S obzirom na broj ličnih karata koje je MUP izdao od maja do septembra, to bi moglo da utiče na rezultat izbora, kaže Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Dodaje da je to što Republička izborna komisija odbila da o tome raspravlja očekivano i u skladu sa onim kako institucije postupaju već duži niz godina.
Oglas
Broj važećih ličnih karata punoletnih osoba u Srbiji je od 18. maja do 28. septembra porastao za više od 236.000 (zajedno sa maloletnicima više od 244.000).
Član Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska Ognjen Rašuo, koji je od MUP-a dobio ove podatke i javno ih objavio, kaže da ne postoji nikakvo racionalno objašnjenje za toliki rast broja ličnih karata.
On je od MUP-a tražio pojašnjenja, ali odgovore nije dobio, a zatraženo je da o tome raspravlja i RIK. Međutim RIK je juče odbio predlog dela članova da se uopšte raspravlja o donošenju zaključka o hitnom prijemu podataka od Ministarstva unutrašnjih poslova sa izdatim važećim ličnim kartama i razjašnjenju uočenih razlika u dostavljenim statističkim podacima.
Dušan Stanković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku u gostovanju u programu N1 televizije istakao je da bi i bez zahteva MUP trebalo da razjasni javnosti šta se nalazi iza tolikog skoka broja ličnih karata.
„Ta brojka može i da utiče na sam rezultat izbora, s obzirom na to o kojem broju ličnih karata se radi. Od MUP-a, naravno, kao po običaju, ne očekujemo odgovor“, naveo je on.
Ocenjuje i da to što je Republička izborna komisija odbila da o tome raspravlja očekivano i u skladu sa onim kako institucije postupaju već duži niz godina. Ovim su, ukazuje on, članovi Komisije za reviziju biračkog spiska dovedeni pred svršen čin.
„Nalaze se u nezavidnoj situaciji, bukvalno, teško šta mogu da učine. Osim alarmiranja javnosti i upućivanja zahteva direktno područnim policijskim upravama, da se vidi ko je izdao te nove lične karte, kada i kako“, objašnjava Stanković.
Kaže i da se, uprkos tome što su institucije zarobljene, ne treba unapred odreći njihovih usluga.
„Policija, tužilaštvo, sami bi trebalo, na osnovu iskustava od prethodnih godina, da se pozabave neregularnostima, ali od njih se to ne očekuje. Tako da sami građani moraju da ih nateraju da rade svoj posao. Tu mislim i na učesnike u izbornom procesu i na sve druge građane, posmatrače koji, recimo, u okolini biračkih mesta uoče "bugarski voz" ili organizovano dovođenje na glasanje, ili posumnjaju u duple biračke spiskove, kupovinu glasova. Kada oni pokušaju da spreče te stvari, obično se desi neki incident, pojave se batinaši, momci u crnom. Pošto se od policije ne očekuje da odgovaraju na zahteve, predlog je da umesto komunikacije sa sedištem MUP-a krenemo u komunikaciju sa policajcima na lokalu, da idemo u stanice, u tužilaštva, sedišta tužilaštava na lokalu, razgovaramo s tim ljudima koji rade na terenu, koji su u patrolama, koji su u policijskim sektorima, koji su nadležni za te male teritorije, da na teritoriji svojih bezbednosnih sektora, mesnih zajednica, u okolini biračkih mesta, obavljaju preventivno patroliranje kako bi sprečavali takve incidente. To je i u njihovom interesu“, navodi Stanković.
Teme