Panika u Kijevu; Upućene strašne pretnje – ako se ovo dogodi, u velikom su problemu FOTO

Dva ukrajinska zvaničnika rekla su da su im njihove američke kolege jasno stavile do znanja da će Vašington smatrati Kijev odgovornim ako ruska energetska infrastruktura bude napadnuta tokom energetskog primirja koje je objavio američki predsednik.

"Pozvali su sve najviše vojne zvaničnike i pretili im", rekao je ukrajinski zvaničnik za Kijevski independent.

"Svima govore da će obustaviti i razmenu obaveštajnih podataka i program PURL", dodao je, misleći na inicijativu Liste prioritetnih zahteva Ukrajine koju predvode evropske zemlje, a koja ima za cilj da Ukrajini obezbedi ključno američko oružje, koje uglavnom finansiraju članice NATO-a.

Ovo je mehanizam putem kojeg ukrajinski saveznici kupuju američko oružje za Ukrajinu sa maržom od 10 procenata, koju je odredio Tramp. Tokom prve godine programa, isporučeno je oružje u vrednosti od 6,7 milijardi dolara. Sjedinjene Države su prošle godine, nakon druge predsedničke inauguracije Trampa, obustavile praktično sve američke donacije oružja i direktnu finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini i od tada ih nisu obnovile. Uprkos tome, razmena obaveštajnih podataka je nastavljena, ali prema ukrajinskim izvorima, Trampova administracija je od tada obustavila isporuku američkih vojnih obaveštajnih podataka najmanje jednom, na oko nedelju dana u martu 2025. godine.

Američke pretnje

Ove pretnje dolaze nakon zbunjujućih 48 sati tokom kojih je Tramp objavio kontroverzni "sporazum" sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o uvozu ruskog dizela, zatim tvrdio da je Ukrajini potreban drugi predsednik umesto Volodimira Zelenskog, a onda je u nedelju objavio "energetsko primirje" između Rusije i Ukrajine, što je iznenadilo i Moskvu i Kijev. Kao što se i očekivalo, Kremlj je ubrzo odbacio svako primirje, insistirajući da je zainteresovan samo za trajni mir, pod čim Moskva podrazumeva ispunjenje svih ruskih zahteva – odnosno ukrajinsku kapitulaciju.

Kijev post je u ponedeljak izvestio o pritisku SAD na ukrajinske zvaničnike, sa analizom mogućih vojnih posledica prekida obaveštajne saradnje i isporuke oružja, i načina na koje bi Ukrajina mogla da nadoknadi bar deo izgubljenih kapaciteta.

Ukrajinski list je izdvojio pet ključnih momenata koje treba imati u vidu u ovakvom razvoju situacije. Pre svega, ističu da izgleda da je Vašington zaista pretio da će Ukrajini isporučiti oružje i vojne obaveštajne podatke. Tokom subotnjih razgovora u Majamiju između američke i ukrajinske delegacije o mogućem okončanju rusko-ukrajinskog rata, članovi američke delegacije su rekli da Vašington želi da Ukrajina prestane da napada ruske rafinerije nafte, a ako Kijev to odbije, SAD bi mogle da obustave isporuke oružja Ukrajini i razmenu obaveštajnih podataka sa ukrajinskom vojskom.

Pretnje su navodno upućene i tokom telefonskih razgovora između predstavnika američkog Stejt departmenta, Pentagona i drugih institucija u subotu i nedelju sa ukrajinskim liderima i evropskim partnerima Ukrajine. Aksios je izvestio da su Trampovi izaslanici – njegov dugogodišnji prijatelj i partner u poslovanju sa nekretninama Stiv Vitkof i zet Džared Kušner, koji je predvodio američku delegaciju u Majamiju – direktno pretili šefu ukrajinske predsedničke administracije i bivšem šefu ukrajinske vojne obaveštajne službe (UVOS), Kirilu Budanovu. Ukrajinska delegacija je napustila planirane razgovore dan pre nego što je trebalo da se završe.

