Zabrana izlazaka i druženja sa prijateljima jedna je od vaspitnih mera kojima roditelji pokušavaju da disciplinuju decu i tinejdžere.
Oglas
Iako povremena zabrana može imati efekta, često kažnjavanje na taj način, naročito bez razgovora i objašnjenja, može negativno da utiče na detetove odnose i način na koji se suočava sa greškama. Deca koja su tokom odrastanja stalno bila kažnjavana zabranom izlazaka mogu razviti sedam obrazaca ponašanja koji se zadržavaju i u odraslom dobu, prenosi Index.
Ponašanje kojim traže pažnju
Deca koja su roditeljsku pažnju dobijala uglavnom kada bi nešto pogrešila mogu naučiti da je neprimereno ponašanje način da ih drugi primete. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz burne reakcije, sukobe ili buntovništvo. Ako kaznu nije pratio razgovor o tome šta su uradila pogrešno, možda nisu naučila kako drugačije da izraze svoje potrebe, piše YourTango.
Izbegavanje odgovornosti
Kada roditelji kažnjavaju decu bez jasnog objašnjenja, ona mogu ostati usredsređena na osećaj nepravde umesto na sopstvene postupke. Zbog toga mogu naučiti da se povlače iz neprijatnih situacija umesto da preuzmu odgovornost. Takav obrazac u odraslom dobu može otežati rešavanje sukoba i problema u odnosima.
Poteškoće u učenju na greškama
Deca najbolje uče kada razumeju posledice svojih postupaka i dobiju priliku da isprave grešku. Ako se kažnjavanje svodi na zabranu izlazaka, njihova pažnja može biti usmerena na frustraciju zbog kazne, a ne na ono što su uradila. Zbog toga u odraslom dobu mogu imati poteškoće sa prihvatanjem grešaka i pronalaženjem načina da ih isprave.
Skrivanje sopstvenih grešaka
Deca koja se plaše čestih kazni mogu početi da kriju greške kako bi izbegla neprijatne posledice. Vremenom takvo ponašanje može postati navika koja se nastavlja i u odraslom dobu. Umesto otvorenog razgovora, mogu pribegavati prećutkivanju ili laganju, što otežava izgradnju poverenja u bliskim odnosima.
Nelagodnost kada su sami
Ako je dete samoću često doživljavalo kao kaznu, moguće je da će je i kasnije povezivati sa neprijatnim osećanjima. Takve osobe mogu osećati nelagodnost kada ostanu same sa svojim mislima i emocijama. To je naročito moguće ako tokom odrastanja nisu dobijale podršku u učenju kako da se nose sa frustracijom i drugim teškim osećanjima.
Nepoverenje prema autoritetima
Deca koja roditelje doživljavaju prvenstveno kao osobe koje kažnjavaju mogu razviti nepoverenje prema autoritetima. U odraslom dobu takav odnos može se preneti na nadređene i druge osobe na pozicijama moći. Zbog straha od negativnih posledica mogu izbegavati postavljanje pitanja, priznavanje grešaka ili preuzimanje odgovornosti.
Narušeno samopouzdanje
Česte zabrane druženja mogu uticati na detetov osećaj pripadnosti vršnjačkoj grupi, naročito ako zbog njih propušta važna društvena iskustva. Ako pritom stalno dobija poruku da se loše ponaša, može razviti negativnu sliku o sebi. U odraslom dobu to se može ispoljiti kroz nesigurnost, preteran strah od grešaka i potrebu za odobravanjem drugih.
Teme