Kraljevska švedska akademija nauka odlučila je da Nobelovu nagradu za ekonomiju za 2026. godinu dodeli Robertu E. Holu (Robert E. Hall) i Majklu Vudfordu (Michael Woodford) „za mikroekonomske osnove makroekonomske stabilizacije“.
Oglas
Hol i Vudvord su razvili nove makroekonomske modele koji su značajno unapredili našu sposobnost sprovođenja efikasne stabilizacione politike, navodi se u obrazloženju Kraljevske švedske akademije. Na osnovu tih modela, pravovremene mere fiskalne i monetarne politike mogu, kako se navodi, da ublaže uspone i padove u privredi.
BREAKING NEWS The Royal Swedish Academy of Sciences has decided to award the 2026 Sveriges Riksbank Prize in Economic Sciences in Memory of Alfred Nobel to Robert E. Hall and Michael Woodford “for microeconomic foundations of macroeconomic stabilisation.” #NobelPrize https://t.co/2i7ktB1Q2b
— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 12, 2026
"Privredu karakterišu naizmenični periodi pada i rasta. Još otkako je ekonomista Džon Mejnard Kejnz pre gotovo jednog veka predstavio svoje teorije, stabilizaciona politika ima važnu ulogu u ublažavanju tih oscilacija. Tokom recesije, privredna aktivnost podstiče se snižavanjem kamatnih stopa i povećanjem budžetskog deficita, dok bi u periodima snažnog privrednog rasta trebalo primenjivati suprotne mere kako bi se rast usporio", podseća se u saopštenju Kraljevske švedske akademije.
Međutim, tokom naftnih kriza sedamdesetih godina prošlog veka činilo se da kejnzijanski modeli, koji određuju kada i kako treba primenjivati određene mere, više ne funkcionišu. Umesto da smanje nezaposlenost, te mere dovele su do nekontrolisane inflacije. Zapad je prošao kroz deceniju slabog privrednog rasta, visoke nezaposlenosti i visoke inflacije. Mnogi su smatrali da je stabilizaciona politika nanela više štete nego koristi i da bi od nje trebalo odustati, ukazuje se u saopštenju.
Šta su promenili Hol i Vudford?
"Robert E. Hol i Majkl Vudford ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju dobili su zato što su pokazali kako se ekonomski modeli mogu iznova izgraditi kako bi se stabilizacionoj politici vratila delotvornost. Umesto da modele zasnivaju na statističkim vezama između makroekonomskih pokazatelja, kao što su inflacija, proizvodnja i potrošnja, odlučili su da ih izgrade na mikroekonomskim osnovama. To podrazumeva razumevanje načina na koji domaćinstva i preduzeća, posmatrana u celini, svojim postupcima utiču na privredu", objašnjavaju iz Kraljevske švedske akademije.
Jedna od ključnih komponenti tih modela, kako se navodi, jeste pretpostavka da domaćinstva i preduzeća prilikom donošenja odluka o štednji ili cenama proizvoda uzimaju u obzir svoja očekivanja o budućnosti. Kada vlade i centralne banke saopštavaju svoje planove ekonomske politike, mogu da utiču na ta očekivanja i usmere privredu u željenom pravcu. Od uvođenja novih modela, oni su se pokazali izuzetno korisnim u suočavanju sa periodima ekonomskog pada koji su nas pogađali, ističe se u saopštenju.
Teorijska osnova za modele koje danas koriste centralne banke i vlade širom sveta
„Rad ovogodišnjih laureata obezbedio nam je čvrstu teorijsku osnovu za modele koje danas koriste centralne banke i vlade širom sveta. Zahvaljujući njima, bolje smo opremljeni da se nosimo sa potresima u privredi, kao što su energetske krize ili iznenadne promene u obimu potrošnje domaćinstava“, izjavio je Jon Hasler, predsednik Komiteta za dodelu Nobelove nagrade za ekonomiju.
Teme