Kao još jedan ključni trenutak, pominje se pitanje šta bi prekid isporuke američkih obaveštajnih podataka značio za Ukrajinu, i ističe se da je ključna sposobnost koju bi Ukrajina time izgubila svako ranije upozorenje o lansiranju ruskih balističkih raketa. Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici su rekli da bi bez tih obaveštajnih podataka sposobnost Kijeva da odgovori na ruske raketne napade bila ozbiljno oslabljena. Naime, alternativni načini otkrivanja ruskih aviona i raketa, pre svega putem ukrajinskih i NATO sistema, znatno su manje razvijeni i manje dobro povezani u jedinstvenu mrežu od američkih sistema.

Posledice uskraćivanja obaveštajnih podataka

Većina analitičara veruje da SAD detektuju lansiranje ruske balističke rakete u zapadnoj Rusiji gotovo trenutno, dajući stanovnicima Kijeva tri do pet minuta da potraže sklonište pre nego što raketa pogodi metu – bez ovog upozorenja, stanovnici ugroženih područja imali bi manje od polovine tog vremena i možda uopšte ne bi imali vremena da potraže sklonište.

Shutterstock/Tomas Ragina

Pored pružanja ranog upozorenja na raketne napade, američka globalna mreža satelita i prikupljanja obaveštajnih podataka je potencijalno neprocenjiv izvor informacija o ruskim akcijama i namerama. SAD poseduju jedinstvene mogućnosti, kao što je računarska snaga potrebna za presretanje i dešifrovanje komunikacija i elektronskih emisija protivnika. Pored toga, stotine najsavremenijih satelita za snimanje omogućavaju SAD i njihovim saveznicima, barem u teoriji, da prate svaki kvadratni centimetar planete zahvaljujući satelitima koji lete iznad njih.

Američko prikupljanje podataka o ruskim radarima je posebno važno za Ukrajinu. Američki sistemi za vazdušno ratovanje, kao što su borbeni avioni i protivvazdušne rakete, redovno se prilagođavaju promenama u radu ovih radara koje otkriva globalno američko elektronsko prisluškivanje. Ukrajina koristi obe vrste oružja u svojoj odbrani od ruskih vazdušnih napada.

Još jedna jedinstvena američka prednost koju bi Ukrajina mogla da izgubi jeste ogroman analitički kapacitet i ljudski CIA resursi i Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). Ove agencije koriste tajne operacije za prikupljanje podataka širom sveta i njihovo pretvaranje u konkretne obaveštajne informacije. Za Ukrajinu bi to moglo da znači gubitak uvida u ruske vojne planove, kretanje trupa i ključnih oficira ili tačnu lokaciju važnih ruskih sistema naoružanja, kao što su ratni brodovi, borbeni avioni i lanseri balističkih raketa.

Gubitak GPS-a i "glupo" oružje

Kada je reč o prekidu američkog naoružanja i vojne pomoći, jedna od najštetnijih posledica bio bi gubitak pristupa američkim vojnim GPS mrežama. To bi onemogućilo precizno vođenje američkog oružja koje koristi Ukrajina, a koje se oslanja na GPS, čineći ga time nekom vrstom "polunovođenog" oružja. Najvažniji GPS-zavisni sistemi oružja koje koristi Ukrajina su ATACMS rakete i GMLRS vođene rakete ispaljene iz raketnih sistema HIMARS i M270. Ukrajina najčešće koristi ove sisteme za napad na vredne ciljeve koji se brzo kreću, kao što su mesta sastanka u sedištu ruske vojne komande ili mobilni teški sistemi protivvazdušne odbrane.

EPA-EFE/BO AMSTRUP DENMARK OUT

Gotovo podjednako važni i podjednako efikasni su sistemi za vođenje avio-bombi JDAM. Ako GPS radi, oni omogućavaju pilotu da izabere jednu metu, kao što je most ili linija bunkera, sa tačnošću od pet metara. Poslednji put kada su Amerikanci prekinuli GPS podatke Ukrajini u martu 2025. godine, ovi sistemi su praktično postali "nemi" – tačnost je smanjena na nivo nevođene municije. Međutim, "Kiev post" podseća da je poslednje potvrđeno lansiranje rakete ATACMS iz Ukrajine zabeleženo u februaru, tako da je moguće da bi prekid isporuke posebnih podataka za vođenje raketa ATACMS bio beznačajan, pošto je Ukrajina možda već ispalila sve svoje rakete ovog tipa, a Sjedinjene Države je ne snabdevaju novim.

