Njim bi nekadašnje železničke stanice, industrijska postrojenja i teretni terminali trebalo da budu pretvoreni u nove stambene četvrti, parkove i poslovne prostore, dok češki i slovački milijarderi sve više oblikuju izgled češke prestonice.
Među najvećim projektima je transformacija nekadašnjeg železničkog kompleksa u četvrti Bubni, na severu Praga, u kojoj bi trebalo da živi više od 20.000 ljudi, prenosi Blumberg.
Investiciona grupa AKIPIA, čiji je jedan od finansijera češki milijarder Mihal Strnad, planira da pomogne u finansiranju projekta vrednog 4,2 milijarde dolara, koji uključuje park i novi dom Češke filharmonije.
U projektu učestvuju i slovački milijarderi Patrik Tkač i Ivan Jakabovič, osnivači investicione grupe J&T, kao i Marek Dospiva iz kompanije Penta investments, čija je divizija za nekretnice preuzela vodeću ulogu u razvoju lokacije ranije ove godine.
Velika transformacija obuhvata i Smihov, nekadašnji teretni železnički kompleks na jugozapadu grada, gde se gradi nova višenamenska četvrt sa stanovima, kancelarijama, prodavnicama, kafićima i uređenim bulevarom.
Očekuje se da će projekat, iza koga stoji Sekira grupa, u vlasništvu milijardera Ludjeka Sekire, završiti projekat do sredine sledeće decenije.
Pored toga, kompanija Penta razvija i projekat Florenc21, vredan približno 920 miliona dolara.
Njime bi zapušteni prostor oko jednog od glavnih gradskih saobraćajnih čvorišta trebalo da bude pretvoren u zeleniju četvrt prilagođenu pešacima.
Kompanija stoji i iza kompleksa Masarička, poslovnog projekta koji je projektovao biro arhitekata iz studija Zaha Hadid.
Zamah investicija delom je omogućen novim pravilima urbanističkog planiranja, koja su stupila na snagu u septembru nakon dugih javnih rasprava i političkih pregovora.
Novi plan za razvoj Praga trebalo bi da olakša prenamenu napuštenih industrijskih površina, naročito onih dobro povezanih javnim prevozom, kao i da omogući izgradnju novih stanova bez širenja grada na okolna područja.
Prag se, međutim, i dalje suočava sa ozbiljnim manjkom stanova.
Grad trenutno dobija oko 5.000 novih stambenih jedinica godišnje, što je samo polovina od neophodnog broja.
Oko 77 odsto stanovnika, prema anketi koju je citirala češka televizija, smatra da je nedostatak pristupačnih stanova za kupovinu ili iznajmljivanje veliki problem.
Novi urbanistički plan ne obavezuje investitore da određeni deo stanova u novim kompleksima izdvoje za pristupačno stanovanje, već se prvenstveno oslanja na povećanje ponude kroz oslobađanje zemljišta za gradnju.
Zbog toga postoje i strahovanja da bi veliki priliv stanovnika mogao da pojača pritisak na saobraćaj, javne usluge i postojeće četvrti.