De Grut: Jače veze sa EU i regionom donose nove poslovne prilike

Snažnije veze Crne Gore sa susjednim državama i Evropskom unijom (EU) smanjuju ekonomske ranjivosti, unapređuju energetsku sigurnost i stvaraju nove poslovne prilike, ocijenio je potpredsjednik Evropske investicione banke (EIB) Robert de Grut.

„Ulaganja u zajedničke regionalne projekte nijesu samo pokretači rasta, već i ulaganja u otpornost, a ta dva aspekta su usko povezana“, rekao je De Groot u intervjuu agenciji Mina-business.

On je kazao da završetak ključnih transportnih koridora, te modernizacija željezničke i digitalne infrastrukture mogu smanjiti troškove poslovanja, olakšati trgovinu i privući privatni kapital. Bolja povezanost, kako je dodao, povećava otpornost kroz jačanje lanaca snabdijevanja i sposobnost da se efikasnije odgovori na zajedničke izazove, od energetskih poremećaja do bezbjednosnih rizika.

Primjer je projekat modernizacije željezničke pruge Bar–Golubovci, koji se finansira kreditom EIB-a od 63 miliona eura i grantom EU od 112,6 miliona, kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan.

„Ta dionica predstavlja važan segment TEN-T mreže i povezuje Luku Bar sa sjeverom. Po završetku radova, projekat će ojačati trgovinu i turizam, ali i obezbijediti Crnoj Gori pouzdanu alternativnu rutu snabdijevanja u slučaju prekida na drugim pravcima. Takođe će modernom željeznicom povezati Luku Bar, kao strateški ekonomski resurs, sa ostatkom Evrope“, naveo je De Grut.

Izuzetak, prema njegovim riječima, nije ni energetski sektor, a regionalna saradnja u toj oblasti posebno je važna.

„Pošto su elektroenergetski sistemi Zapadnog Balkana relativno mali, snažnije prekogranične interkonekcije omogućavaju trgovinu električnom energijom, efikasnije korišćenje kapaciteta za skladištenje i veću energetsku sigurnost. One čine region privlačnijim investitorima kroz zajedničke standarde, veću konkurenciju i predvidivije tržište“, rekao je De Grut.

On smatra da je to za Crnu Goru posebno značajno imajući u vidu njen veliki potencijal za obnovljive izvore energije i stratešku poziciju u regionalnoj elektroenergetskoj mreži.

„Svaki euro uložen u obnovljive izvore i energetsku efikasnost smanjuje uticaj cjenovnih šokova i zavisnost od uvoza. To važi i za lokalne kompanije, zbog čega smo preko Razvojne banke obezbijedili kreditnu liniju od 50 miliona eura za mala i srednja preduzeća kako bismo podržali ulaganja u toj oblasti i pomogli im da postanu konkurentnija i otpornija“, kazao je De Grut.

On je podsjetio da EIB već podržava projekte modernizacije elektroenergetske mreže, obnovljivih izvora energije i regionalnih interkonekcija širom Zapadnog Balkana kako bi se ubrzala zelena tranzicija i produbila integracija tržišta.

„Konačno, ulaganja u bolje povezan region pružaju kompanijama obim, stabilnost i pristup koji su im potrebni za investiranje, inovacije i uspješno konkurisanje na tržištu“, naveo je De Grut.

On smatra da zajedničko regionalno tržište predstavlja jedan od najvažnijih ekonomskih stubova Zapadnog Balkana, jer pomaže da se pojedinačno relativno mala tržišta transformišu u atraktivnije i konkurentnije ekonomsko područje.

„Smanjenjem prepreka za kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi, pojednostavljivanjem graničnih procedura, smanjenjem troškova plaćanja i unapređenjem mobilnosti radne snage, region postaje efikasnije mjesto za poslovanje i investiranje. U širem smislu, veće tržište zasnovano na pravilima šalje pozitivan signal investitorima“, poručio je De Grut.

On je dodao da ono, istovremeno, predstavlja praktičnu odskočnu dasku ka Jedinstvenom tržištu EU.

„Inicijative poput Zelenih koridora, SEPA-e i digitalnih inovacionih habova omogućavaju kompanijama da lakše posluju preko granica i integrišu se u evropske lance vrijednosti. U narednoj fazi fokus će biti na sprovođenju mjera, produbljivanju digitalne integracije i unapređenju saradnje u oblasti inovacija, održivog finansiranja i zelene industrije, čime će se još više produbiti integracija regiona i reformske agende“, najavio je De Grut.

On je podsjetio da EIB, kao banka Evropske unije, pomaže da se proces pristupanja pretvori u konkretne ekonomske prilike.

EIB je od 2009. godine obezbijedio gotovo 11 milijardi eura za projekte širom Zapadnog Balkana, finansirajući nove puteve, škole, bolnice, energetsku i vodnu infrastrukturu, uz istovremenu podršku rastu privatnog sektora i približavanju regiona EU.

De Grut smatra da je povezanost temelj svega, te da je region od 16 miliona stanovnika, povezan efikasnim transportnim, te energetskim i digitalnim mrežama, mnogo privlačniji za investitore od malih i fragmentisanih tržišta.

„Zato moramo dodatno jačati prekograničnu povezanost i regionalnu integraciju. Transportne, energetske i digitalne mreže treba da funkcionišu kao jedinstven regionalni ekonomski prostor, dobro povezan sa EU. Bolja povezanost omogućiće nam da lakše iskoristimo zajedničke ekonomske prilike“, poručio je De Grut.

On je dodao da su potrebna jasna, predvidiva i usklađenija pravila.

„Investitori traže pravnu sigurnost, transparentne javne nabavke, efikasne procedure izdavanja dozvola, dosljednu primjenu standarda EU, fer konkurenciju i pouzdano sprovođenje ugovora. Kvalitetno pripremljeni održivi projekti od ključnog su značaja za privlačenje kapitala. EIB je spreman da proširi svoju savjetodavnu podršku kako bi veći broj projekata doveo do faze pogodne za finansiranje“, kazao je De Grut.

Kompanije i građane je, prema njegovim riječima, neophodno staviti u središte tog procesa.

„Uspjeh treba mjeriti time da li preduzeće može da pronađe dobavljače, privuče talente, obezbijedi finansiranje i prodaje svoje proizvode širom regiona i u EU. Zato među prioritetima treba da budu međusobno priznavanje kvalifikacija, digitalne javne usluge, jednostavnija trgovina i bolji pristup finansiranju za inovativna preduzeća. To će dovesti do novih investicija i ekonomskih prilika“, poručio je De Grut.

EIB, prema njegovim riječima, očekuje da će u ovoj godini investirati oko 600 miliona eura u Zapadni Balkan, čime će se podržati povezivanje, klimatska akcija, razvoj ljudskog kapitala i mala preduzeća, odnosno prioriteti koji su direktno povezani sa pristupanjem EU i regionalnom integracijom.