"Zabranjene i nepodobne": Zašto tolike knjige nestaju sa polica...

Santijago Vanegas,

BBC News Mundo

Pre pet godina, Nikol, majka iz okruga Pinelas, na Floridi u Sjedinjenim Državama, primetila je da se određene knjige uklanjaju iz škole njene dece.

Da neki naslovi više nisu dostupni primetila su i njena deca, a ona je to potvrdila u razgovoru sa učiteljima i bibliotekarima.

Zato je Nikol odlučila da kupi za njeno četvoro dece knjige koje više ne mogu da nađu u školi, što mnoge porodice ne mogu da priušte.

„U mom kraju čitave zajednice nemaju dodatne prihode za knjige“, kaže ona.

„Roditelji, bake i dede koji se staraju o deci, ne mogu da ih vode u biblioteke u radno vreme“, dodaje.

Državne biblioteke u SAD postale su bojno polje za žestoku ideološku raspravu roditelja, nastavnika, biblioteka, grupa aktivista i političara oko toga koje knjige treba da budu dostupne deci.

Samo 2025. godine zabeleženo je 6.588 slučajeva cenzure knjiga u javnim i školskim bibliotekama, što znači da se potpuno povlače sa polica i sele na ograničenija odeljenja - prema Kancelariji za intelektualne slobode Američkog bibliotekarskog udruženja (ALA).

Ovo se desilo sa 4.235 konkretna naslova.

Poređenja radi, između 2001. i 2020. svake godine je u proseku bilo 70 cenzurisanih knjiga.

Organizacije koje pažljivo prate ovo pitanje veruju da bi prava brojka mogla biti mnogo viša, budući da veći deo povlačenja knjiga prolazi neopaženo.

„Nikad pre pristup tolikim pričama nije oduzet ovako velikom broju dece“, kaže najnoviji izveštaj PEN Amerike, organizacije koja želi da zaštiti slobodu izražavanja i beleži cenzuru knjiga.

Ovaj rast se poklopio s usvajanjem nekoliko zakona na nivou saveznih država, pa čak i federalnih mera, sa ciljem da se ograniči pristup knjigama koje se smatraju neprikladnim za državne škole.

„U poslednjih nekoliko godina viđamo veoma drugačiju eskalaciju“, objašnjava Đanmarko Antoska iz Nacionalne koalicije protiv cenzure.

„Izašlo je iz okvira škola, u mnogim saveznim državama, pa čak i na federalnom nivou, zabranjivanje knjiga ulazi u zakonodavstvo.“

Nikol je osnovala Malu slobodnu biblioteku da bi ljudima omogućila pristup knjigama, među njima i one koje su zabranjene u oblasti u kojoj živi

Organizacije koje podržavaju ograničenja, zajedno sa zvaničnicima koji ih omogućuju, kažu da je njihov jedini cilj da spreče da deca budu izložena materijalu koji ne odgovara njihovom uzrastu.

Ograničenja su tu da bi zaštitila pravo roditelja da donose odluke o obrazovanju njihove vlastite dece, objašnjavaju.

„Majke za slobodu“ jedna je najaktivnijih grupa u osporavanju sadržaja knjiga.

Oni su odbili da daju intervju za BBC, ali je u saopštenju izvršna direktorka organizacije Tina Deskovič rekla: „Borimo se da zaštitimo decu od eksplicitnog seksualnog sadržaja i ideološkog materijala u školskim bibliotekama koji ne odgovara njihovom uzrastu.“

Ko treba da odlučuje koje knjige su odgovarajuće za školske biblioteke, i kako?

• 'Persepolis', priča koja odgaja buntovnice
• Teri Pračet - blesavost i apsurd kao kritika i ogledalo društva
• 'Dosadno smeće': Kako je preživeo roman „Gospodar muva"

Kako se knjige zabranjuju

Zabrane knjiga u američkim državnim školama ne dešavaju se jednim potezom širom zemlje, niti uvek slede isti proces.

Florida i Teksas, na primer, broje stotine slučajeva uklanjanja knjiga u periodu između 2024. i 2025, prema ciframa PEN Amerika i ALA, dok države kao što su Oklahoma i Novi Meksiko nisu zabeležili nijedno.

Proces za povlačenje knjiga iz državne škole obično započinje kad se neki roditelj ili drugi član zajednica pobuni da je knjiga neodgovarajuća i podnese formalnu žalbu lokalnoj prosvetnoj upravi.

Neki dovode u pitanje tvrdnju da interesne grupe uklanjaju knjige sa polica javnih biblioteka na insistiranje roditelja

Istaknuti slučaj je onaj u okrugu Hilsboro, na Floridi, domu grada Tampe.

Sredinom 2024, lokalni mediji su izvestili da su dva viša državna zvaničnika poslala pisma, praveći pritisak na načelnika Hilsboroa da povuče knjige koje su smatrali „pornografskim“ iz okružnih škola.

