Politički pritisak doveo je Emanuela Makrona i Fridriha Merca u nepovoljan položaj kada je reč o rešavanju zastoja u pregovorima o narednom sedmogodišnjem budžetu EU.
Oglas
Dok se lideri Evropske unije okupljaju na dvodnevnom samitu u Briselu, koji je počeo u četvrtak, čelnici dve najveće zemlje EU imaju ključnu ulogu u prevazilaženju zastoja između prestonica, koji traje već mesecima.
Grupa predvođena Nemačkom, koja se zalaže za manji budžet, sukobljava se sa zemljama poput Francuske, koje se protive smanjenju, navodi Politiko.
„Zabrinjavaju kašnjenja i trajne podele u Savetu (koji predstavlja vlade EU)“, rekao je Zigfrid Murešan, jedan od dvojice vodećih predstavnika Evropskog parlamenta zaduženih za rad na višegodišnjem finansijskom okviru (MFF).
Dodao je:
„Budžet EU može se usvojiti samo kompromisom... Što pre usvojimo budžet, pre ćemo moći da ga sprovedemo i postanemo konkurentniji i bezbedniji, pomognemo poljoprivrednicima i istraživačima i zaštitimo naše granice i sajber-prostor.“
Postizanje dogovora o dugoročnom centralnom budžetu EU, vrednom približno dva biliona evra (2.000.000.000.000), najveći je izazov koji predstoji liderima u narednih nekoliko meseci, a svi oni moraju da se saglase sa konačnim iznosima, podseća Politiko.
Iako odluka ne zavisi samo od Emanuela Makrona i Fridriha Merca, postizanje dogovora između čelnika dve najmoćnije zemlje Unije o prevazilaženju međusobnih razlika predstavljalo bi ogroman korak ka usaglašavanju svih elemenata dogovora.
Međutim, s obzirom na to da će Makron uskoro napustiti funkciju, a da je Merc pod velikim pritiskom na domaćem političkom planu, zvaničnici i diplomate u Briselu, Parizu i Berlinu umanjuju očekivanja da će ove nedelje doći do proboja u francusko-nemačkim odnosima.
„Ako francuski i nemački lideri nastupe zajedno, mislim da bi to moglo da promeni situaciju“, rekao je jedan diplomata EU, koji je želeo da ostane anoniman kako bi mogao otvoreno da govori.
Dodao je:
„Potrebni su vam (italijanska premijerka Đorđa) Meloni i (poljski premijer Donald) Tusk, ali sve počinje od Merca i Makrona.“
Prema rečima zvaničnika Jelisejske palate, Makron i Merc mogli bi da razgovaraju bilateralno tokom samita, ali dva diplomata EU rekla su da nema čvrstih planova za formalniji sastanak i dodala da očekuju da će dvojica lidera iskoristiti dvodnevni skup za usaglašavanje stavova.
Slaba politička pozicija na domaćem terenu čini oba lidera manje spremnim na ustupke, rekla su tri diplomata EU.
Kontraproduktivno
Kada je reč o francuskom predsedniku, koji sledeće godine napušta funkciju, postoji bojazan da bi veliki ustupci, poput prihvatanja smanjenja budžeta koje zahteva Berlin, mogli da budu iskorišćeni kao oružje protiv njega u kampanji predsedničkih kandidata koji se bore da ga naslede.
„Makron ne bi trebalo da deluje previše popustljivo" u pregovorima o budžetu, rekao je jedan saveznik francuskog predsednika.
Naveo je:
„To bi mu se obilo o glavu tokom predsedničke kampanje.“
Makron bi zaista mogao da zazire od postizanja dogovora koji bi mogao da izazove napade liderke krajnje desnice Marin le Pen ili njegovog rivala sa krajnje levice Žan-Lika Melanšona, koji tvrde da Francuska dobija premalo zauzvrat za svoj doprinos zajedničkoj kasi EU.
