Izdaja?; Zelenski ostavljen na cedilu

Kako dodaje Nikols, Tramp je prestao da se igra i sada otvoreno pomaže Kremlju u ratu protiv Ukrajine, prijatelja i partnera SAD.

"Vrhovni komandant SAD je napustio zapadni poredak, najuspešniji i najmoćniji bezbednosni sistem u ljudskoj istoriji."

Sudeći po raspoloživim dokazima, dodaje on, Tramp to nije učinio na osnovu hladne procene nacionalnog interesa. Umesto toga, svoje odluke je zasnivao na sopstvenom interesu, "otvorenom divljenju ruskom diktatoru", neprijateljstvu prema demokratski izabranom predsedniku Ukrajine i, sasvim moguće, drugim faktorima koji su trenutno skriveni od američke javnosti.

Autor podseća da je u septembru Tramp potpisao zakon o sankcijama koji je Kongres prethodno usvojio, a koji je dobio ime po pokojnom senatoru Lindziju Grejamu, zagovorniku oštrije politike prema Rusiji i snažne podrške Ukrajini. Zakon je uveo sankcije Rusiji, ali i drugim zemljama koje podržavaju rusku invaziju na Ukrajinu i brutalno postupanje sa tom zemljom.

Zakon je usvojen uz podršku obe stranke, ali su neki republikanci i većina demokrata u Predstavničkom domu glasali protiv njega, tvrdeći da sadrži neku vrstu klauzule o izlasku – odredbu koja bi Trampu omogućila da po volji suspenduje propisane sankcije. Ispostavilo se da su ti kritičari bili u pravu što su bili zabrinuti – Tramp je "povukao kvaku" te klauzule o izlasku samo dva dana pre nego što je zakon trebalo da stupi na snagu. U izvršnoj naredbi koju je potpisao u petak, rekao je da je "takvo izuzeće u nacionalnom interesu Sjedinjenih Država u ovom trenutku". Istovremeno, nije objasnio kako je tačno izuzeće u američkom interesu. Dodao je da zakon neće biti primenjen dok njegova administracija ne odluči drugačije. Izuzeće je usledilo ubrzo nakon što je Tramp ukinuo ograničenja na prodaju ruskog dizela Sjedinjenim Državama i drugim tržištima.

Trampovi nedavni potezi u korist Rusije su toliko očigledni da su izazvali redak trenutak stranačkog jedinstva u negodovanju – demokrate i republikanci sada izgleda dele osećaj užasa zbog izdaje Ukrajine i Trampovog nepromišljenog odustajanja od američke uloge lidera slobodnog sveta.

Istovremeno, predsednikovi pomoćnici grozničavo pokušavaju da objasne zašto ova kapitulacija pred Rusijom nije ono što izgleda. Državni sekretar Marko Rubio, suočen sa novinarskim pitanjem, rekao je da će administracija "proceniti" efekte Grejamovog zakona nakon 60 dana. Ali Nikols je oštar, ovo je potpuna besmislica – izvršna naredba ne sadrži takav rok, i niko ozbiljno ne veruje da administracija računa da li su sankcije dobra ideja.

Kritika u SAD i izdaja

Rubiju se u opravdavanju Trampove odluke pridružilo nekoliko očajnih republikanaca koji su pokušali da je prikažu kao neki oblik patriotizma zasnovan na teškim, ali neophodnim odlukama. Upitan u nedelju da li se slaže sa Trampovom odlukom da ukine sankcije, senator Džejms Lankford iz Oklahome je odgovorio: "On samo stavlja američki narod na prvo mesto."

Ali gotovo niko, čak ni na američkoj desnici, izgleda da u to ne veruje. Senator Ted Kruz, vatreni Trampov pristalica, nazvao je njegov potez "greškom", a senatorka Darlin Grejam, koja je nasledila svog brata u Senatu, takođe se protivila Trampu. Neki konzervativni komentatori, uključujući Endija Makartija, bivšeg saveznog tužioca koji piše za časopis "National Review", izrazili su mnogo veće negodovanje – Makarti je u subotu napisao da Putin nastoji da "ponovo uspostavi američkog sovjetskog neprijatelja" i da ga "Donald Tramp pomaže i podstiče".

Kao advokat, Makarti svakako nije slučajno izabrao te reči – pružanje pomoći i podsticanja neprijatelju deo je kriterijuma u ​​Članu III Ustava Sjedinjenih Država koji definišu izdaju, podseća nas Nikols. Makarti je pozvao na "neodložna saslušanja o šokantnoj eskalaciji saveza Trampa i Putina ove nedelje".

EPA/THOMAS TRAASDAHL DENMARK OUT

Prema rečima autora, Trampova odluka nema nikakve veze sa američkom nacionalnom bezbednošću. Njegov de fakto savez sa Rusijom, kaže on, je prljav dogovor zasnovan na njegovim sopstvenim strahovima i mržnji.

