Prva reč se čeka sa nestrpljenjem, a potom očekujemo da će nove reči ubrzo doći. Nekad usvajanje prve reči i građenje rečnika zahtevaju vreme i usmeren rad.
Oglas
Prva reč predstavlja kombinaciju glasova koju dete svaki put izgovara na sličan način i koja ima uvek isto značenje. Najčešće kao prvu reč srećemo reč „mama“, ali prva reč može biti i neka druga reč iz detetovog okruženja, piše za Stetoskop logoped Smilja Majević.
Dete komunicira i pre prve izgovorene reči
Pre pojave prve reči dete počinje da se služi pokaznim gestom i da kroz gestove saopštava svoje želje i zapažanja. Uz gestove, u neverbalni način komunikacije spadaju i osmeh, plač, mimika lica, postura tela. Sve to, zajedno sa rečima koje se pojavljuju, čini komunikaciju.
Početni vokabular čine reči kojima imenuje bliske ljude, stvari i bića iz okruženja, kao i aktivnosti koje obavlja. Neke reči dete može da veže za određene situacije. Vreme i vežbanje su potrebni detetu da bi dosledno koristilo novu reč u svim situacijama.
Situacija koja se često dešava tokom usvajanja početnog vokabulara je da dete može svoju igračku medu zvati „mema“, ali kad vidi medu na slici u knjizi ne izgovori ništa. Takođe, još jedan primer je da dete može da kaže reč „voda“ dok pije vodu, ali ne i za vodu koju vidi u kadi dok se kupa.
U ovim situacijama dete ima novu reč, ali je ona vezana isključivo za određene predmete i situacije. Ova situacija je očekivana i često je srećemo.
Roditeljima u ovakvim situacijama uvek savetujemo strpljenje, tako da ne treba insistirati da dete izgovori „voda“ i ne uskraćivati ono što mu treba dok ne izgovori reč. Jezički model dajte bez uslova i bez zahteva da ga dete ponovi.
Dete razume, ali ne želi da govori
Dakle, u ovakvim situacijama potrebno je da roditelj nastavi da koristi istu reč u različitim situacijama. Reč „voda“ dete može čuti dok sipate vodu, perete ruke, zalivate biljku ili vidite baru. Naglasite reč, govorite kratko i pokažite na ono o čemu govorite. Tako dete dobija priliku da poveže isto značenje sa više predmeta i događaja.
Važni načini postupanja u ovoj situaciji:
- opušteni i strpljivi roditelji,
- ne zahtevamo uvek verbalni odgovor,
- prihvatamo i verbalni i neverbalni odgovor,
- izgovaramo reč koju bi dete moglo reći bez zahteva da ono za nama to ponovi.
Kad je dete usvojilo novu reč i kad vidimo da je ne koristi u svakoj situaciji, već samo u nekim, važno je da nastavimo da tu reč izgovaramo i detetu pokazujemo njen način upotrebe u različitim situacijama. Važno je strpljenje i da detetu damo vremena za usvajanje novih reči.
Uz našu doslednost u upotrebi reči dete će moći lakše početi da je koristi onda kada je potrebno.
Teme