Evropa je besna. Kirije vrtoglavo rastu. Cene energenata su sve više, što povećava troškove goriva i podstiče inflaciju. Privredni rast stagnira. Troškovi zaduživanja rastu u Francuskoj, Italiji, Španiji i Grčkoj, što znači da novac koji bi mogao da bude upotrebljen za obnovu škola, subvencionisanje stanovanja ili obeštećenje poljoprivrednika pogođenih sušom sada mora da se izdvaja za otplatu dugova poveriocima.
Oglas
Posledice ove sve dublje krize troškova života već su vidljive u društvu – od (nereda i pljački u Francuskoj) na marginama mirnih protesta, preko blokiranih lanaca snabdevanja u Italiji, do masovnih kampovanja na istorijskim trgovima u Španiji, piše Politiko.
Vlasti u Parizu i Rimu raspoređuju dodatne snage bezbednosti kako bi sprečile da se slični prizori ponove narednih dana.
Međutim, vladama širom Evrope, koje se suočavaju s nedostatkom novca, teško polazi za rukom da reše suštinske probleme zbog kojih ljudi izlaze na ulice.
„Nijedna druga generacija se u poslednjih 50 godina nije suočila s ovoliko izazova“, rekao je francuski poslanik iz redova Zelenih Purija Amiršahi, jedan od kopredsedavajućih novog parlamentarnog odbora zaduženog za ispitivanje u kojoj meri je vlada loše postupila tokom protesta u subotu.
Dok temperature naglo padaju, a energetska kriza ne pokazuje znake jenjavanja, na pomolu je evropska zima nezadovoljstva – u trenutku kada se širom kontinenta približavaju važni izbori, na kojima samouvereno nastupaju i nacionalističko-populističke stranke.
Nezadovoljstvo širom kontinenta
Situacija u Francuskoj posebno zabrinjava kada je reč o ukupnoj stabilnosti Evropske unije, s obzirom na to da je ta zemlja druga najveća privreda Unije.
U subotu su se studenti, koji su nedeljama blokirali škole kako bi izvršili pritisak na vladu da poveća izdvajanja za obrazovanje, udružili sa stotinama hiljada ljudi koji su protestovali zbog rasta troškova života.
Međutim, Francuska nije jedini primer.
„Kada je reč o troškovima života, situacija u Francuskoj ne razlikuje se mnogo od situacije u ostatku Evrope“, rekao je nemački ekonomista Karsten Brecki, globalni direktor ING-ovog sektora za makroekonomska istraživanja.
Prošlomesečno iseljenje 87-godišnje penzionerke iz njenog doma u Madridu izazvalo je proteste širom Španije zbog zaštite zakupaca i cena stanovanja.
Od 2015. do 2025. godine cene nekretnina porasle su za 80 odsto, dok su plate povećane za svega 30 odsto. Protesti su usledili i u Portugalu, gde su se cene nekretnina gotovo utrostručile od 2015. godine, podstaknute potražnjom turista i digitalnih nomada.
Albanci mirno protestuju još od maja zbog navodne raširene korupcije u vladi i predloženog luksuznog turističkog kompleksa povezanog sa Džaredom Kušnerom, zetom američkog predsednika Donalda Trampa, podseća Politiko.
Međutim, situacija je prerasla u nasilje prošle nedelje, kada su se protestima pridružili i studenti, iznoseći svoje nezadovoljstvo siromaštvom i troškovima života, nedostatkom ulaganja u obrazovanje i zdravstvo, uz zahtev da čitava politička klasa podnese ostavke.
Hiljade studenata i nastavnika izašle su u sredu na ulice Atine i još pedesetak grčkih gradova, zahtevajući veća državna izdvajanja za obrazovanje, bezbedne školske zgrade i pristupačno stanovanje.
Politiko podeća da se, nakon skoro dve godine protesta u Srbiji, u nedelju održavaju vanredni parlamentarni izbori.
