstavnici komunalnih privrednih društva ukazali su i na iskustva iz prethodnog povećanja zarada kroz program Evropa sad 2, navodeći da su pojedina društva već zabilježila značajne finansijske gubitke. Učesnici su, kako se dodaje, upozorili i na moguće posredne posljedice po širu privredu.

„Ukoliko komunalna i druga preduzeća budu prinuđena da povećavaju cijene svojih usluga kako bi pokrila rast troškova rada, to bi moglo dodatno opteretiti poslovanje, naročito malih i mikro preduzeća, i negativno uticati na njihovu konkurentnost“, kaže se u saopštenju.

Zaključeno je da je za uspješnu primjenu Euromodela neophodan kompromis između cilja povećanja zarada i očuvanja finansijske stabilnosti privrednih društava.

Navodi se da predstavnici sektora smatraju da je potrebno blagovremeno definisati održiv model finansiranja, uskladiti regulatorni okvir i obezbijediti podršku osnivača, kako bi se unapređenje životnog standarda zaposlenih ostvarilo bez ugrožavanja komunalnih usluga, investicija i dugoročne održivosti sistema.

Nakon prve tačke sjednice, privrednicima su se, kako se dodaje, pridružili predstavnici Eko fonda.

Oni su, kako se dodaje, predstavili aktivnosti Eko-fonda usmjerene na podršku komunalnim privrednim društvima u narednoj godini.

Direktor tog fonda Draško Boljević istakao je važnost povezivanja potreba komunalnog sektora sa raspoloživim programima i sredstvima podrške, s ciljem unapređenja efikasnosti, kvaliteta usluga i održivosti poslovanja.

On je naglasio potrebu za unapređenjem saradnje sa komunalnim preduzećima i lokalnim samoupravama, kao i za prepoznavanjem njihovih konkretnih potreba i problema.

Boljević je ukazao na to da je potrebno izaći iz okvira ponavljanja dosadašnjih konkursa i razmotriti nove pravce djelovanja, uključujući nabavku komunalne opreme i mehanizacije, izradu projektne dokumentacije i pripremu zajedničkih projekata za finansiranje iz evropskih fondova.

On je pozvao prisutne da aktivno konkurišu za dostupna sredstva i naglasio da je cilj Eko fonda da se raspoloživa sredstva u potpunosti iskoriste za rješavanje stvarnih potreba korisnika.

Navodi se da su predstavnici komunalnih preduzeća izrazili zadovoljstvo dosadašnjom saradnjom i podrškom Eko fonda, naglašavajući značaj finansijske pomoći u realizaciji projekata i nabavci neophodne opreme.

Oni su, kako se dodaje, ukazali i na konkretne potrebe i izazove sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu, te predložili razmatranje dodatnih mogućnosti sufinansiranja.

„Dogovoreno je da komunalna preduzeća dostave pregled svojih potreba i prioriteta kako bi Eko fond, prilikom pripreme programa rada za 2027. godinu, razmotrio mogućnosti podrške i definisao nove pravce saradnje“, kaže se u saopštenju PKCG.

Prema njihovim riječima, posebno je naglašena važnost zajedničkog apliciranja za sredstva iz evropskih fondova i razvoja održivih rješenja u oblasti upravljanja otpadom.