Nova.rs: Novi mejlovi o rekonstrukciji pruge, aneksi nisu mogli bez odobrenja ministarstva Siniše Malog

Oglas

Prema Naredbi o sprovođenju istrage Javnog tužilaštva za organizovani kriminal (JTOK), Momirović (potpisao Aneks 1 koji se odnosi na specifikaciju troškova), Vesić (potpisao anekse 2, 3 i 4), Anita Dimoski, Nebojša Šurlan i Slobodanka Katanić sumnjiče se da su aneksima omogućili da se radovi koji su već bili predviđeni Komercijalnim ugovorom, uključeni u njegovu cenu i plaćeni, naplate još jednom kao navodno novi, dodatni radovi. JTOK sumnja i da su izvođaču nalagali dodatne radove bez stvarne finansijske kontrole njihove vrednosti, pišu u autorskom tekstu za portal Nova.rs članovi Anketne komisije Ognjen Radonjić i Vladimir Obradović.

Drugi deo sumnji odnosi se na arheološke radove na trasi. Protokolom je, suprotno Komercijalnom ugovoru, ugovoreno da se prva faza ne plaća po kubnom metru, nego po danu angažovanja ljudi i mašina. Tako je, prema JTOK-u, isplaćeno oko 5,5 miliona dolara bez obračuna izvedenih radova. Pojedine firme ostvarile su prihode i do 500 odsto veće od stvarnih troškova.

Obe sumnje imaju zajednički imenitelj u tome što je novac izlazio iz budžeta bez kontrole. A kontrola budžetskog novca nije posao Ministarstva građevinarstva, nego Ministarstva finansija.

„Poziv na sastanak nije dokaz“

U predizbornoj debati na Insajderu 14. oktobra ove godine Siniša Mali zatražio je od Vladimira Obradovića dokaz da je Ministarstvo finansija dalo saglasnost na dodatne radove na pruzi. Kada je pročitan mejl kojim njegovo ministarstvo poziva na sastanak o finansiranju tih radova, odgovorio je da poziv na sastanak nije dokaz korupcije.

Naravno, poziv na sastanak sam po sebi nije krivično delo. Ali to nije ni bila tvrdnja. Tvrdnja je da je Ministarstvo finansija bilo karika u lancu odlučivanja o istim aneksima zbog kojih su njegove kolege iz Vlade osumnjičene. Poziv na sastanak jeste dokaz za tu tvrdnju. I nije jedini. Pitanje, dakle, zašto se istraga koja prati put aneksa od ministarstva do ministarstva, zaustavlja tačno na vratima Ministarstva finansija.

Tri mejla, jedna adresa: Kneza Miloša 20

15. septembar 2022. Dan posle sastanka o odštetnim zahtevima izvođača na deonici Novi Sad – Subotica, tadašnja v. d. pomoćnice ministra za železnice Anita Dimoski šalje ažuriran spisak naknadnih radova (slika 1). Spisak ima 22 stavke, od kojih je sedam privremeno izuzeto da bi ih nadzor i izvođač dodatno analizirali. Dimoski napominje i da izvođač tek treba da dokumentima i dokazima potvrdi opravdanost unetih iznosa.

Mejl ide na adrese kineskog izvođača CRIC, Nebojši Šurlanu i Slobodanki Katanić, koji su danas osumnjičeni, ali i Ivanu Prvuloviću u Ministarstvu finansija. Prima ga i Darko Komnenić, danas pomoćnik ministra finansija za budžet, i to na privatnu gmail adresu. U kopiji je Saša Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Iznosi koje izvođač još nije dokazao, dakle, već su bili pred ljudima koji vode državnu kasu.

5. oktobar 2022. Dimoski istim ljudima iz Ministarstva finansija, uz Stevanovića u kopiji, šalje anekse za brzu prugu, u PDF-u i u Excel tabelama (slika 2). Na deonici Beograd – Novi Sad dodatni radovi iz aneksa 7 i 8 iznose 19 miliona dolara. Na deonici Novi Sad – Subotica predviđeni aneks 2 iznosi 11,8 miliona, a aneks 3 čak 132,2 miliona dolara. Ukupno, za ovu poslednju deonicu pruge tada se razmatraju dodatni radovi vredni oko 144,1 milion dolara.

Oznake i iznosi aneksa kasnije su se menjali. JTOK kao osnov štete navodi anekse 1 (specifikacija troškova) i potom 2, 3 i 4 Komercijalnog ugovora za deonicu do Kelebije, ali se njihovi iznosi razlikuju od onih navedenih u ovoj prepisci. Prema javno dostupnim podacima o zaključenim aneksima, Aneks 2 Komercijalnog ugovora potpisan je 9. decembra 2022. na 6,5 miliona dolara, Aneks 3 potpisan je 6. oktobra 2023. na 28,1 milion, a Aneks 4 potpisan je 15. marta 2024. na 52,3 miliona dolara. Njihova ukupna vrednost iznosi 86,9 miliona dolara, a potpisali su ih tadašnji resorni ministar Goran Vesić i tadašnji v. d. direktora Infrastrukture železnice Srbije Nebojša Šurlan.