Pre svega, Tramp zna da republikance gotovo sigurno očekuje težak poraz na srednjoročnim kongresnim izborima, delom zbog cena goriva, koje su skočile kao rezultat rata u Iranu, vrste sukoba koju je obećao tokom predsedničke kampanje 2024. godine, a koju nikada neće započeti.

On očajnički pokušava da učini sve što može da snizi cene goriva, a pošto očigledno ne razume kako funkcioniše međunarodna ekonomija, moguće je da iskreno veruje da će neki nemarno dogovoren sporazum sa Rusijom o dizel gorivu ublažiti visoke cene goriva u Sjedinjenim Državama. (Neće, iako će svakako pomoći nekim ruskim kompanijama, primećuje Nikols.)

"Slabić zastrašen jačim i inteligentnijim muškarcima"

"Donald Tramp se pokazao kao odbojan lik, a kao predsednik Sjedinjenih Država on je sramota za sopstveni narod, ali i za međunarodne odgovornosti koje njegova funkcija nosi. Svi znamo koji su njegovi pravi motivi – prljavi pokušaj da obezbedi nekoliko dodatnih glasova na kongresnim izborima pokušavajući da snizi cenu nafte", rekao je prošlog vikenda Malkolm Rifkind, bivši britanski ministar odbrane.

Posledica, s pravom je dodao Rifkind, je da će Tramp sada biti "direktno odgovoran" za smrt Ukrajinaca koji će ginuti dok Putin koristi savez sa Amerikom da nastavi rat.

Ali čak i da je američka ekonomija u boljem stanju, Trampov odnos sa Putinom do sada ukazuje na to da nikada nije nameravao da dozvoli sprovođenje sankcija predviđenih Grejamovim zakonom. Trampova suspenzija zakona je poruka Ukrajini, Rusiji, Evropi i američkim saveznicima u NATO-u da su Bela kuća pod Trampom i Putinov Kremlj sada na istoj strani.

Trampova, kako autor piše, očigledna "zaljubljenost u ruskog diktatora" je dobro dokumentovana i nema potrebe ponovo je opisivati u svim njenim, kako tvrdi, kičastim detaljima. Njegova odanost je toliko očigledna da je godinama podgrevao razne složene teorije o njenom poreklu, ali princip Okamove britve (filozofski i naučni princip koji kaže da između nekoliko mogućih rešenja ili objašnjenja za neki fenomen treba izabrati najjednostavnije, tj. ono koje uključuje najmanje pretpostavki, napomena) sugeriše jednostavnije objašnjenje – Tramp je slab čovek koga zastrašuju jači i inteligentniji muškarci.

Njegov snishodljiv stav prema Putinu razlikuje se samo po intenzitetu od načina na koji se odnosi prema drugim autoritarnim liderima, uključujući kineskog Si Đinpinga i severnokorejskog Kim Džong Una, opasnog totalitarnog lidera u koga se, kako je Tramp rekao, zaljubio.

Milioni života su nevažni, važni su Tramp, njegovi saradnici i porodica

Kao da je to dokazao, Tramp je tokom vikenda objavio tužbalicu na svojoj društvenoj mreži "Truth social", moleći javnost da razume koliko ga je Putin nadmašio. Pokušao je da objasni da se obraća ruskom lideru jer "nije želeo da učini ništa što bi bezobzirno odvratilo Rusiju od pregovaračkog stola".

U priznanju, upozorio je da bi izazivanje Putinovog gneva moglo imati posledice u Iranu.

"Možda je još važnije to što Rusija čini vrlo malo, ako uopšte išta, da pomogne Islamskoj Republici Iran, u poređenju sa onim što bi mogla da radi, i želim da tako ostane. I hoće, osim ako se neki budale ne umešaju", napisao je Tramp.

Zatim je tvrdio da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dobio toliko novca od administracije Džoa Bajdena i Evrope da "ne želi da okonča ovaj rat i verovatno nikada nije ni želeo".

Time je, smatra Nikols, zapravo poslao izuzetno problematičnu poruku svetu: Ne mešajte se u moj odnos sa Putinom koji je odgovoran za brojne smrti, jer bi u suprotnom mogao da pomaže zemlji protiv koje se američki vojnici i vojnici upravo bore. Drugim rečima, kako navodi, lider onoga što je i dalje najmoćnija zemlja na planeti pokušava da ubedi sve ostale, uključujući i američki Kongres, da ne izazivaju Putina, umesto da Putinu kaže da ne bi trebalo da pomisli da pomaže Iranu. Ništa bolje od toga ne pokazuje koliko je Tramp postao slab i servilan u odnosu na gospodara Kremlja, navodi Nikols za The Atlantic .