Kada je reč o samom oružju, ubedljivo najvažniji američki sistem koji Ukrajina trenutno koristi je protivvazdušni sistem "Patriot", koji ispaljuje rakete-presretače PAC-3 MSE. To je jedino oružje u ukrajinskoj vojsci koje može efikasno da presretne ruske balističke rakete. U saopštenju iz jula, Ministarstvo odbrane Ukrajine je navelo da je 95 odsto ukrajinskih kupovina od SAD u okviru programa PURL povezano sa sistemima "Patriot".

Pored nabavke sistema "Patriot" i prateće opreme, neophodnih za zaštitu ukrajinskih civila i infrastrukture, američki embargo na oružje mogao bi postepeno da učini neupotrebljivom ukrajinsku flotu lovaca F-16 proizvedenih 1990-ih. Avioni, rezervni delovi i nadogradnje sistema u krajnjoj liniji zavise od američkog proizvođača Lokid Martin. Ukrajinska protivvazdušna odbrana bi takođe patila, jer vođene rakete koje ispaljuju zastareli ukrajinski F-16 – rakete dugog dometa AIM-120 AMRAAM i rakete kratkog dometa AIM-9 Sajdvinder – proizvodi američka kompanija Rejtion. Glavni američki sistemi kopnenog naoružanja koje koristi Ukrajina, posebno tenk M1A1 Abrams, borbeno vozilo pešadije M3 Bredli i samohodni artiljerijski sistem M109 Paladin, vremenom bi postajali sve teži za održavanje i upotrebu, zbog prekida u proizvodnji delova potrebnih za održavanje.

Alternative američkim obaveštajnim službama

Četvrta tačka je sposobnost Ukrajine da prikuplja informacije o ruskim aktivnostima na druge načine, ako bi Vašington zaustavio dostavljanje obaveštajnih podataka. Kijev post navodi da, sa ključnim izuzetkom ranog upozoravanja na balističke rakete, Ukrajina ima neke opcije. Pre svega, Ukrajina je u ratu sa Rusijom od 2014. godine, tako da njene sopstvene obaveštajne službe i mreže za elektronsko prisluškivanje imaju višegodišnje iskustvo u prikupljanju informacija o Rusiji koje su ključne za vođenje rata. Ukrajina takođe, kako je navedeno, ima dodatne prednosti – milione stanovnika čiji je maternji jezik ruski, milione rođaka koji žive u Rusiji i bezbednosni aparat koji izuzetno dobro poznaje način rada i funkcionisanja ruskih obaveštajnih službi.

Stoga, gubitak američkih obaveštajnih podataka o Rusiji prikupljenih satelitima može delimično nadoknaditi Kijev akcijama svojih agenata na terenu. Većina analitičara smatra da su ukrajinske obaveštajne mreže verovatno najrazvijenije u oblastima koje je nedavno okupirala Rusija, gde je većina stanovništva neprijateljski nastrojena prema Kremlju.

Takođe, evropske zemlje koje imaju sopstvene jake obaveštajne kapacitete ili su u velikoj meri fokusirane na Rusiju – poput Francuske, Velike Britanije, Finske, Poljske, Švedske i baltičkih država – aktivno pomažu Ukrajini u prikupljanju podataka. Francuski vojni izviđački sateliti CSO (Composante Spatiale Optique) snimaju ruske baze, raspoređivanje trupa i vojnu infrastrukturu u visokoj rezoluciji, koja je, prema izveštajima, uporediva sa američkom. Međutim, kako se ističe, postoji važna razlika – francuski satelit CSO može da snimi potencijalnu metu jednom ili dva puta dnevno, dok američki sateliti mogu da prelete isto područje nekoliko puta u jednom satu.

Eksplozivni rast tržišta komercijalnih satelitskih snimaka, koje kupuje Ukrajina ili njeni saveznici, takođe pomaže u popunjavanju praznina u američkim obaveštajnim službama. Iako su američki kapaciteti veliki, njihova pažnja može biti preusmerena sa Rusije na druge prioritete Bele kuće kao što su Iran, Kina, potencijalni ilegalni migranti u Meksiku ili šverceri droge na Karibima i u istočnom delu Tihog okeana. Među komercijalnim mrežama koje redovno isporučuju slike za potrebe ukrajinske obaveštajne analize su finska mreža radarskih satelita ICEYE, američke mreže Maxar, Planet Labs i BlackSky, i kanadska mreža RADARSAT-2.