Početkom septembra 2025. javnost je saznala da je povučen i Aneks 5, vredan 42,2 miliona dolara, koji je Vlada Srbije potpisala 24. jula, na zahtev Infrastrukture železnice Srbije od 12. juna, nedelju dana pre hapšenja po nalogu JTOK-a. Sa tim povučenim aneksom zbir bi dostigao 129,1 milion dolara. Bez poređenja samih ugovornih dokumenata ne može se tvrditi da je reč o potpuno istom obuhvatu radova koji se pominje u prepisci iz oktobra 2022, ali je njihov zbir, uključujući i povučeni Aneks 5, približan iznosu koji je tada predočen Ministarstvu finansija.

Za ulogu Ministarstva finansija, međutim, najvažnija je jedna rečenica iz tog mejla. Kao što se vidi na slici 2, za Aneks 3 piše da je izvođač potvrdio da je saglasan da plaćanje počne 2024. godine, „što znači da se do tada ne zaključuje ni pripadajući aneks“. Drugim rečima, dogovor o 132 miliona dolara sa izvođačem već postoji, a trenutak potpisivanja aneksa podešava se prema budžetu. A budžet je nadležnost samo jednog ministarstva.

Osim toga, što nije ništa manje važno, aneksi 2, 3 i 4 u delu koji se odnosi na „ostale radove“ protivni su Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o javnim nabavkama. Dakle, neposredno krše važeće zakone Republike Srbije o čemu smo pisali u tekstu Kineske firme kao protočni bojler.

Decembar 2022. Kao što smo već objavili u Radaru, u tekstu Predsedništvo upravljalo rekonstrukcijom pruge i nadstrešnice, prema dopisu kineskog konzorcijuma CRIC–CCCC od 18. decembra 2022. godine, Aleksandar Vučić je tražio da deonica Novi Sad – Subotica bude završena pre roka, do kraja 2024. godine. Predsednik Republike nema nikakvu nadležnost nad ovim projektom: nije ni investitor, ni finansijer, ni ugovorna strana. Izvođač je procenio da bi ubrzanje koštalo dodatnih 65 miliona dolara. Kada je konzorcijum 9. januara 2023. obavestio Kabinet predsednika o preprekama, šef Kabineta Ivica Kojić već sutradan je odgovorio da će „pozvati sve i ubrzati sve aktivnosti“.

23. januar 2023. Dve nedelje kasnije, Ministarstvo finansija, po nalogu državnog sekretara Saše Stevanovića, poziva na sastanak u svojim prostorijama, u Kneza Miloša 20 (slika 3). Pozvani su kabinet ministra građevinarstva, Anita Dimoski, Infrastruktura železnice Srbije, stručni nadzor i kineski izvođač CRIC. Tema je „problem finansiranja dodatnih radova u 2023. godini, kako bi se obezbedilo prevremeno otvaranje deonice Novi Sad – Subotica 2024. godine“.

Ovo više nije ministarstvo koje pasivno prima mejlove. Ovo je ministarstvo koje saziva izvođača, nadzor i investitora da se dogovore kako da se dodatni radovi plate da bi pruga bila otvorena pre roka. Redosled je jasan. U decembru nenadležni predsednik traži ubrzanje, izvođač ga procenjuje na 65 miliona dolara, Kojić obećava da će „pozvati sve“, a dve nedelje kasnije sve poziva upravo Ministarstvo finansija. Tema sastanka gotovo doslovno ponavlja Vučićev zahtev da se obezbedi novac za otvaranje pre roka. Isti obrazac smo videli na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Politički rok je važniji od svega, a novac se nalazi naknadno. Ministarstvo finansija u tom lancu nije bilo posmatrač, nego mesto gde se Vučićeva želja pretvarala u budžetski novac.

Bez Ministarstva finansija nema aneksa

Na pitanje ministra finansija gde je dokaz da je dao saglasnost, odgovor ne treba tražiti samo u pročitanom mejlu, nego i u Poslovniku Vlade. Svaki aneks prolazi isti put:

1) Resorno ministarstvo, u ovom slučaju ono koje su vodili Momirović i Vesić, sačinjava predlog aneksa.

2) Prema članu 46. Poslovnika Vlade, predlog se obavezno šalje na mišljenje Ministarstvu finansija, Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo i Državnom pravobranilaštvu. Mišljenje potpisuje ministar ili državni sekretar.

3) Generalni sekretar Vlade proverava da li je materijal uredan i šalje ga nadležnom odboru.

4) Odbor predlaže, a Vlada donosi zaključak kojim usvaja aneks i ovlašćuje resornog ministra da ga potpiše.