Omladinski pokreti pozvali su i na proteste u Nemačkoj, gde su u Berlinu i Hanoveru već održani manji skupovi zbog smanjenja izdvajanja za obrazovanje.
Tokom vikenda studenti su marširali u nekoliko gradova na severu Italije, protestujući zbog niskih plata i troškova života.
Zabeleženi su i izgredi slični onima u Francuskoj i Albaniji: grupe maskiranih ljudi pljačkale su prodavnice, gađale policiju kamenicama i palile ulični mobilijar.
Italijanski javni servis RAI, pozivajući se na policijski izveštaj, objavio je da je u protestima u nekoliko gradova učestvovalo oko 10.000 ljudi.
Premijerka Italije Đorđa Meloni i njena vlada odgovorile su uvođenjem strogih novih bezbednosnih mera, uključujući i slanje 500 vojnika „da brane“ Milano.
„Protestovanje je pravo, uništavanje naših gradova nije“, izjavila je Meloni.
Mari Hajland, istraživačica u Eurofoundu, agenciji Evropske unije za unapređenje životnih i radnih uslova, rekla je da kriza troškova života „podriva“ društveni ugovor između generacija, jer se mladi Evropljani suočavaju s mogućnošću da neće ostvariti svoja „prećutna očekivanja“ da će biti podjednako imućni kao njihovi roditelji.
Francuski poslanik Amiršahi jedan je od sve brojnijih kritičara vlade koji optužuju ministre da su dozvolili da situacija izmakne kontroli jer se nisu na vreme uključili u dijalog sa studentskim pokretom.
On je ukazao na to da su bile potrebne nedelje da se francuski ministar prosvete sastane s predstavnicima studentskih protesta.
„Početni zahtevi bili su veoma jednostavni i praktični. Toalet-papir u toaletima, plafoni koji se ne urušavaju, nastavnici“, rekao je on.
Amiršahi, koji je učestvovao u prošlonedeljnim protestima u svom pariskom izbornom okrugu, rekao je da „sve evropske demokratije treba pažljivo da prate“ ono što se događa u Francuskoj, koja se, kako je opisao, suočava s pokušajem da se silom uguši narodni bunt.
„Situacija u Francuskoj je na ivici“, rekao je on.
Uticaj društvenih mreža i stvarna zabrinutost
Društvene mreže imale su ključnu ulogu u širenju protesta i duboko polarizovanoj političkoj debati koja ih prati. Prema podacima platforme za praćenje društvenih mreža Visibrain, u subotu je objavljeno više od 2,2 miliona tvitova o protestima, tri puta više nego tokom vrhunca krize pokreta Žutih prsluka krajem 2018. godine.
Francuska vlada pozvala je u utorak predstavnike vodećih platformi na razgovor o širenju sadržaja za koji se smatra da veliča ulično nasilje, nakon što su snimci pljački i nereda uživo deljeni na video-platformama poput TikToka.
Aktivizam na internetu pomogao je i da se protestni pokreti prošire preko granica. U italijanskom gradu Bolonji demonstranti su uzvikivali viralne slogane koji su se mogli čuti tokom protesta francuskih srednjoškolaca.
Instagram stranice prenele su poziv iz Francuske na novi protest u subotu, dok grupe na Telegramu obaveštavaju svoje članove o političkoj situaciji u obe zemlje.
U Albaniji su pojedini demonstranti rekli da su im učesnici protesta iz Španije poslali novac za nabavku potrepština, poput maski i prečišćene vode, kako bi se zaštitili od posledica suzavca.
U medijskim nastupima, krajnje desničarske stranke u Francuskoj, Španiji i Portugalu pokušale su da iskoriste nezadovoljstvo na ulicama, okrivljujući tradicionalne političke snage centra za to što nisu odgovorile na potrebe običnih građana.
Francuska predsednička kandidatkinja Marin Le Pen, favoritkinja na izborima 2027. godine, pokušava da ubedi birače da su ona i njena krajnje desničarska stranka Nacionalno okupljanje jedina politička snaga koja može da uspostavi red i zakon.
