Japan je uspešno lansirao svemirsku letelicu u okviru dosad neviđene misije čiji je cilj da na Zemlju donese uzorke sa jednog od Marsovih meseca, za koje se naučnici nadaju da će rasvetliti poreklo Sunčevog sistema i života na Zemlji.
Oglas
Svemirska letelica za istraživanje Marsovih meseca (MMX), koju pokreće japanska raketa H3, lansirana je pre svitanja sa ostrva Tanegašima, na krajnjem jugozapadu zemlje, saopštila je Japanska agencija za istraživanje svemira (Džaksa), piše Gardijan.
Očekuje se da će letelica stići u orbitu Marsa u avgustu sledeće godine i prikupiti najmanje 10 grama tla i stena sa površine Fobosa, jednog od dva mala, krompirasta meseca koji kruže oko ove planete. Prema navodima Džakse, povratak na Zemlju planiran je za 2031. godinu.
Mesec prekriven kraterima, čiji prečnik iznosi 22,5 kilometara, obiđe Mars tri puta dnevno, na visini od oko 6.000 kilometara iznad njegove površine.
Raketa H3, koja nosi bespilotnu sondu, poletela je u potpuno crno nebo iz Svemirskog centra Tanegašima u 4.41, pred hiljadama ljudi koji su rano ustali kako bi pratili direktan prenos lansiranja.
Sat vremena kasnije, naučnici Džakse proglasili su lansiranje uspešnim, nakon što se svemirska letelica odvojila od gornjeg stepena rakete, što je izazvalo slavlje u kontrolnoj sobi za upravljanje letom.
NASA je tokom proteklih pola veka spustila devet svemirskih letelica na Mars, dok je Kina to učinila 2021. godine, ali ovo je prvi pokušaj da se neko spusti na Fobos ili na manji Marsov mesec, Deimos.
„Ima mnogo adrenalina, mnogo uzbuđenja i mnogo trenutaka u kojima samo kažete: vau“, rekao je astrofizičar NASA Tom Statler, koji učestvuje u projektu pod vođstvom Japana čiji je cilj prikupljanje uzoraka.
Pet svemirskih agencija sarađuje na petogodišnjoj misiji, tokom koje će pokušati da spuste robotsku istraživačku letelicu i rover na Fobos, veći i Marsu bliži od dva njegova meseca.
Misija vredna 578 miliona dolara obuhvata svemirsku letelicu tešku pet tona, koja će se po dolasku sledećeg leta uskladiti sa uskom orbitom Fobosa oko Marsa. Zatim će izbaciti mali francusko-nemački rover, nazvan Idéfiks, po belom terijeru iz stripova o Asteriksu.
Ako sve bude išlo po planu, rover na četiri točka nekoliko minuta će odskakivati po površini Marsovog meseca, zbog toga što je gravitacija na Fobosu 1.000 puta slabija nego na Zemlji, pre nego što se zaustavi. Tokom 100 dana istraživaće površinu kako bi pronašao bezbedna mesta za sletanje i prikupljanje uzoraka, pre dolaska glavne letelice – nepokretnog lendera sa četiri noge koji će prikupiti uzorke.
Lender će provesti samo dva sata na Fobosu, bušeći površinu i usisavajući materijal, pre nego što ponovo poleti u svemir. Zvaničnici su saopštili da će tokom nekoliko preleta posmatrati Deimos, pre nego što u novembru 2030. napusti Marsovu orbitu.
„Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu. Deo smo prve misije za donošenje uzoraka iz sistema Marsa“, rekao je Markus Grebenštajn, rukovodilac tima za rover pri Nemačkoj svemirskoj agenciji.
Naučnici se nadaju da će im uzorci pomoći da utvrde kako su nastali Fobos i Deimos, pa čak i da pruže naznake o poreklu života. NASA je saopštila da će rezultati misije MMX pomoći i u oblikovanju budućih misija na Mars, uključujući ekspedicije sa ljudskom posadom.
Prema jednoj teoriji, poznatoj kao hipoteza o „džinovskom udaru“, dva meseca nastala su nakon što se nebesko telo sudarilo sa Marsom. Druga teorija, poznata kao hipoteza o „zarobljavanju“, tvrdi da je reč o asteroidima koje je privukla Marsova gravitacija.
Utvrđivanje toga koja je teorija tačna pomoći će da se otkrije „kako je na stenovitim planetama moglo nastati okruženje pogodno za život“, saopštila je Džaksa, misleći na četiri planete najbliže Suncu: Merkur, Veneru, Zemlju i Mars.
Sjedinjene Američke Države i Kina takmiče se u tome ko će prvi doneti uzorke stena sa površine Marsa na Zemlju. NASA-in rover Perseverans, koji istražuje Mars od 2021. godine, već je prikupio uzorke, ali je Trampova administracija obustavila njihov transport na Zemlju nakon glasanja u Kongresu u januaru ove godine.
Očekuje se da će kineska svemirska letelica Tjenven-3 biti lansirana oko 2028. godine i da bi mogla da donese uzorke sa Marsa već 2031. godine, potencijalno pre nego što se japanska misija na Marsove mesece vrati na Zemlju.
Teme