1422 – Umro je francuski kralj Šarl VI, koji je 42 godine proveo na prestolu. U početku vladavine nazivan je "Šarl Voljeni", ali je od 1392. imao očigledne psihičke smetnje pa je dobio nadimak "Šarl Ludi". Izazvao je rat francuskih pokrajina Armanjak i Burgundija, a tokom njegove vladavine Englezi su u Stogodišnjem ratu, predvođeni kraljem Henrijem V, 1415. naneli težak poraz francuskim trupama u bici kod Azenkura.
1772 – Rođen je engleski pisac i mislilac Semjuel Tejlor Kolridž, jedan od najznačajnijih engleskih književnih kritičara i romantičarskih pesnika. Pod uticajem nemačke idealističke filozofije, zastupao je spiritualno i religiozno tumačenje života, nasuprot engleskoj empirističkoj filozofiji. Dela: poeme "Kristobela", "Kublaj Kan", zbirka pesama "Lirske balade" (s Vilijamom Vordsvortom), kritike "Predavanja", "Biographia Literaria".
1790 – Rođen je francuski pisac i diplomata Alfons de Lamartin, član Francuske akademije. Bio je aktivan u politici od 1834. do državnog udara Napoleona III 1851. Nakon Februarske revolucije 1848. postao je šef diplomatije. Potisnut iz političkog života, posvetio se književnosti. Slavu mu je donela već prva zbirka "Pesničke meditacije". Ostala dela: zbirka pesama "Pesničke i religiozne harmonije", poeme "Žoslen", "Pad jednog anđela" (s motivima srpskih narodnih pesama), prozna dela "Put na istok" (u poglavlju "Beleške o Srbiji" s naklonošću je pisao o Srbima, odnosno borbu za slobodu), "Istorija žirondinaca".
1805 – Britanska flota admirala Horejša Nelsona je na izlazu iz španske luke Kadis kod Trafalgara, u bici tada najjačih pomorskih armada, potukla francusko-špansku flotu kojom je komandovao francuski admiral Pjer Silvestr de Vilnev. Obe flote imale su po tridesetak brodova, ali je rđavo manevrisanje izazvalo metež u francusko-španskoj floti, što je Nelson iskoristio i započeo pobedonosni napad. Francuzi su izgubili 20 brodova, a Englezi nijedan. Pobeda je Engleskoj obezbedila prevlast na morima za čitav naredni vek, ali je Nelson smrtno ranjen i istog dana je umro.
1833 – Rođen je švedski hemičar, industrijalac, filantrop i pronalazač Alfred Bernard Nobel, koji je pronalaskom dinamita 1867. stekao ogromno bogatstvo. Insistirao je da dinamit bude korišćen isključivo u mirnodopske svrhe. Testamentom je ostavio fond od 9,2 miliona dolara za dodeljivanje nagrada za vanredna dostignuća u fizici, hemiji, medicini, književnosti i zalaganje za mir. Prve Nobelove nagrade Kraljevska švedska akademija dodelila je 1901. pet godina posle Nobelove smrti. Od 1969. Akademija dodeljuje i nagradu za ekonomiju. Nagradu za mir dodeljuje Nobelov komitet u Oslu.
1917 – Rođen je američki trubač, pevač, kompozitor, aranžer i šef orkestra Džon Birks "Dizi" Gilespi, jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju tzv. bi-bap muzike.
1938 – Japanske okupacione trupe su posle nekoliko meseci bombardovanja zauzele kineski grad Kanton.
1941 – Nemačka "kaznena ekspedicija" streljala je u Kragujevcu u Drugom svetskom ratu, u znak odmazde, više hiljada srpskih civila. Povod za streljanje bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac. U toj borbi Nemci su imali 10 mrtvih i 26 ranjenih vojnika. Prilikom streljanja primenjena je drakonska odredba iz naredbe generala Franca Bemea od 10. oktobra, kojom se propisuje streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog. Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima (Maršić, Ilićevo, Grošnica), a 21. oktobra u Kragujevcu (delimično i 20. oktobra). Između ostalih, tada su odvedeni i đaci viših razreda gimnazije (od petog do osmog razreda). Prema do sada poznatim podacima, ubijeno je 2.796 osoba, od toga 412 u okolnim selima. U znak sećanja na užasan zločin, nedaleko od spomenika poginulima u Šumaricama, u Kragujevcu, svake godine se održava Veliki školski čas, uz učešće umetnika, đaka i građana iz svih krajeva Srbije.
1944 – Američke trupe su zauzele Ahen, prvi veći nemački grad koji je u Drugom svetskom ratu pao u ruke saveznika.
1966 – Brdo ugljene prašine blizu rudnika u selu Aberfan u Velsu sručilo se na školu i usmrtilo 116 učenika i 28 odraslih.
