Gostujući u predizbornoj emisiji „Pola sata Demostata“, prof. dr Vladan Đokić pružio je punu podršku Studentskoj listi, ocenjujući da je taj pokret preuzeo dominaciju nad rascepkanim političkim partijama. On je istakao da pojava studenata kao novog političkog aktera predstavlja istorijsku priliku i izrazio uverenje da će osvojiti najveći broj glasova na izborima.
Oglas
Prate ga kolima, peške, fotografišu, prisluškuju…
"Ovo je nastavak zloupotrebe vlasti prema nekima koji drugačije misle, pokušaj pritiska na ljude koji imaju stav o nekim javnim temama. Ono što je u ovom slučaju drugačije jeste činjenica da nisam u pitanju samo ja, već svi moji kontakti, da je tu ugrožena ne samo moja privatnost i bezbednost, nego i moje porodice, prijatelja, kolega, svih onih sa kojima komuniciram kao rektor Univerziteta", rekao je rektor, gostujući u predizbornih “Pola sata Demostata”.
Ističe da je to viši stepen upada u privatnost i protivzakonita radnja.
"Urađena je od strane države ili predstavnika određenih institucija, jer ovakve softvere mogu da poseduju samo države. I ovo je svakako nešto na šta mora da se obrati veća pažnja naše i međunarodne javnosti i ja ću u tom smislu reagovati", rekao je on.
Na pitanje voditelja Zorana Panovića kakva je razlika između funkcije rektora i njegovog javnog političkog i društvenog stava, jer na izvestan način personalizuje veliku studentsku i društvenu pobunu, Đokić kaže da ova vlast tretira univerzitet kao svog političkog suparnika.
"S obzirom na to da je ovaj pokret specifičan, da nema lidera i da su studenti krenuli bez neke vrste vođe, vlast je morala da se fokusira na osobu koja bi po njima bila predstavnik studentskog pokreta. I fokusirali su se na mene, jer sam na čelu Univerziteta, najvećeg, najznačajnijeg u našoj zemlji koji je u najvećoj meri, kroz svoje članove, podržao inicijalne studentske zahteve i pokret u celini", objasnio je on.
To je suština i motiv – objasnio je, naglašavajući da nije političar, već pre svega profesor Arhitektonskog fakulteta i trenutno rektor univerziteta čija je dužnost da uz struku, podučava studente da imaju kritički stav, svoje mišljenje o pojavama u društvu.
Komentarišući termine "anarhisti, hamasovci, ustaše, teroristi ili satanisti", kojima je aktuelna vlast nazivala studente, rektor Đokić podsetio je na jednog ministra u Vladi koji je govorio da policija ima pravo da ubije studente, na drugog koji roditeljima govori da ne šalju svoje studente na državne univerzitete u Srbiji zbog toga što će se vratiti u kovčezima, na bivšeg predsednika države koji govori da su profesori paraziti.
"To je nelogičan, u svetu nezabeležen slučaj da se predstavnici vlasti tako odnose prema najobrazovanijem i prema najmlađem punoletnom delu stanovništva. Ali, upis je prošao dobro, fakulteti beogradskog i drugih univerziteta su popularni uprkos tim napadima, osporavanjima koja dolaze od predstavnika vlasti. Prema istraživanjima, mislim da je CRTA radila, Univerzitet je imao više poverenja nego Crkva, više nego vojska, policija, da ne govorim o predsedniku i političkim strankama", rekao je Đokić.
Istakao je da ove godine, posle sedam do osam godina blagog pada, Univerzitet u Beogradu beleži rast broja upisanih studenata što je podatak koji je u suprotnosti sa onim što ministar priča.
"Ukoliko ostane ova ista vlast, obrazovanju se ne piše dobro. Mi imamo razne pretnje koje su već iznete protiv univerziteta, univerzitetskih profesora, što ne znači da se mi nećemo i dalje boriti za autonomiju univerziteta. Ali, biće mnogo teže", rekao je.
Potvrdio je da neku vrstu presedana u srpskoj političkoj kulturi predstavlja to što se nije naljutio nakon saznanja da se ne nalazi na studentskoj listi, ali kaže da nije političar.
"To je neka vrsta nove demokratske kulture. Šta je bitnije? Da li da sam ja na listi ili je bitnije da ta lista pobedi? Mislim da svako ko je razuman zna odgovor na to pitanje. Sa druge strane, ta kultura privrženosti ovom pokretu nije kultura privrženosti partiji i nije politička. Ona je višeslojna i to je ono za šta se borimo", objasnio je rektor Đokić.
U podkastu je izneo i više detalja o instaliranom špijunskom softveru, govorio je o ugroženoj autonomiji univerziteta, akademskim slobodama, o organizaciji studentskog pokreta kakva nije zabeležena u istoriji.
Preneo je svoja iskustva sa Vladom Đura Macuta i sa ministrom prosvete, uslovima pod kojim vlast namerava da dovede strane univerzitete, razlici u kvalitetu državnog i privatnog visokog obrazovanja kod nas i u svetu.
Bilo je reči o upadu policije u Rektorat, govoru koji je održao sa prozora te ustanove koji ga je etablirao kao lidera, o Šangajskoj listi, predizbornom nastupu studenata. Akademskoj zajednici, studentima i profesorima je poručio da u ovoj izbornoj trci zaborave na lične i pojedinačne interese, već da gledaju šta je društveno korisno.
Poruka građanima je da ovo nije njegova niti studentska borba, već borba svih i da je svaki glas bitan.
Teme