Fond je blago povećao prognozu globalnog rasta za ovu godinu, dok je procenu za 2027. zadržao nepromenjenom u odnosu na prethodno ažuriranje iz jula.
U aprilskoj prognozi, MMF je najavljivao globalni ekonomski rast od 3,1 odsto u 2026. i 3,2 odsto u 2027.
Svetska privreda pokazala je neočekivanu otpornost uprkos istovremenim izazovima, uključujući sukobe na Bliskom istoku, trgovinske tenzije i poremećaje na energetskim tržištima, zahvaljujući fleksibilnosti lanaca snabdevanja, korišćenju postojećih zaliha, manjoj zavisnosti privrede od nafte i snažnom rastu potražnje za tehnologijama povezanim sa veštačkom inteligencijom (AI), navodi se u najnovijem izveštaju.
Fond ipak upozorava da ukupna stopa rasta prikriva sve izraženije razlike među zemljama u svetu, dok se istovremeno smanjuje prostor za prilagođavanje šokovima, a rizici su u porastu.
Države koje imaju koristi od izvoza tehnologije ili povoljnijih promena trgovinskih uslova uspešnije ublažavaju posledice kriza, dok se zemlje koje zavise od uvoza energije, kao i zemlje u razvoju, suočavaju sa većim troškovima uvoza i ograničenim mogućnostima za budžetsku podršku privredi.
Ekonomski rast evrozone će nakon 1,2 odsto u 2025. iznositi 1,1 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027.
Nemačku, najveću privredu evrozone, očekuje ubrzanje sa 0,2 odsto u 2025. na 1,3 odsto u 2026. i blago usporavanje na 1,1 odsto u 2027.
Francuska će nakon 0,9 odsto rasta u 2025. usporiti na 0,4 odsto u 2026. i nakon toga ubrzati na 0,7 odsto u 2027.
Sjedinjene Američke Države će porasti za po 2,3 odsto u 2026. i 2027. godini, a Velika Britanija za 1,3 odsto u 2026. i 1,2 odsto u 2027.
Kinu očekuje usporavanje privrednog rasta sa pet odsto u 2025. na 4,5 odsto u 2026. i četiri odsto u 2027.
Indija će zadržati visoku stopu rasta koja će nakon 7,8 odsto u 2025. iznositi po sedam odsto u 2026. i 2027. godini.
Očekuje se da će globalna ukupna inflacija porasti na 4,7 odsto u 2026. godini, pre nego što se uspori na 4,1 odsto u 2027. godini.
Na rast cena prvenstveno će uticati privremeni skokovi cena energije i hrane izazvani geopolitičkim tenzijama i poremećajima transportnih pravaca, uključujući delimično zatvaranje Ormuskog moreuza.
Prognozira se da će rast obima svetske trgovine usporiti u 2026. godini, a potom se stabilizovati u 2027. godini.
Na trgovinu će negativno uticati carine i prilagođavanje proizvodnih lanaca, dok će razmena povezana sa tehnologijom nastaviti da pruža podršku.
Rizici su, prema proceni Fonda, pretežno usmereni ka lošijim ishodima.
Produženi zastoj ili dalje zaoštravanje sukoba na Bliskom istoku mogli bi da zadrže visoke i promenljive cene energije i hrane, obnove inflatorne pritiske, pogoršaju budžetske i eksterne bilanse i uspore rast.
Dodatne poremećaje mogli bi da izazovu napadi na energetsku infrastrukturu, sajber napadi i ekstremni vremenski događaji.
Rizik predstavlja i mogućnost da investitori preispitaju očekivanja o profitabilnosti i rastu produktivnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Takva promena procene mogla bi naglo da smanji ulaganja, izazove korekcije na berzama i pooštri uslove finansiranja, uz posledice po zemlje uključene u tehnološke lance snabdevanja, upozorava MMF na svojoj veb stranici.
Godišnji sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (SB) počeo je 12. oktobra u Bangkoku i trajaće do 18. oktobra, a u fokusu će biti izgledi za svetsku ekonomiju, finansijska stabilnost, dug, inflacija i ekonomski rast, ali i sve veći uticaj veštačke inteligencije na tržišta rada, javne finansije i globalnu ekonomiju.