1969 – Umro je američki pisac Džek Keruak, najpoznatiji romansijer bit-pokreta američkih književnika pedesetih godina 20. veka, kojem je i dao ime. Najčešće teme njegovih romana su seksualnost, narkotici, misticizam, brzina, kult hedonizma i potraga za onostranim. Dela: romani "Na putu", "Podzemljaši", "Doktor Saks", "Magi Kasidi", "Anđeli pustoši", "Bog Sar", "Satira u Parizu", knjige pesama "Meksiko Siti bluz", "Himna – Bože moli se za mene", "Razbacane pesme", putopis "Usamljeni putnik", filozofski traktat "Svete knjige zlatne večnosti".
1969 – Vili Brant je formirao koalicionu vladu socijaldemokrata i liberala i postao prvi socijaldemokratski kancelar Zapadne Nemačke. Vodio je politiku kompromisa i sporazumevanja, posebno u odnosima sa istočnoevropskim zemljama.
1984 – Umro je francuski filmski režiser Fransoa Trifo, jedan od tvoraca "novog talasa" francuskog filma, koji je svetsku slavu stekao već prvim filmom "400 udaraca" snimljenim 1959. Ostali filmovi: "Žil i Džim", "Američka noć", "Priča o Adeli", "Pucajte na pijanistu", "Divlje dete", "Susetka", "Poslednji metro", "Ukradeni poljupci".
1990 – Vođu libanske Nacionalne liberalne partije Denija Šamuna, jednog od lidera hrišćanske zajednice u Libanu, u Bejrutu su, zajedno s više članova njegove porodice, ubili islamski teroristi.
1991 – Jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su Sloveniju, koja se prethodno, protivpravno, otcepila od Jugoslavije.
1994 – SAD i Severna Koreja su potpisale sporazum prema kojem će Pjongjang zamrznuti i potom napustiti nuklearni program.
1999 – Više od 110 osoba poginulo je prilikom raketnog napada čečenskih islamskih terorista na pijacu u Groznom, glavnom gradu ruske autonomne republike Čečenije.
2002 – Najmanje 14 osoba je poginulo u eksploziji automobila-bombe koju su na severu Izraela aktivirali palestinski islamski teroristi.
2002 – Vrhovni sud SAD odbacio je zahtev za ispitivanje ustavnosti pogubljenja ljudi koji su imali manje od 18 godina u trenutku izvršenja krivičnih dela zbog kojih im je izrečena smrtna kazna.
2007 – Najmanje 17 turskih vojnika i 32 kurdska pobunjenika poginuli su u sukobima u blizini tursko-iračke granice, u jednom od najvećih okršaja od početka višedecenijskog sukoba.
2008 – U izveštaju generalnog sekretara UN Ban Ki Muna navedeno je da je približno 250.000 osoba bilo prisiljeno da, zbog žestokih sukoba, od početka 2008. napusti svoje domove u sudanskoj oblasti Darfur, odnosno skoro 1.000 dnevno. Prema UN, od 2003. kada su počeli sukobi, oko 300.000 lica je stradalo, a oko 2,5 miliona je izbeglo uprkos mirovnom sporazumu iz maja 2006.
2014 – Preminula je Marija Crnobori, glumica. Rođena u Istri, Akademiju je završila u Zagrebu, i u prvo vreme je radila u zagrebačkom HNK i u Rijeci. Od 1947. nalazi se u beogradskom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, gde je igrala i u prvoj predstavi JDP, 3. aprila te godine, "Kralj Betajnove". Najzapaženije uloge ostvarila je na Velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog: Sofoklovu Antigonu, Rasinovu Fedru, Šekspirovu Ledi Magbet (Magbet), Geteovu Ifigeniju (Ifigenija na Tauridi).
2017 – Vlada u Madridu aktivirala je član 155 Ustava Španije čime je sugerisan niz mera za preuzimanje nadležnosti poslova koje je obavljala vlade Katalonije. Ovim činom razrešena je regionalna vlada u Barseloni zbog opredeljenja za separatizam. Akt je postao pravosnažan pošto ga je odobrio Senat, gornji dom Skupštine Španije (Kortesa).
2025 – Na čelo vlade Japana, prvi put u istoriji Zemlje izlazećeg sunca, stupila je žena, Sane Takaiči, čelnica Liberalno demokratske partije.
2025 – Rusija je testirala raketu na nuklearni pogon nazvanu Burevestnik. Šest dana potom predsednik te zemlje Vladimir Putin objavio je da je testiran i podvodni projektil tipa Posejdon, takođe na nuklearni pogon.
2025 – Nikolas Sarkozi, bivši predsednik Francuske, započeo je odsluženje petogodišnje zatvorske kazne. U stvarnosti, oslobođen je dvadesetak dana potom.