Samit Berlinskog procesa, koji se 22. oktobra održava u Miločeru kod Budve okupiće sve lidere zapadnobalkanske šestorke i evropske partnere a u fokusu će biti snažnije ekonomsko povezivanje regiona, konkurentnost, bezbednost i ubrzavanje integracije u Evropsku uniju.
Oglas
Samit je završni događaj jednogodišnjeg predsedavanja Crne Gore Berlinskim procesom. Domaćin je premijer Milojko Spajić, a skup će zajedno sa njim otvoriti nemački kancelar Fridrih Merc.
Učešće na samitu potvrdili su svi lideri Zapadnog Balkana - premijeri Srbije Đuro Macut, Albanije Edi Rama, Kosova Aljbin Kurti i Severne Makedonije Hristijan Mickoski, kao i predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine Borjana Krišto.
Nemačka vlada saopštila je da će glavne teme biti ekonomski rast, konkurentnost i bezbednost, dok je Crna Gora tokom predsedavanja kao četvrti ključni prioritet postavila zelenu i održivu tranziciju.
Uz lidere Zapadnog Balkana, Berlinski proces uključuje Nemačku i partnerske vlade Austrije, Bugarske, Hrvatske, Francuske, Grčke, Italije, Poljske, Slovenije i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i institucije Evropske unije, međunarodne finansijske institucije i regionalne organizacije.
Prema preliminarnom programu, radni deo samita počinje 22. oktobra u 10.20 sati. Spajić i Merc trebalo bi da održe zajedničku konferenciju za novinare u 13.05 ispred vile na Kraljičinoj plaži.
Samit u Miločeru predstavlja završnicu programa crnogorskog predsjedavanja koji je obuhvatio 25 događaja, uključujući 12 ministarskih sastanaka.
Ministri unutrašnjih poslova u septembru su razgovarali o organizovanom kriminalu, upravljanju granicama i ilegalnim migracijama, dok su ministri zaštite životne sredine na Žabljaku podržali Ministarsku deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan za 2026. godinu.
Ministri ekonomije su krajem septembra na Cetinju razgovarali o jačanju regionalnog tržišta i približavanju ekonomija Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU.
Na sastanku ministara spoljnih poslova 1. oktobra u Pržnu učestvovali su, između ostalih, nemački šef diplomatije Johan Vadeful i evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Crna Gora je tada ponovila da evropsku integraciju celog regiona smatra i pitanjem evropske bezbjednosti.
U Herceg Novom je od 12. do 14. oktobra održan i Digitalni samit Zapadnog Balkana, sa fokusom na digitalnu ekonomiju, veštine, infrastrukturu, veštačku inteligenciju, povezanost i sajber bezbednost, dok je u Podgorici istovremeno održana zajednička naučna konferencija Berlinskog procesa.
Berlinski proces pokrenut je 2014. godine na inicijativu tadašnje nemačke kancelarke Angele Merkel, u periodu kada je proces proširenja EU prema Zapadnom Balkanu usporavao.
Iz crnogorske Vlade je saopšteno da žele da samit završi konkretnim rezultatima koji će građanima pokazati korist od regionalne saradnje i evropskih integracija.
"Kao domaćin Samita, Crna Gora nastoji da podstakne dijalog i saradnju usmerenu na konkretne rezultate za građane i privredu regiona", saopštila je nacionalna koordinarorka Milica Perišić.
Zbog dolaska velikog broja visokih zvaničnika, od 21. do 23. oktobra biće uvedena privremena ograničenja drumskog, pomorskog i vazdušnog saobraćaja, kao i pristupa pojedinim lokacijama oko Miločera i Svetog Stefana.
Samit 22. oktobra biće drugi veliki skup evropskih i regionalnih lidera u Crnoj Gori ove godine, nakon Samita EU–Zapadni Balkan održanog u Tivtu u junu.
Samit dolazi u posebno važnom trenutku za Crnu Goru, koja je trenutno najnapredniji kandidat u procesu proširenja Evropske unije.
Podgorica je otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja, a do 12. oktobra privremeno je zatvorila 21. Na poslednjoj međuvladinoj konferenciji sa EU zatvorena su poglavlja koja se odnose na ekonomsku i monetarnu politiku, statistiku i socijalnu politiku i zapošljavanje.
Teme