Zajednice iz Plavih zona poznate su po svakodnevnoj čaši vina. Međutim, naučni dokazi koji stoje iza ove tradicije mnogo su nejasniji nego što se obično misli.
Oglas
Prema legendi, Ikar je poginuo dok je leteo ka Suncu u blizini ostrva Ikaria. Stanovnici ovog grčkog ostrva u istočnom delu Egejskog mora ne izlažu se takvim rizicima, piše Science Focus.
Njihov život odvija se mirnim tempom, uz sunce, na bezbednoj udaljenosti, pesak, dobru hranu i društvo. Njihovi obroci uglavnom se sastoje od tipičnih mediteranskih namirnica – mahunarki, celih žitarica, nešto ribe i malo mesa – a u njima uživaju u društvu prijatelja.
Prema mišljenju nekih istraživača, upravo ovakav način života doprinosi tome da ovi ljudi žive duže od ostalih.
Ikaria je jedna od svetskih „Plavih zona“, područja u kojima živi veliki broj stogodišnjaka zahvaljujući kulturi druženja, sporijem tempu života i zdravoj ishrani. Ovakav način života podrazumeva i umeren pristup konzumiranju alkohola.
Na Ikarii živi oko 8.000 ljudi, a istraživanja su pokazala da otprilike svaki treći stanovnik doživi 90. godinu.
Stanovnici Plavih zona često piju jednu ili dve čaše crnog vina dnevno, uglavnom tokom dugih obroka sa prijateljima. Neki nutricionisti smatraju da je to verovatno jedan od najzrelijih načina na koji se može pristupiti konzumiranju alkohola.
Moguće je da postoje i određene zdravstvene koristi. Crno vino sadrži antioksidanse i polifenole, dva jedinjenja koja, kada se posmatraju zasebno, mogu imati određene koristi za kardiovaskularno zdravlje. Ipak, ne mora nužno biti reč o crnom vinu. Nekoliko studija pokazuje da i ljudi koji piju male ili umerene količine bilo koje vrste alkohola mogu imati slične koristi za zdravlje srca i krvnih sudova, pa se zbog toga smatra da žive duže.
Da li bi onda trebalo da sledimo primer stanovnika Plavih zona?
Postoje li argumenti u korist alkohola?
Emmanuela Gakidou, profesorka nauke o zdravstvenim pokazateljima na Univerzitetu u Vašingtonu, volela bi da veruje da je način života u Plavim zonama najzdraviji.
Rođena u Grčkoj, odrasla je uz uverenje da kombinacija mediteranske ishrane, fizičke aktivnosti i umerenog konzumiranja alkohola u društvu ima pozitivan uticaj na zdravlje. Ipak, kako dodaje, „ako pogledamo naučne dokaze, pravi odgovor je da zapravo ne znamo“.
Iako se razvila čitava industrija zasnovana na zdravstvenim prednostima delimičnog ili potpunog pridržavanja ishrane karakteristične za Plave zone, recenziranih studija o njenim nutritivnim koristima i dalje je relativno malo. Čak je i tvrdnja da područja poput Ikarije imaju više stogodišnjaka od proseka predmet rasprava.
Trpeza sa jelima karakterističnim za Ikariu – divljim zelenišem, cacikijem, fetom i hlebom – uz čašu crnog vina.
Vino se na Ikarii tradicionalno pije uz obroke poput ovog, koji se uglavnom sastoje od mahunarki, divljeg zeleniša i fete, a ne od visoko prerađene hrane.
Nauka je mnogo sigurnija kada je reč o posledicama prekomernog konzumiranja alkohola. Poznato je da osobe koje često i u velikim količinama piju alkohol imaju znatno veći rizik od bolesti jetre, pankreatitisa i raka. Međutim, posledice konzumiranja malih do umerenih količina alkohola nisu tako jasno utvrđene.
U junu 2026. godine Gakidou je bila jedna od autorki metaanalize koja je obuhvatila 843 studije o uticaju konzumiranja alkohola na zdravlje.
