Avgustovskim izmenama Zakona o sprečavanju korupcije samo je stvoren privid da je funkcionerska kampanja regulisana, međutim ona nije ni ograničena, ni onemogućena, kaže Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija. Dodaje i da u ovoj kampanji nije postignuto razdvajanje partijskog od državnog, kao i da se nastavlja praksa Agencije za sprečavanje korupcije da izriče uglavnom mere opomene prema funkcionerima, što ocenjuje da nije dovoljno.
Oglas
Nemanja Nenadić je u uključenju u program N1 televizije, rekao da je do promene Zakona o sprečavanju korupcije došlo nakon što je ODIHR ovom pitanju dao veliki značaj, tražeći da se jasno razdvoji partijsko od državnog. On podseća i da je organizacija Transparentnost Srbija davala konkretne predloge kako da se funkcionerska kampanja reguliše.
„Međutim, kada su došle na red zakonske izmene koje su, između ostalog, trebalo da reše pitanje funkcionerske kampanje, umesto vrlo jasnog predloga koji je dala naša organizacija, koji je trebalo da svede na apsolutno neophodni zakonski minimum promotivne aktivnosti funkcionera tokom predizbornog perioda, dobili smo neke odredbe koje očigledno samo stvaraju privid da se nešto zabranjuje, ograničava. Tako imamo situaciju gde javni funkcioneri imaju neka ograničenja, ali ne tokom cele kampanje, već samo tokom poslednjih 20 dana, pa i tada mogu da sprovode promotivne aktivnosti ukoliko su ih ranije planirali “, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, najveći broj javnih funkcionera, naročito članova vlade, su iskoristili ovu mogućnost koju im je zakon dao.
„Većina drugih funkcionera se potrudila da unapred pobroji sve svoje promotivne aktivnosti i da na taj način dobije, navodno, pravno pokriće za ovu vrstu aktivnosti tokom perioda pred izbore. Mada i tu ima raznih situacija gde je došlo do odstupanja i od tih prilično labavih zakonskih normi“, navodi sagovornik N1.
Kao ekstremne primere zloupotrebe zakonskih odredbi, Nenadić navodi gradonačelnika Niša koji je u plan upisao da će imati promotivne aktivnosti, ali bez bilo kakavog preciziranje gde i kada će se one odvijati.
„Imamo situaciju da npr. ministar poljoprivrede ima preko 50 planiranih promotivnih aktivnosti tokom izborne kampanje. Ministarstvo zdravlja nije dostavilo pregled promotivnih aktivnosti ministra, a u praksi su neke zabeležene. Ili, recimo, postoji slučaj ministarke Sofronijević, koja je navela neke stvari u svom planu aktivnosti, a onda kasnije rekla da su moguća odstupanja u skladu sa prirodom posla kojim se bavi, što takođe nije razlog koji zakon prepoznaje“, kaže sagovornik N1.
"Ne može se reći da je došlo do razdvajanja partijskog od državnog
Ocenjuje i da se ne može reći da je u ovoj kampanji postignuto razdvajanje partijskog od državnog.
„Ako se negde može nazreti poboljšanje, ono se odnosi na korišćenje društvenih mreža javnih funkcionera, gde je nešto jasnije sada - koji je partijski kanal komunikacije, koji državni. Dok u drugim aspektima ove priče apsolutno ne bih rekao da ima bilo kakvog poboljšanja, i samim tim što je zakonska reforma napravljena, ali tako da se stvore izuzeci od primene koji obesmišljavaju tu reformu. Mislim da možemo da jasno kažemo zaključak da ni ovaj primarni cilj nije ostvaren, niti da je funkcionerska kampanja bitno bolje regulisana nego što je bila pre“, kaže on.
Regulisanjem funkcionerske kampanje bavi se Agencija za sprečavanje korupcije, a Nenadić ističe da je praksa ove institucije da izriče uglavnom mere opomene prema funkcionerima.
„Ne pokreće neke druge kaznene postupke, ali pošto se ovakve stvari ponavljaju iz izbora u izbore, očigledno je da to nije dovoljno i da je potrebno da postoji mnogo delotvorniji mehanizam kažnjavanja“, kaže Nemanja Nenadić.
Teme