Dok mladi ljudi u Francuskoj izlaze na ulice, blokiraju ili pale ulaze i holove svojih gimnazija i škola, takozvana generacija Z u Srbiji - rođena između 1996. i 2010. godine, već je tri koraka ispred - uspela je da postane ozbiljan politički faktor u svojoj zemlji.
Oglas
To piše u članku "Mnogi protiv Vučića" danas u austrijskom nedeljniku Profil uz pitanje autorke da li studentski pokret bez stranačke strukture i lidera može na izborima 25. oktobra da svrgne s vlasti Aleksandra Vučića i njegovu stranku SNS.
Nazivajući situaciju pred kojom se Srbija nalazi jedinstvenim demokratskim eksperimentom, u tekstu prenose istraživanje Crte iz jula ove godine, po kojem gotovo 45 odsto birača namerava da glasa za Studentsku listu, dok 35 odsto navodi da će glasati za SNS.
Autorka je u selu Pukovcu na jugu Srbije razgovarala sa Goranom Ljubićem (60), članom SNS, koji je rekao da studenti žive kod roditelja ili u domovima koje finansira država te "neka da prvo nauče da vode sopstveno domaćinstvo, pre nego što požele da upravljaju mojom zemljom".
U austrijskom članku dalje piše da na studentskoj listi nema studenata, već su poverenje ukazali starijim stručnjacima.
"Oni kandiduju znatno starije ljude koji bi po godinama mogli da im budu roditelji. Kao razlog navode to što ljudi sa radnim iskustvom i stručnim znanjem mogu da donose bolje odluke od dvadesetpetogodišnjaka koji su još usred studija", piše u tekstu uz opis procedure kojom je lista sastavljena.
Konačna lista sastoji se od 250 ljudi, mnogi od njih potpuno su nepoznati a povezuje ih "jedno jedino obećanje: žele da u Srbiji ponovo uspostave demokratiju i vladavinu prava", piše nedeljnik.
"To podseća na poslednje parlamentarne izbore u Mađarskoj. Međutim, za razliku od Viktora Orbana, koji je u aprilu izgubio od Petera Mađara, Aleksandar Vučić nema jasno definisanog protivkandidata. Potpuno je nejasno ko bi, u slučaju pobede liste, postao predsednik vlade", kaže se dalje.
Kao potencijalnog premijera navode nosioca studentske liste Iliju Srdanovića koga je novinarka austrijskog nedeljnia srela u Nišu opisujući to kao "srećnu okolnost jer inače njegove intervjue odobrava studentski odbor za medije".
Zahtev Profila za intervju je odbijen, uz napomenu da bi rado mogli da organizuju susret s nekim drugim.
"Ali preko lokalnih kontakata susret ipak uspeva, pa tako Srdanović, 56-godišnji visok muškarac kratke prosede kose, sedi na sofi i spremno priča o svom životu", piše Profil.
Govori da ima ćerku i tri sina, da je kardiolog i da radi u javnoj bolnici u Novom Sadu gde se 1. novembra 2024. godine dogodila tragedija, piše u tekstu o padu betonske nadstrešnice ulaza Železničke stanice od čega je poginulo 16 ljudi.
"Na pitanje da li upravo razgovaramo s budućim predsednikom Vlade Srbije, Srdanović daje dvominutni, zamršeni odgovor. Govori mnogo, ali ništa određeno", piše novinarka.
"Vučić će izgubiti, kaže on. Nikada više jedan jedini čovek neće donositi sve odluke za zemlju", rekao je on.
Profil piše da ući u predizbornu kampanju bez harizmatičnog lidera u doba društvenih mreža izgleda apsurdno, ali da mnogi upravo to smatraju pametnim potezom, jer se "provladini mediji poput hijena obrušavaju na Vučićeve rivale".
Tipičan primer za to je list "Informer", priča jedan strani diplomata: taj list "jednostavno štampa izmišljene priče i ciljano dobija informacije od obaveštajnih službi".
O nezavisnoj i uravnoteženoj medijskoj sceni u Srbiji ne može biti govora - što je jedan od glavnih razloga zbog kojih pregovori o pristupanju Evropskoj uniji već godinama ne napreduju, piše Profil.
U zaključku teksta navodi se da je izvesno da će posle 25. oktobra u Skupštinu Srbije ući potpuno nova lica - ljudi koji se nikada ranije nisu bavili politikom, a austrijski nedeljnik pita "Hoće li oni to raditi bolje?".
Teme