Poslednji oblik prikupljanja obaveštajnih podataka koji Amerikanci – barem se čini – teško mogu ugroziti jeste NATO-ova operacija vazdušnog nadzora duž baltičkih država, Poljske, Rumunije i Crnog i Baltičkog mora. Njen cilj je da se što ranije otkriju ruski avioni, dronovi i lansiranja raketa koristeći zemaljske i vazdušne radarske sisteme koji rade 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. NATO takođe redovno sprovodi izviđačke letove, ponekad i na samo 100 kilometara od Krima, koji je pod ruskom okupacijom, i ruske obale Crnog mora. Ove misije koriste avione opremljene elektronskim sistemima za detekciju i presretanje, koji najčešće deluju iz baza na Kritu, u Rumuniji, Turskoj ili Ujedinjenom Kraljevstvu. Prema vojnoj doktrini NATO-a, ovi letovi imaju za cilj da utvrde precizne lokacije ruskih sistema protivvazdušne odbrane i vojnih jedinica kako bi NATO mogao biti spreman u slučaju rata.

Shutterstock/Arnoldas Vitkus

Ruski zvaničnici i vojni blogeri dugo optužuju NATO da deli te obaveštajne podatke sa Ukrajinom, što NATO uporno poriče, a u januaru je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da Francuska obezbeđuje otprilike dve trećine obaveštajnih potreba Ukrajine. Ukrajinci, s druge strane, tvrde da imaju svoje načine za otkrivanje ruskih meta.

Alternative američkom oružju

Peto ključno pitanje je da li Ukrajina ima alternative za američke isporuke oružja ako se one obustave. Kao što je navedeno, sa izuzetkom sistema Patriot i njegove pripadajuće opreme, mogućnosti Kijeva sada i u budućnosti. Najvidljivija promena u potrebama Ukrajine za naoružanjem povezana je sa revolucijom u kopnenom ratovanju, u kojoj su dronovi postali dominantan sistem naoružanja na bojnom polju, dok su istovremeno tradicionalni sistemi, poput tenkova, borbenih vozila pešadije i artiljerije, postali manje ključni za vođenje rata. Gotovo svaki pripadnik ukrajinske vojske, od običnog vojnika do generala, tvrdi da Ukrajini treba više malih, kratkodometnih taktičkih dronova, a u poređenju sa dronovima ukrajinske proizvodnje, američki taktički dronovi su tehnološki primitivni i proizvode se u veoma malim količinama.

Slična je situacija i sa ukrajinskom protivvazdušnom odbranom – pored raketa-presretača sistema Patriot, Ukrajincima su sada potrebna sredstva za zaustavljanje novijih ruskih dronova na mlazni pogon. Američke protivvazdušne rakete mogu da ciljaju takve dronove, ali je njihova cena veća od cene ruskih aviona. U međuvremenu, Ukrajina uvodi sopstvene dronove-presretače, čija je prednost što nisu testirani samo u laboratorijama i na poligonima, već i u stvarnom ratu protiv pravog ruskog oružja.

Shutterstock/Karolis Kavolelis

Nemačka je takođe dala značajan doprinos jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane isporukom protivvazdušnih artiljerijskih sistema Gepard iz doba Hladnog rata, koji su se pokazali idealnim za uništavanje ruskih dronova. Berlin je takođe donirao modernizovanu verziju sistema Gepard, nazvanu Skajneks, i 11 sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T SLM. Njihove napredne rakete pokazale su se kao najefikasniji kopneni sistem protivvazdušne odbrane dostupan Ukrajincima. Prema izveštajima, dvanaesti sistem bi trebalo da stigne u Ukrajinu do kraja godine.

Dugoročno gledano, Francuska i Švedska su obećale Ukrajini moderne borbene avione Rafal i Gripen i počele su sa obukom ukrajinskih pilota za njihovo korišćenje. Prvi avioni trebalo bi da stignu u Ukrajinu 2027. godine. Krajem septembra, predstavnici kompanije Lokid Martin posetili su Kijev kako bi sa zvaničnicima ukrajinskog Ministarstva odbrane razgovarali o mogućim nadogradnjama zastarele ukrajinske flote F-16. Bez takvih nadogradnji, avioni bi bili zastareli u poređenju sa francuskim i švedskim avionima. Ukrajinci su rekli da će razmotriti predlog.