Među 59 knjiga, koje su naknadno uklonjene sa polica, bile su Zovi me svojim imenom Andrea Asimana, nagrađivani istorijski roman Povratak kući Ja Džasi koji priča priču o dve sestre i njihovim potomcima rođenim u Zapadnoj Africi u 18. veku, i Sudar kraljeva, druga knjiga iz serijala koji je inspirisao hit televizijsku seriju Igra prestola.

Posledice 'autocenzure'

Prema Vilijamu Džonsonu, direktoru kancelarije PEN Amerike na Floridi, reperkusije slučaja idu mnogo dalje od okruga Hilsboro.

Posle pisama i ispitivanja načelnika, „PEN Amerika je zabeležila da je najmanje devet prosvetnih distrikta na Floridi (pored Hilsboro) povuklo stotine knjiga iz učionica i biblioteka pre početka školske godine“.

„Ti distrikti su reagovali na isto zakonsko i političko okruženje, povlačeći knjige kako bi izbegli rizik od državne prinude umesto da čekaju da istekne tradicionalni proces razmatranja.“

Na primer, neproporcionalno se napadaju knjige koje sadrže LGBT+ likove ili se bave temama kao što su rod, rasa i seksualnost, prema ALA, koje dodaje da je 39 odsto naslova osporenih 2025. godine sadržalo priče o LGBT+ osobama ili članovima manjinskih grupa.

Za tango je potrebno troje, dečja knjiga o dva muška pingvina koji odgajaju usvojeno mladunče, iznova je uklonjena iz američkih škola

Rasprava o pravima roditelja

Konzervativne organizacije, koje se pozivaju na takozvana prava roditelja da donose odluke o obrazovanju vlastite dece, u koordinisanoj akciji osporavaju knjige i zalažu se za njihovo povlačenje.

Dokument Građana za slobodu, grupe aktivne u pokretu, navodi da roditelji, a ne vlada ili škole, imaju „bogom dato“ pravo da „odgajaju, obrazuju i moralno formiraju vlastitu decu“.

U toku je rasprava oko toga da li su roditelji stvarno pokretačka snaga iza ovih inicijativa da se povuku knjige sa polica škola i biblioteka.

Prema Kancelariji za intelektualnu slobodu pri ALA, 92 odsto žalbi na knjige 2025. godine pokrenule su grupe aktivista i zvaničnici vlade.

„Nikad nisu postojali dokazi da ove inicijative potiču od roditelja čija deca trenutno pohađaju državne škole“, kaže Stefana Ferel, direktorka projekta „Sloboda Floride da čita“ (FFTRP) i majka dvoje dece koja pohađaju državnu školu u okrugu Orindž.

„Od samog početka, pokret su vodile specijalne interesne grupe koje imaju minimalne veze sa našim državnim školama“, dodaje.

Tina Deskovič iz "Mama za slobodu", kaže da njena organizacija radi na zaštiti dece od neodgovarajućeg sadržaja

Cena zabrane knjiga

Nikol, majka četvoro dece koja živi u okrugu Pinelas, rekla je za BBC da se upravo zato što veruje u prava roditelja protivi zabranjivanju knjiga u školama.

„Zabranjivanjem knjiga, vi govorite šta je najbolje za drugu decu, a ne za vaše dete.“

Nikol kaže da najviše žali, i kao čitateljka i kao majka, „što oduzimate nečije ogledalo, prozor, sposobnost da razmišlja kritički o svetu u kom se nalazi“.

Godine 2023, administracija bivšeg predsednika Džozefa Bajdena pokrenula je inicijative za istraživanje narastajućeg trenda zabrane knjiga u državnim školama i obeshrabrivanja okruga za ograničavanje pristupa kontroverznim knjigama.

Međutim, nakon što je predsednik Donald Tramp preuzeo dužnost na početku godine, Ministarstvo obrazovanja je odbacilo postojeće žalbe, nazvalo fenomen prevarom i objavilo da su uklonjene knjige bile „neodgovarajuće za određeni uzrast, seksualno eksplicitne ili opscene“.

Predlog zakona, koji su izneli republikanski poslanici i trenutno prolazi američki Kongres, preti da će ukinuti finansiranje škola koje „obezbeđuju ili promovišu književnost ili druge materijale za decu mlađu od 18 koja obuhvata seksualno orijentisani materijal“.

Za Stefanu Ferel iz projekta „Sloboda Floride da čita“, najozbiljnija posledica porasta zabrane knjiga u SAD je „tiho prihvatanje da biblioteke, književnost i sloboda čitanja više nisu vredni odbrane“.

„Kad ljudi sa ovlašćenjem da brane te slobode, odluče da se povuku, gubitak se proteže mnogo dalje od samih knjiga“, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu, Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• 'Vredno priče' ili kako Sara Arsenović podkastom o knjigama osvaja internet
• 'I dalje nas šokira': 'Orkanski visovi' kao remek-delo o strasti i osveti
• Biblioterapija: „Čitajući knjigu čitamo sami sebe"
• Knjižare, neodoljive Meke koje ne gube čar
• Oto Oltvanji za BBC: O nagradi u Francuskoj, 'Polju meduza', krimićima i čitanju
• Jasminka Petrović za BBC: „Deca najviše vole da pričaju, samo ih treba slušati“