Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Tomindan, praznik posvećen Svetom apostolu Tomi, jednom od dvanaestorice Hristovih apostola.
Oglas
U narodu je poznat i kao "Neverni Toma", jer nije bio prisutan kada se vaskrsli Isus Hristos prvi put pojavio apostolima, te je rekao da neće poverovati dok ne vidi rane od eksera na Hristovim rukama i ne stavi prst u Njegova rebra.
Kada mu se Hristos kasnije javio i pozvao ga da to učini, Toma je uzviknuo: „Gospod moj i Bog moj!“.
Njegova sumnja zato nije ostala simbol neverovanja, već je postala potvrda da se Hristos učenicima javio u istom telu u kojem je postradao.
Za Svetog Tomu vezuje se i predanje o Uspenju Presvete Bogorodice. Prema predanju, apostol Toma zakasnio je na njen pogreb, a kada je, na njegovo insistiranje, grob otvoren, u njemu nije bilo tela.
I tako je Sveti Toma svojim neverovanjem utvrdio veru u vaskrsenje Gospoda, a potom svojim zakašnjenjem otkrio čudesno proslavljenje Matere Božje.
Posle Vaznesenja Gospodnjeg i silaska Svetoga Duha, apostolima su određeni krajevi u kojima će propovedati Jevanđelje. Svetom Tomi pripala je Indija, gde je mnoge ljude, među njima i pripadnike kraljevske porodice, preveo u hrišćanstvo.
Njegovo misionarsko delovanje naišlo je na protivljenje tadašnjih verskih i vladarskih krugova. Prema predanju, postradao je mučenički, izboden kopljima zbog svoje nepokolebljive vere u Hrista.
Mnoge porodice u Srbiji obeležavaju Tomindan kao krsnu slavu.
Sveti Toma se u narodnoj tradiciji poštuje i kao zaštitnik pojedinih zanatlija - zidara, drvodelja, kamenorezaca i drugih zanatlija, a njegov život podseća da iskreno traganje za istinom može čoveka dovesti do nepokolebljive vere.
Prema narodnom verovanju, Tomindan nije povoljan za započinjanje novih poslova, jer se smatralo da bi oni mogli da "pođu naopako" ili da se završe neuspešno.
Takođe, na ovaj dan izbegavaju se nepotrebni izlasci i putovanja, pa otuda i izreka: "Sveti Toma, sedi doma".
Teme