Tokom konferencije za novinare u Briselu u sredu uveče, Le Pen je optužila pregovarače da ubrzavaju razgovore, ocenivši to kao „pokušaj da se uguše budući demokratski izbori pre nego što se uopšte održe“ - čime je praktično upozorila Makrona da ne zaključuje sporazum pre predsedničkih izbora u Francuskoj u aprilu, kao i izbora u drugim velikim zemljama EU, poput Španije, gde se izbori održavaju sledećeg meseca, i Italije, gde bi trebalo da budu održani naredne godine.
„Sve ovo nije ozbiljno“, rekla je Le Pen novinarima.
Pritisci na Merca
Nakon ponižavajućih poraza na pokrajinskim izborima od krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), nemački kancelar zazire od ustupaka koji bi mogli da budu predstavljeni kao slanje dodatnog novca poreskih obveznika u Brisel.
„Berlinu je draže da uopšte ne bude dogovora, nego da se postigne sporazum kojim bi se povećao ukupan budžet“, rekao je Merc.
Međutim, stavovi Pariza i Berlina možda nisu toliko udaljeni koliko bi se moglo zaključiti na osnovu njihovih javnih izjava, piše Politiko.
„Situacija je komplikovana jer i Francuska i Nemačka moraju da izađu iz svoje zone komfora. Ali na kraju će Francuska i Nemačka postići dogovor“, rekao je Makronov saveznik.
Francuski ministar za Evropu Bendžamin Hadad rekao je novinarima u utorak da bi razgovori trebalo da budu usmereni na prikupljanje novca putem poreza, odnosno takozvanih sopstvenih sredstava EU - kao što su nameti na onlajn kockanje - umesto na „masovna smanjenja“.
Međutim, Pariz takođe želi da „stabilizuje nacionalne doprinose“, drugim rečima, da zadrži sopstvena izdvajanja na sadašnjem nivou.
Berlin je „otvoren za razmatranje novih sopstvenih izvora prihoda, ali smo skeptičniji od Francuza kada je reč o tome da li bi oni doneli dovoljno novca“, rekao je jedan nemački zvaničnik.
Francuska računa na to da će Merc, kada dođe do odlučujućeg trenutka, popustiti pod pritiskom drugih zemalja - kao i nemačkih industrijalaca - i odustati od svojih zahteva za dalekosežnim smanjenjima.
„Vidim da se i u Nemačkoj vodi ozbiljna rasprava o tome da li je opravdano imati stav koji bi bio usmeren isključivo na smanjenja, na štetu budućih politika“, rekao je u sredu jedan zvaničnik Jelisejske palate.
Ove nedelje su nemačko industrijsko udruženje BDI i vodeća industrijska udruženja pozvali svoju vladu da se zalaže za ambiciozniji budžet EU.
Makron i Merc pokazali su jedinstvo ranije ovog meseca zajedničkim pozivom Evropskoj komisiji da zauzme oštriji stav prema Kini.
Međutim, i dalje teško postižu dogovor o još jednom velikom sporazumu - prema kojem bi Berlin prihvatio stroža pravila „Proizvedeno u Evropi“ u zamenu za podršku Francuske ublažavanju ciljeva u vezi sa emisijama iz automobila i ukidanju zabrane prodaje automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine.
Evropski komesar za industriju Stefan Sežurne rekao je u utorak za Politiko da podržava sporazum o finalizaciji oba dosijea.
Makron je nedavno ocenio da je dogovor „neminovan“, nagoveštavajući da napredak zavisi od pregovora unutar nemačke vladajuće koalicije.
Međutim, činjenica da ove nedelje na sajmu automobila u Parizu nije predstavljen nikakav sporazum potvrđuje da se Pariz i Berlin i dalje ne slažu oko uslova, a Jelisejska palata potvrdila je da pregovori još traju.
Pogledajte još: Kako EU prati izborni proces u Srbiji
Teme