Prema istraživanjima, kod do 10 odsto pacijentkinja rak dojke prvobitno je dijagnostikovan zbog promena na koži. Terapije za rak dojke takođe mogu da izazovu neželjene efekte na koži, kosi i noktima, koje, prema studijama, iskusi do 94 odsto pacijentkinja, prenosi ABC News.
Dr Kiran Mijan, dermatološkinja iz klinike "Hadson dermatolodži end Lejzer serdžeri" (Hudson Dermatology and Laser Surgery), rekla je da je važno uključiti dermatologa u proces lečenja u što ranijoj fazi.
"Rano uključivanje dermatologa može da pomogne da se utvrdi početno stanje i napravi plan za slučaj da se pojave neželjeni efekti", rekla je Mijan.
Možda vas zanima
Prema Nacionalnom institutu za rak, simptomi koji mogu da zahvate jednu dojku uključuju promenu boje kože, uporan osip, otok, osećaj toplote, udubljenja na koži koja podsećaju na koru pomorandže i uvlačenje bradavice ka unutra. Takve promene mogu da imaju različite uzroke i ne znače uvek da je reč o raku, ali svaku novu promenu ili onu koja ne prolazi trebalo bi da pregleda lekar.
Jedan oblik bolesti kod kojeg su kožni simptomi posebno izraženi jeste inflamatorni rak dojke. Američko društvo za borbu protiv raka navodi da je reč o retkom, ali agresivnom tipu karcinoma koji čini od jedan do pet odsto svih slučajeva raka dojke. Ovaj oblik bolesti raste i širi se brže od češćih tipova, a češće se dijagnostikuje kod mlađih žena.
Budući da inflamatorni rak dojke obično ne dovodi do stvaranja kvržice, ne mora da bude vidljiv na mamografiji i može da se zameni za infekciju dojke ili osip nalik ekcemu.
Shutterstock/Volha_R
Dr Elizabet Komen, onkološkinja i specijalistkinja za rak dojke u zdravstvenom centru "Nju Ju Langon helt" (NYU Langone Health), rekla je da se pojedine pacijentkinje lekaru javljaju zbog promena na koži, a ne zbog jasno uočljive kvržice.
"Ponekad nam se ove pacijentkinje javljaju zbog promena na koži, a ne zbog jasno ograničene kvržice. Često dobiju neku vrstu antibiotika, ali im ne bude bolje, pa tada obično radimo panz biopsiju", rekla je Komen.
Zračenje često izaziva iritaciju kože, praćenu crvenilom nalik opekotinama od sunca, otokom, svrabom i tamnjenjem kože. Pri većim dozama zračenja koža može da počne da se ljušti i vlaži.
Gubitak kose jedna je od neželjenih posledica lečenja koje se mnoge pacijentkinje posebno plaše. Istraživanja pokazuju da ga više od 70 odsto žena navodi kao neželjeni efekat kog se najviše plaše, dok gotovo 10 odsto razmišlja o odbijanju hemoterapije upravo zbog toga.
Hlađenje kože glave tokom hemoterapije može da pomogne u smanjenju gubitka kose. Jedna studija pokazala je da je do dve trećine žena koje su koristile ovu metodu sačuvalo najmanje polovinu kose.
Lekari ističu da je važno da pacijentkinje prijave svaki novi osip i druge promene na koži, kako tokom lečenja tako i pre eventualne dijagnoze.