Zelenski – gubitnik koji stvara nepotrebne probleme svom prijatelju Vladimiru

Tramp vodi takvu personalizovanu diplomatiju delimično zato što, uprkos svim dokazima koji govore suprotno, veruje da je majstor sklapanja dogovora. Ali veća ironija je u tome što se, s obzirom na to koliko često kritikuje globalizam, i sam ponaša kao globalista. On ne vidi svet kao skup suverenih država, već kao teritorije kojima upravljaju mafijaški šefovi. Slabiji, posebno američki saveznici, mogu biti zloupotrebljeni i ucenjeni po volji. Moćniji kumovi, uključujući i zaklete neprijatelje Amerike, smatraju se jednakima i stoga se prema njima postupa sa poštovanjem. Interesi miliona nevinih ljudi u ovim zemljama nisu važni – važno je samo ono što je dobro za Trampa, njegove najbliže saradnike i njegovu porodicu.

Trampa takođe, izgleda, pokreće otvorena mržnja prema ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. Ovo neprijateljstvo se može pratiti još od Trampovog prvog mandata, kada je nevoljnost ukrajinskih vlasti da učestvuju u planu istrage protiv Džoa Bajdena dovela do Trampovog prvog impičmenta. Ali Trampova odbojnost prema Zelenskom ide dalje od obračuna. Tramp ga izgleda vidi kao gubitnika, ništavila koji nepotrebno stvara probleme svom prijatelju Vladimiru. Američki predsednik ne može da razume zašto Zelenski i njegovi ljudi jednostavno neće prihvatiti svoju sudbinu i legnuti pod gusenice ruskih tenkova. Ranije ovog meseca, Tramp je pozvao na Zelenskog da ga ukloni. Sada izgleda da je odlučan da dozvoli Putinu, a ne ukrajinskom narodu, da ispuni njegov zahtev.

EPA/AARON SCHWARTZ / POOL

U međuvremenu, situacija je užasna. Kada se Kongres ponovo sastane, mogao bi pokušati da usvoji novi zakon, ali izmena Grejamovog zakona zahtevala bi većinu dovoljnu da se poništi predsednički veto. Republikanci nisu pokazali interesovanje da Trampu oduzmu ovlašćenja za uvođenje tarifa, a podjednako je malo verovatno da će mu oduzeti ovlašćenja da ukine sankcije koje su upravo pokušali da uvedu. Niti će sudovi verovatno osporiti predsednikove odluke kada se poziva na nacionalnu bezbednost, što čini skoro svaki put kada želi da nešto uradi.

Staljin i njegovi naslednici su samo prerano sanjali

Dodatni problem je što će i Trampov ministar odbrane i potpredsednik verovatno podržati politike usmerene na osiguravanje ruske pobede. Džej Di Vens se pridružio Trampu u pokušaju da zastraši i ponizi Zelenskog tokom ozloglašenog sastanka u Beloj kući početkom 2025. godine, i malo je verovatno da će tražiti od Trampa da preispita svoju odluku da pomogne Putinu. Što se tiče Pita Hegseta , on izgleda spreman da kaže i učini sve što je potrebno da bi ostao u Pentagonu. Najviši oficiri američke vojske mogu saosećati sa Ukrajinom, kao i većina američkih građana, ali ideja da će ovaj nezreli, samoproglašeni "ministar rata" iznenada pružiti zrelu i smirenu odbranu demokratije od ruskog imperijalizma je jednostavno smešna, kaže autor.

U doglednoj budućnosti, sudbina Ukrajine zavisiće od evropske pomoći. Evropa bi mogla da nastavi da povećava svoju podršku, a novi Kongres bi mogao da pokuša da zahteva veću podršku od Bele kuće. Ali svi će morati da požure, kako se zima približava. Zelenski, međutim, zna da ruska pobeda izgleda upravo ono što Tramp želi.

"Ako Sjedinjene Države podrže Putina, to je neverovatno. To je tragedija", rekao je u nedelju. "Naravno, ako ove dve zemlje budu zajedno, naravno da nećemo pobediti. Nećemo moći da se odupremo", zaključio je.

Svet u kome je Bela kuća saveznik Kremlja dugo je bio carstvo paranoične fikcije. Kandidati koje vode neprijateljske sile i crveni predsednici bili su fantazije, mračne priče koje su Amerikanci jedni drugima pričali poput priča o duhovima oko logorske vatre. Ali taj savez sada postoji. Kada bi Staljin i njegovi naslednici iz Hladnog rata mogli da vide šta su Tramp i Putin stvorili i kako su moćne Sjedinjene Države svedene na podređen i ponižavajući položaj, mogli bi da zaključe da njihove zlokobne nade nisu bile neosnovane, već da su ih samo prerano sanjali, zaključuje Tom Nikols.