Bez pozitivnog mišljenja Ministarstva finansija nijedan od spornih aneksa nije mogao da stigne do sednice Vlade. To mišljenje nije formalnost. Ministarstvo finansija je jedino koje proverava da li za obavezu postoji novac i da li je ona u interesu budžeta. Prepiska pokazuje da je za to imalo sve podatke: spisak nedokazanih zahteva, tabele aneksa i dogovor o odloženom plaćanju.

Siniša Mali je ministar finansija od maja 2018. godine, kroz ceo period u kom su aneksi pripremani i usvajani. Mišljenja su mogli da potpišu samo on ili neki od njegovih državnih sekretara. Ime državnog sekretara Saše Stevanovića nalazi se na sva tri mejla.

Selektivna istraga

JTOK vodi istragu protiv 14 osoba. Više od godinu dana posle hapšenja optužnica nije podignuta, a Momiroviću i Vesiću je ukinut kućni pritvor. Među osumnjičenima nema nikoga iz Ministarstva finansija. Tužilaštvo se istovremeno javno žali da mu državni organi sistematski ne dostavljaju traženu dokumentaciju.

Zato tužilaštvu postavljamo nekoliko jednostavnih pitanja:

• Da li je zatražilo mišljenja Ministarstva finansija na anekse 1, 2, 3 i 4 i ko ih je potpisao?
• Da li su saslušani Siniša Mali, Saša Stevanović, Darko Komnenić i Ivan Prvulović?
• Šta je zaključeno na sastanku od 24. januara 2023. i kako je obezbeđen novac za „prevremeno otvaranje“?

„Ni popusta ni milosti“, osim za svoje

U petak, 16. oktobra, na predizbornom skupu na Trgu slobode u Novom Sadu, prvom u tom gradu od pada nadstrešnice, Aleksandar Vučić je rekao da svako ko je počinio krivično delo mora da odgovara i da tu „ne sme da bude ni popusta ni milosti“ (021.rs). Govorio je i o „stvarnoj pravdi, a ne političkoj“.

Teško je zamisliti veći cinizam. Osoba koja ovo izgovara sama je, bez ikakve nadležnosti, tražila da se radovi ubrzaju. Izvan istrage ostali su i on i drugi koji su se u projekat uključivali bez nadležnosti, među njima šef njegovog kabineta Ivica Kojić, Nataša Vukšić iz Generalnog sekretarijata, Adrijana Mesarović i Miloš Vučević. Ali izvan istrage ostali su i oni koji su za projekat bili nadležni, među njima Siniša Mali, čije je ministarstvo davalo pozitivna mišljenja na sporne anekse.

Nije samo pruga

Pruga Novi Sad – Subotica nije izuzetak, nego pravilo. Gotovo nijedan veliki projekat iz perioda vlasti SNS nije završen u ugovorenom roku i po ugovorenoj ceni. Razliku po pravilu pokrivaju aneksi koje Vlada usvaja uz mišljenje Ministarstva finansija:

• Moravski koridor: ugovoren za oko 900 miliona evra, uz najavu da će biti završen krajem 2023. Procene su da će na kraju koštati i do 2,5 milijardi evra (Radar; Nova).
• Ruma – Šabac – Loznica: ugovor od 467,5 miliona evra, sa rokom do kraja 2022. Aneksom je cena podignuta na 554,7 miliona, a do marta 2025. isplaćeno je već 777 miliona evra (Radar).
• Nacionalni stadion: Nacionalni stadion: obećano je da neće koštati više od 250 miliona evra. Prema poslednjim dostupnim podacima, međutim, zbir već isplaćenih sredstava i planiranih isplata iznosi oko 620 miliona evra (https://forbes.n1info.rs/biznis/otkrivamo-gradnja-nacionalnog-fudbalskog-stadiona-staje-na-tri-meseca/).
• Pruga Zemun Polje – Nacionalni stadion: umesto 188 miliona evra, do početka oktobra već je koštala više od 354 miliona evra (Svaki kilometar – 25 miliona evra).

Svim ovim projektima zajedničko je i nešto drugo: dokumentacija se krije. Tužilaštvo se javno žali da mu državni organi ne dostavljaju tražena dokumenta. Za Ekspo je donet poseban zakon kojim su radovi izuzeti iz redovnih javnih nabavki.

Zaključno, Ministarstvo finansija je bilo u istom lancu odlučivanja kao i osumnjičeni resorni ministri, sa istim dokumentima pred sobom. Ako su aneksi oštetili budžet, Ministarstvo finansija to ili nije videlo, ili je videlo i pristalo. U oba slučaja odgovornost ne prestaje u Nemanjinoj 22–26, nego vodi i u Kneza Miloša 20. Istraga koja zaobilazi i prvog potpredsednika Vlade, nije borba protiv korupcije. To je kontrolisana šteta. Šesnaest ljudi je izgubilo život i jedna osoba je teško povređena, a lanac odgovornosti se prekida tamo gde se nalaze svi predsednikovi ljudi.

Teme