Stočarstvo u Srbiji suočava se sa velikim izazovima. Broj grla stoke opada već decenijama, a od zemlje izvoznice postali smo zemlja koja uvozi meso i mleko i za to daje milione evra godišnje. Stručnjaci kažu da bi stočarska proizvodnja mogla da se obnovi kada bi poljoprivrednici dobijali realne otkupne cene za svoje proizvode i kada bi država suzbila nekontrolisani uvoz, navodi RTS.
Oglas
Između dva popisa poljoprivrede broj svinja pao je za više od 30 odsto. U isto vreme smanjen je i broj goveda za gotovo 18 posto, a sve je manje i ostalih životinja.
“Juneće meso je poslednjih godina poskupelo, jer ponude nema. A ponude neće biti skoro, jer krava i dalje teli jedno tele godišnje”, kaže za RTS stočar sa severa zemlje.
Poslednjih godina država ulaže ozbiljan novac u podsticanje stočarstva.
“Podsticaji lepo zvuče i nisu mali, ali sistemski to ne funkcioniše kako bi trebalo. Kada pregovaramo sa nadležnima sve se slažemo, ali u praksi subvencije kasne. To mnoge obeshrabruje i oni odustaju od proizvodnje, jer ne postoji jasan plan. Ono što nas uvek muči jeste to da se dugovi prenose, a mi imamo troškove i investicije. Mora postojati kontinuitet mera, mora postojati predvidivost i mora se preći sa reči na dela”, objašnjava.
Oni koji i dalje ostaju u proizvodnji najčešće rade to iz navike.
“Mleko je plata. Neko ima 30 dinara, a neko 60 po litri. To ne postoji nigde, ako mleko nije ocenjeno kroz kvalitet. Kod nas svi imaju isti uslov da nema vode, antibiotika i aflatoksina”, kaže ovaj poljoprivrednik.
Proizvođači traže da se napravi red sa matičnim službama i selekcijom.
U pravilnik o mesu treba ubaciti definiciju svežeg mesa
Direktor veterinarske stanice u Bujanovcu Miodrag Milković smatra da bi prvi korak u oporavku stočarstva bio promena pravilnika o mesu i usitnjenim proizvodima od mesa.
“Moramo uvesti u pravilnik da je rok trajanja mesa šest meseci. Po niskim cenama uvozimo smrznuto meso pred istekom roka, a mi smo smanjili stočni fond. Zdravstvena ispravnost uvezenih namirnica se ne dovodi u pitanje, ali kvalitet proizvoda nije dobar. Meso koje je duže smrznuto gubi svoja nutritivna svojstva, tu nema proteina”, objašnjava Milković.
Država mora da štiti proizvođača od štetnog uvoza
Drugi korak bio bi rešavanje problema sa otkupnim cenama i uvozom mleka, posebno onog u prahu.
“Čini mi se da je sada cilj da hranu proizvode veliki konglomerati. Oni se brzo stvaraju i brzo gase. Cilj države treba da bude očuvanje malih i srednjih gazdinstava. Oni su stabilni i stabilizuju tržište. Malih i srednjih proizvođača je sve manje. Njima treba podrška. Karteli su jako veliki problem. Država ne može da uređuje cene, ali može da spreči uvoz koji nije u interesu stočara”, objašnjava.
Poljoprivrednici moraju da dobiju realne cene za svoje proizvode
I profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Cvijan Mekić kaže da imamo resurse, znanje i iskustvo, ali da je problem u tome što nemamo dobru organizaciju.
“Treba plaćati realnu cenu proizvoda koje naši poljoprivrednici proizvedu. Da oni mogu da zarade, a ne da su na gubitku. Otkupna cena mleka je, na primer, za većinu 30 dinara, a proizvođačka 50. Pa kilogram lucerke je 40 dinara. Ako vi proizvođaču platite 30 dinara, vidite gde se on nalazi. Ko će da ulaže u propadanje? Našu poljoprivredu i stočarstvo uništio je nekontrolisani uvoz. Uvoznički lobi je mnogo jači od svih mera koje država preduzima i kojima pokušava da reši nagomilane probleme”, navodi prof. dr Mekić.
Nema čarobnog štapića, za obnovu stočarstva potrebno je vreme
“Treba napraviti presek gde se nalazimo, šta imamo, sa čim raspolažemo, koji su nam planovi u budućnosti i onda u određenom vremenskom periodu realizovati to. Stočarstvo ne može da se obnovi za godinu dana. Treba raditi na poboljšanju genetskog potencijala da, recimo, imamo što veći broj jagnjećih trupova ujednjačenog kvaliteta. Samo tako možemo da izvozimo, jer je tržište vrlo probirljivo, a kupac je zahtevan”, objašnjava.
Udruživanje i uvezivanje proizvođača i prerađivača
Jako je važno da se povežu primarna proizvodnja i prerađivački kapaciteti.
“Nikada se nije desilo da se primarna proizvodnja i prerađivački kapaciteti dogovore da zajednički snose celokupan proces. Tu je problem. Bez te povezanosti teško će se ići u realizaciju bilo kojeg projekta. Ne samo po pitanju stočarstva, već i po pitanju ostale poljoprivredne proizvodnje”, kaže Mekić.
Stručnjaci pohvaljuju mere države vezane za junice.
“Subvencije za priplodna goveda, ovce i koze su izvanredne. 100.000 dinara za junice jeste pokrenulo nešto u stočarstvu. Ali, kako povećati mlečno govedarstvo sa cenom mleka od 30 dinara”, pita Milković.
Za obnovu stočarstva važno je i da se proizvođači udružuju kroz zadruge. One su, navode stručnjaci, decenijama uništavane i bez potrebne infrastrukture. Pre svega, neophodno je da poseduju hladnjače, sušare i otkupne centre za mleko.
Teme