Horhe Martin Frijas, poslanik u Evropskom parlamentu iz španske krajnje desničarske stranke Voks, ocenio je da su evropski političari glavne struje „počinili greh gordosti i zaboravili običan narod“.
Francuska vlada i desničarski političari optužili su kandidata krajnje levice na predsedničkim izborima Žan-Lika Melanšona, koji je od početka podržavao studentske proteste, da podstiče nemire kako bi izvukao političku korist. Melanšon odlučno odbacuje te optužbe, kao i neki njegovi politički protivnici, a prva anketa o predsedničkim izborima sprovedena nakon nereda pokazala je da gotovo da nema promena u namerama birača.
U svakom slučaju, situacija u Italiji, gde se desničarska premijerka Đorđa Meloni suočava sa studentskim protestima na severu zemlje, dok kamiondžije i poljoprivrednici na jugu blokiraju izlaze sa auto-puteva zbog cena goriva, pokazuje da se lideri širom političkog spektra suočavaju sa sličnim problemima.
U Španiji većina istraživanja javnog mnjenja pokazuje da je konzervativna Narodna partija na putu da osvoji dovoljno poslaničkih mesta za formiranje koalicione vlade sa krajnje desničarskom strankom Voks na predstojećim vanrednim izborima.
Premijer Pedro Sančez raspisao je izbore nakon što su poslanici odbacili dugo odlagani paket mera za rešavanje stambenog pitanja, koji je predložio kao odgovor na proteste.
Međutim, Španci će verovatno i dalje biti ogorčeni na političare, smatra Valerija Raku, portparolka Sindikata stanara Madrida, koji je imao vodeću ulogu u pokretanju protestnog pokreta.
„Ko god bude na vlasti, ovo neće prestati“ ni posle novembarskih izbora, rekla je ona, ističući da su demonstranti za nekoliko nedelja protesta postigli više nego što je Sančezova levičarska vlada uradila za osam godina na vlasti.
Aktivisti koji se bore za rešavanje stambenog pitanja nameravaju da tu poruku jasno prenesu 11. novembra, tokom prvog generalnog štrajka u Španiji za poslednjih 15 godina.
„Politika se vraća tamo gde je oduvek trebalo da bude: na ulice i među ljude“, rekla je Raku.
Pogledi uprti u Nemačku
Sada su sve oči uprte u pad temperatura i rast cena energenata, koji će ozbiljno opteretiti kućne budžete.
Fuk-Vin Ngujen, direktor Centra za energetiku pri Institutu „Žak Delor“, rekao je da se mogu očekivati društveni pokreti i protesti jer ističe važenje mehanizama koje su vlade uspostavile kako bi zaštitile domaćinstva od rasta cena energenata povezanog s ratom u Iranu.
Čini se da nijedna zemlja nije pošteđena, a Nemačka bi mogla da bude jedna od najugroženijih ove zime.
„Nemačka je jedna od zemalja koje treba pažljivo pratiti jer su njene rezerve gasa na istorijski niskom nivou“, rekao je Ngujen.
To znači da će nemačka domaćinstva verovatno osetiti snažan udar rasta cena kroz račune za grejanje, a napetosti na tržištu gasa verovatno će se preliti i na tržište električne energije i susedne zemlje, rekao je Ngujen.
Saglasan je i nemački ekonomista Brecki.
„Postoji problem o kojem se sada glasnije govori u Francuskoj, ali je situacija veoma slična i u drugim evropskim zemljama“, rekao je on, ukazujući na stagnaciju privrede i probleme s priuštivošću života.
„Najveća razlika između Francuske i Nemačke jeste u tome što Nemačka trenutno ima znatno veći fiskalni prostor da ublaži posledice“, rekao je Brecki.
Dodao je:
„Ali ono što se sada događa u Francuskoj lako bi moglo da se dogodi u Nemačkoj za nekoliko godina.“
Pogledajte još: Protesti u Francuskoj
Teme