Koordinisana mreža od nekoliko stotina lažnih naloga pojačava prisustvo Aleksandra Vučića na internetu i radi na diskreditovanju nezavisnih medija kojima građani Srbije veruju, uoči izbora u nedelju, pokazuje istraživanje Balkanske inicijative za slobodne medije (BFMI) i Centra za medijsku forenziku američkog Univerziteta Klemson, objavljeno danas.
Oglas
U izveštaju pod naslovom "Lažna masa za Vučića", koji je rezultat zajedničkog istraživanja, navodi se da se koordinisani napadi stotinama lažnih naloga na nezavisne medije koriste za pojačavanje prisustva nosioca liste "Ujedinjena Srbija" Aleksandra Vučića.
Evropski i američki istraživači otkrili su lažne naloge koji uglavnom pojačavaju postojeći sadržaj, umesto da ga izmišljaju, dok je jezgro mreže na platformi X uglavnom ostalo netaknuto.
Prema izveštaju "Dvostruki napad", mreža od 332 lažna naloga, raspoređena u 97 usko povezanih grupa, objavila je za 12 dana gotovo 40.000 poruka, uglavnom na platformi X. Pojedini profili aktivni su i na Fejsbuku, platformi kompanije Meta.
Više od trećine svih objava mreže odnosi se na Vučića, pet puta više nego na njegovu stranku, što, prema nalazima istraživanja, ukazuje na to da je operacija usmerena prvenstveno na jednog čoveka.
Istraživači ukazuju da je reč o stvaranju lažne mase, a ne o izmišljanju sadržaja. Mreža uvećava obim deljenja objava Vučića i njemu lojalnih komentatora kako bi stavovi malog broja ljudi izgledali kao mišljenje mnogih.
Studente koji protestuju često naziva "blokaderima", navodi se u izveštaju.
Pošto se obmana zasniva na lažnim nalozima, a ne na izmišljenom sadržaju, sama provera činjenica ne može da je otkrije, upozoravaju istraživači.
Meta mreže su i mediji od poverenja. Na svako deljenje izveštavanja medija N1 i Nova.rs, mreža je ispod njihovih objava ostavila više od 160 odgovora, navodi se u izveštaju.
Platforma X suspendovala je oko petine naloga, ali samo jedan od 131 naloga koji su se najupornije koordinisali, pokazuje istraživanje.
"Cilj ove kampanje je da stavovi u korist Srpske napredne stranke (SNS) i protiv 'blokadera' budu upadljivo zastupljeni u svakom političkom prostoru i to daleko više nego što bi bili da su se pojavili spontano", ističu istraživači.
"To nisu samo zagrejani pristalice koji glasno iznose svoje mišljenje. Ovo je koordinisana mreža lažnih naloga koja dosledno sužava prostor u kome stvarni ljudi mogu da se čuju", izjavio je kodirektor Centra za medijsku forenziku Univerziteta Klemson Patrik Veren.
"Ono što je ovde lažno jeste masa", izjavila je direktorka BFMI Antoneta Nikolova.
"Mreža uzima reči jednog lidera i ponavlja ih preko lažnih naloga dok šačica glasova ne počne da zvuči kao glas čitave nacije. Evropska odbrana uglavnom je usmerena na lažan sadržaj, pa joj ovakva operacija promiče. Evropa treba da uči iz onoga što dokumentujemo u Srbiji pre nego što se ove taktike ukorene u njenim izbornim kampanjama", rekla je Nikolova.
U izveštaju se navodi da su nezavisni mediji, koji su meta napada na internetu, istovremeno izloženi pritiscima i van interneta, uključujući pritiske novog vlasnika, jednog ministra i medijskog regulatora.
Status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji ne podrazumeva da za Srbiju važe iste obaveze platformi prema Aktu o digitalnim uslugama (Digital Services Act) kao u zemljama članicama Unije. Uz to, nijedna srpska institucija nema jasan mandat za sveobuhvatno praćenje kampanje na internetu, dodaje se u izveštaju.
"Redakcije kojima građani Srbije najviše veruju pritisnute su s dve strane upravo dok se pripremaju da izveštavaju o izborima", izjavio je predsednik BFMI Peter Horoks.
Prema njegovoj oceni, Evropska unija i dalje ima stvarnu polugu kroz proces pristupanja, a u svom izveštaju trebalo bi jasno da pokaže da uzima u obzir odnos prema nezavisnim medijima tokom ove kampanje.
Balkanska inicijativa za slobodne medije pozvala je platforme da deluju protiv koordinisanih grupa u celini, objave informacije o nalozima koje uklanjaju i tretiraju Srbiju kao zemlju u kojoj se rizik ponavlja.
Pozvala je i Evropsku komisiju da u oceni Srbije, koja će biti objavljena 4. novembra, uzme u obzir ove nalaze, kao i izborne posmatrače da nadzor nad internetom prošire i na period posle izbornog dana, kada bi mreža mogla da bude iskorišćena za oblikovanje načina na koji javnost prihvata rezultate izbora.
Teme