Osam čaša vode dnevno zvuči kao pravilo koje niko ne dovodi u pitanje.
Oglas
Ponavlja se decenijama, prenosi se iz generacije u generaciju i završava u savetima koji se dele bez ikakve provere. Uz njega ide i druga računica, ona po kojoj bi svako trebalo da unese polovinu svoje telesne težine u mililitrima. Nutricionisti obe preporuke uzimaju sa rezervom , jer nijedna ne uzima u obzir ono najvažnije, a to je da se potrebe za tečnošću razlikuju od osobe do osobe.
Koliko će vode nekome zaista biti potrebno zavisi od godina, pola, nivoa fizičke aktivnosti i zdravstvenog stanja. Utiče i podneblje u kome čovek živi, kao i temperature kojima je izložen tokom dana. Stručnjaci zato savetuju da se prati sopstveno telo, uz smernice koje služe kao gruba orijentacija. Dve osobe istih godina koje žive u istom gradu mogu imati sasvim različite potrebe ako se jedna kreće ceo dan, a druga sedi.
Preporuke koje daju okvir
Prema preporukama američke Nacionalne akademije nauka, inženjerstva i medicine, ženama je tokom dana potrebno oko 2,7 litara tečnosti, što je približno jedanaest i po čaša. Muškarcima je potrebno oko 3,7 litara, odnosno petnaest i po čaša. Brojke na prvi pogled deluju visoko, ali odnose se na ukupan unos tečnosti, što mnogi previde.
U tu količinu ulazi ukupan unos tečnosti, dakle i ono što u organizam stigne kroz hranu. Oko dvadeset odsto dnevnog unosa vode dolazi upravo iz namirnica, pre svega iz voća i povrća koje prirodno sadrži mnogo tečnosti. Zbog toga nutricionisti kao realan cilj za većinu ljudi navode između osam i deset čaša vode dnevno, uz redovan unos namirnica bogatih vodom.
Takav pristup ima praktičnu vrednost. Čovek koji svakodnevno jede voće, salatu i supu neće imati iste potrebe kao neko čiji obroci uglavnom sadrže suvu hranu, iako oboje piju isti broj čaša.
Kada telo traži više
Preporuke se menjaju čim se promene okolnosti. Osoba koja trenira, radi fizički zahtevan posao ili provodi sate na visokim temperaturama gubi znatno više tečnosti nego neko ko dan provodi u zatvorenom prostoru. Tokom intenzivne fizičke aktivnosti organizam znojenjem može da izgubi i do tri litra tečnosti za samo jedan sat. Takav gubitak treba nadoknaditi unosom tečnosti, jer se osećaj žeđi kod velikih napora javlja sa zakašnjenjem.
Tokom leta potrebe za tečnošću mogu biti veće. Visoke temperature povećavaju znojenje i kod ljudi koji se uopšte ne bave sportom, pa uobičajena količina vode koja je zimi bila dovoljna postaje premala.
Signali koje telo šalje
Provera hidriranosti ne zahteva merenje ni posebnu opremu. Dovoljno je da se obrati pažnja na žeđ i na boju urina. Tamnija boja često ukazuje na to da organizmu nedostaje tečnost, dok svetlija govori da je unos zadovoljavajući. Ova dva pokazatelja mogu biti korisnija od oslanjanja samo na unapred zadatu količinu, jer prate stvarno stanje u datom trenutku. Žeđ je pouzdan signal u uobičajenim uslovima, ali se na nju ne treba oslanjati kada su temperature visoke ili kada napor traje satima. U takvim danima bolje je da se pije redovno, pre nego što se javi jasan osećaj potrebe za vodom.
Zašto voda toliko znači
Voda učestvuje u gotovo svim procesima u organizmu, pa se posledice njenog nedostatka osećaju na više strana odjednom.
Mišići rade efikasnije kada je telo dobro hidrirano, a fizička izdržljivost je veća. Već i blaga dehidratacija može da izazove umor, smanji snagu i oteža regulaciju telesne temperature. Za sve koji vežbaju to znači slabiji učinak i sporiji oporavak.
Sličan uticaj postoji i na rad mozga. Istraživanja pokazuju da nedovoljan unos tečnosti može negativno da utiče na koncentraciju, pamćenje i raspoloženje. Umor ponekad može biti povezan i sa nedovoljnim unosom tečnosti.
Voda pomaže i varenju, jer učestvuje u razlaganju hrane i apsorpciji hranljivih materija, a uz to smanjuje rizik od zatvora. Dovoljan unos tečnosti važan je i za normalnu funkciju kože.
Navike koje pomažu
Flašica za višekratnu upotrebu koja je stalno pri ruci rešava veći deo problema, jer se voda tada pije usput, bez posebnog planiranja. Onima kojima je ukus obične vode dosadan pomažu kriške limuna, krastavca ili pomorandže, kao i listići nane. Osvežavajući ukus se tako dobija bez dodatog šećera.
Deo posla obavlja i hrana. Lubenica, dinja, krastavac, jagode, zelena salata i paradajz sadrže veliku količinu tečnosti i doprinose dnevnoj hidrataciji više nego što se obično pretpostavlja. Obrok koji sadrži takve namirnice smanjuje pritisak da se sve nadoknadi kroz čaše.
Manje količine vode raspoređene tokom dana praktičnije su od pokušaja da se veća količina popije odjednom. Određena količina vode do ručka, pa isti tempo do večeri, vremenom prelazi u naviku o kojoj više ne mora da se razmišlja. Ljudima koji rade za stolom pomaže i to da čašu drže na vidnom mestu, jer se voda tako pije redovno, u manjim količinama.
Postoje i situacije u kojima opšte smernice imaju ograničenu vrednost. Kod hroničnih bolesti, trudnoće ili terapije koja utiče na rad bubrega i srca, potrebnu količinu tečnosti procenjuje lekar, na osnovu konkretnog stanja i propisane terapije.
Teme