Kočije sa konjskom zapregom koje više od 150 godine krstare Central parkom u Njujorku uskoro će biti zabranjene u ovom džinovskom gradu u SAD, čime će biti prekinuta tradicija kojoj se već dugo protive borci za prava životinja.
Oglas
Kočijaši ne znaju šta će se dalje dešavati.
"Nema nikog da se pojavi sa odgovarajućim odgovorom, jer ga i nema. Ako nemam posla, kako ću se starati o mojim konjima?", pita Aleks Loson (28), kočijašica iz Kvinsa koja je odrasla sa konjima i radila kao instruktorka jahanja.
Gradsko veće Njujorka juče je usvojilo zakon kojim bi se do juna 2028. godine zabranila upotreba kočija sa konjskom zapregom. To je posledica incidenta iz proleća ove godine u kojem je poginuo jedan turista tinejdžer.
Međutim, bez odgovora ostaje pitanje koje se javljalo svaki put kad bi neko pomenuo ukidanje kočija - šta činiti sa ljudima koji će ostati bez posla.
Propis grada Njujorka zahteva od gradonačelnika Zohrana Mandanija da do aprila sledeće godine skroji plan zbrinjavanja više od 150 kočijaša i ostalih učesnika biznisa sa kočijama. Njima treba naći poslove, ali odredbe gradskog propisa su suviše uopštene i ne postavljaju jasne zaštitne mehanizme za otpuštene.
Umesto toga, nalaže se gradskom veću da izradi program koji uključuje preporuke za zaposlenje, savetovanje za otpuštene i mogućnosti za edukaciju, a dozvoljava i administraciji Njujorka da razmotri kompenzaciju za one koji ostaju bez posla.
Kancelarija gradonačelnika već radi na programu tranzicije radne snage i počela je razgovore o potencijalnim kompenzacijama, saopšteno je iz Gradske većnice Njujorka.
"Gradonačelnik će potpisati ovaj zakon, a Mamdanijeva administracija svakodnevno radi na obezbeđivanju da to (ukidanje kočija) možemo da sprovedemo, uz najjaču moguću zaštitu za vlasnike i radnike u ovom poslu“, rekao je portparol gradonačelnika.
Medet Fidan, bivši taksista koji je zamenio vozilo za kočijaške uzde nakon što su aplikacije za pozivanje taksija promenile tu industriju, ima utisak da je, kako kaže, na meti.
"Mislim da nam grad pravi veliki haos", rekao je Fidan (56). "Izgubićemo poslove, naše radne mesta, naša sredstva za život".
Predsednica Gradskog veća Džuli Menin, koja je inicirala zabranu, "ostaće uključena u proces tranzicije", rekao je portparol, dodajući da zakonodavstvo nastoji da reši dugogodišnje pitanje šta raditi sa kočijašima kad ostanu bez posla i da postavlja čvrst rok za delovanje.
"Ovi radnici zaslužuju da budu zaštićeni", rekla je Menin, koja smatra da konji više nemaju šta da traže među pešacima, biciklistima, šetačima pasa i zbunjenim turistima u Central parku.
Sindikat koji predstavlja kočijaše obećao je da će podneti tužbu protiv grada "čim se mastilo (na zakonu) osuši".
Betsi Smit, rukovodilac Central Park Konzervansija, neprofitne organizacije koja upravlja parkom, pozdravila je usvajanje zakona.
"U savremeno doba, kočije predstavljaju ozbiljan - čak smrtonosan - bezbednosni rizik za posetioce Parka, za kočijaše i same konje", napisala je u saopštenju.
Predsednik SAD Donald Tramp, rođeni Njujorčanin čija se Trampova kula nalazi nadomak Central parka, žalio se na zabranu i nazvao vožnje kočijom "klasičnim iskustvom koje dobijate u Njujorku".
"Bila je to velika tradicija. Još jedan deo istorije koji je nestao. Nedostajaće!", napisao je Tramp na društvenim mrežama.
Dva Mamdanijeva prethodnika na mestu gradonačelnika pozivali su na ukidanja konjskih kočija, ali nijedan nije uspeo u svom naumu.
Bivšeg gradonačelnika Bila de Blazija sputala su protivljenja sindikata i velike medijske kampanje u kojoj je učestvovao glumac Lijam Nison.
Erik Adams, neposredni Mamdanijev prethodnik, predložio je zabranu krajem svog mandata, ali predlog nije prošao.
A onda je 18-godišnji indiski turista, Romanč Mahadžan poginuo nakon što je iskočio iz kočije tokom nekontrolisane vožnje. Njegova smrt je, kako se čini, prva u vezi sa konjskom kočijom u Central parku otkako su vožnje počele.
Porodica Mahadžan je lično apelovala na grad da ih okonča. Njegov ujak, Gaurav Mahajan, pohvalio je juče predlog zakona, rekavši "čas pravde je konačno stigao".
Kočijaši su izrazili saosećanje prema Mahadžanu i njegovoj porodici, ali tvrde da su nepravedno postali meta zbog jedne nesreće.
"Ništa se ne čini za alternativno zapošljavanje, za nastavak našeg poslovanja", rekla je Kristina Hansen, dugogodišnja kočijašica i portparolka kočijaškog posla i dodala: "Ko će meni da plati kiriju dok tragam za poslom?".
Teme