Zaključak je bio da osobe koje piju umereno ili gotovo uopšte ne piju imaju manju verovatnoću da dožive ishemijski i hemoragijski moždani udar, ishemijsku bolest srca i Alchajmerovu bolest u poređenju sa osobama koje uopšte ne konzumiraju alkohol. Zbog toga bi mogle da imaju i duži životni vek.
Da li to znači da je alkohol, ako se konzumira u umerenim količinama, veliki, još neotkriveni eliksir mladosti? Nipošto, kaže Erik Rim, profesor epidemiologije na Harvardovoj školi javnog zdravlja „T. H. Čan“.
„Oni žive duže zato što ređe obolevaju od srčanih bolesti“, objašnjava on. Ove bolesti odnose više života nego što se uglavnom misli – prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), godišnje od njih umre 17,9 miliona ljudi.
Jedan od razloga za to, kaže Rim, jeste što male količine alkohola povećavaju proizvodnju holesterola visoke gustine lipoproteina (HDL), koji pomaže u uklanjanju masnoća sa zidova arterija. Alkohol takođe smanjuje nivo fibrinogena, jedinjenja u krvi koje učestvuje u njenom zgrušavanju, čime se smanjuje rizik od stvaranja ugrušaka koji mogu izazvati srčani udar.
Prema Rimu, male količine alkohola povećavaju i osetljivost organizma na insulin, „zbog čega osobe koje umereno piju imaju znatno nižu stopu dijabetesa“.
Ipak, on ne ide toliko daleko da preporuči bilo kome da svakodnevno pije čašu crnog vina. Podrazumeva se da bi osobe koje su imale problema sa alkoholom, kao i one čiji članovi porodice imaju takvu istoriju, trebalo da ga izbegavaju. Takođe, osobe koje imaju čak i blage neželjene reakcije na alkohol, poput crvenila lica, verovatno ne bi trebalo da počinju da ga konzumiraju.
Čak i male količine alkohola povećavaju rizik od određenih bolesti. „Žene koje piju jedno alkoholno piće dnevno imaju oko 10 odsto veći rizik od raka dojke“, kaže Rim.
Gakidou dodaje da se rizik od raka pankreasa, jednjaka i debelog creva takođe povećava čak i pri malom do umerenom konzumiranju alkohola, kao i verovatnoća razvoja bolesti jetre.
Međutim, kada je reč o ostalim mogućim posledicama, podaci su manje pouzdani. Iako se mogu izvesti opšti zaključci o mogućim koristima malih količina alkohola za kardiovaskularno zdravlje, ali i o povećanom riziku od raka, raznovrsnost studija koje su Gakidou i njene kolege analizirale otežava donošenje zaključaka sa istim stepenom sigurnosti koji postoji, na primer, kada je reč o dugoročnim posledicama pušenja.
„Slika jednostavno nije dovoljno jasna“, kaže ona.
Ostali faktori koji imaju uticaj
Još jedan razlog zbog kojeg je teško doneti pouzdan zaključak jeste to što je teško odvojiti uticaj alkohola na zdravlje od drugih životnih navika.
Uzmimo za primer mentalno zdravlje. U Plavim zonama crno vino se obično polako pije tokom obroka u društvu. To možda zvuči kao zdrava navika, kaže Gakidou, ali „niko zapravo nije izmerio mentalno zdravlje ljudi koji piju male količine alkohola u poređenju sa onima koji ga uopšte ne piju“.
Ne postoji čak ni saglasnost o tome koja je vrsta alkoholnog pića najzdravija.
„Sva ona sadrže alkohol, ali u različitim količinama i koncentracijama. Osim toga, sadrže i druga jedinjenja“, kaže Rim.
A šta je sa crnim vinom, bogatim antioksidansima i polifenolima? Ako ono zaista pozitivno utiče na dugovečnost, kaže Rim, nije jasno na koji način se to dešava. Da bi se unele dovoljne količine ovih jedinjenja, moralo bi da se popije toliko vina da bi svaki potencijalni pozitivan efekat bio nadjačan posledicama opijanja.
Grupa ljudi nazdravlja čašama crnog vina u zatvorenom prostoru.
Deljenje čaše vina sa prijateljima tokom dugog obroka tradicija je u Plavim zonama, ali naučnici su i dalje podeljeni oko toga da li ova navika zaista produžava život.
Moguće je da je povezanost crnog vina i dugovečnosti zapravo posledica korelacije sa generalno zdravim načinom života i umerenim odnosom prema alkoholu, a ne direktnih koristi samog pića.
Iako Rim smatra da način života u Plavim zonama deluje korisno, gotovo je nemoguće sa sigurnošću utvrditi koji faktori objašnjavaju njihovu dugovečnost.
„Možda je jednostavno reč o tome da jedu ribu i ne jedu prerađeno crveno meso“, kaže on.
Novije studije bolje uzimaju u obzir preklapanje različitih faktora, dodaje Rim. Tokom dužeg vremenskog perioda istraživači prate mentalno zdravlje učesnika, njihove navike u ishrani, telesnu težinu, pa čak i seksualnu aktivnost.
Svi ovi faktori posmatraju se i u kontekstu životnog doba, što je važno jer ljudi uglavnom smanjuju unos alkohola kako stare, ali i nacionalnih trendova, poput sve manje popularnosti pušenja širom sveta.
Šta sa sigurnošću možemo da kažemo?
I Rim i Gakidou smatraju da je potrebno više podataka, a oboje s nestrpljenjem očekuju rezultate istraživanja o umerenom konzumiranju alkohola među starijim osobama, koje se sprovodi u Španiji i trebalo bi da bude završeno 2028. godine.
U međuvremenu, da li uopšte ima smisla tvrditi da umereno konzumiranje alkohola može biti zdravo? Takva pretpostavka stoji iza aktuelnih smernica američkih Centara za Medicare i Medicaid usluge.
Ovaj stav oštro se razlikuje od zaključka Svetske zdravstvene organizacije, prema kojem potencijalne koristi alkohola za kardiovaskularno zdravlje ne nadmašuju njegove štetne efekte, uključujući povećan rizik od raka.
U Velikoj Britaniji, prema aktuelnim preporukama Nacionalne zdravstvene službe (NHS), odrasli ne bi trebalo da konzumiraju više od 14 jedinica alkohola nedeljno, što je nešto manje od jedne čaše crnog vina dnevno. NHS takođe upozorava da „ne postoji potpuno bezbedan nivo konzumiranja alkohola“.
Rim ima nešto nijansiraniji stav. Alkohol, kako tvrdi, „može biti deo zdravog načina života“ ako se konzumira umereno, ali ne bi trebalo predstavljati njegovo konzumiranje kao način za smanjenje rizika od određenih bolesti.
Smeta mu stav istraživača i aktivista koji smatraju da je konzumiranje bilo koje količine alkohola potpuno štetno.
„Ne bi trebalo toliko da plašimo ljude zbog jedne čaše pića“, kaže Rim.
Dok se ne pojave uverljivi dokazi da male do umerene količine alkohola izazivaju značajnu štetu, odluku o tome da li je njegovo konzumiranje prikladno trebalo bi prepustiti pojedincu. Ako neko popije jedno, dva ili tri pića, a sledećeg jutra se probudi sa teškim mamurlukom, „to je znak da bi možda trebalo da smanji unos alkohola ili da ga potpuno izbaci“.
Gakidou takođe žali zbog nedostatka nijansi u razgovorima o alkoholu. Ako podaci o uticaju malih do umerenih količina alkohola na zdravlje pokazuju nešto sasvim jasno, tvrdi ona, to je da posledice zavise od pojedinca: njegovih godina, sklonosti ka određenim bolestima i odnosa prema alkoholu.
„Jedina opšta tvrdnja koju mogu sa sigurnošću da iznesem za sve jeste da previše alkohola šteti zdravlju“, kaže ona.
Nasuprot tome, iznošenje tako kategoričnog stava da je konzumiranje određene male količine alkohola korisno bilo bi, u naučnom smislu, jednako rizično kao letenje preblizu Suncu.
Teme