Istorija se možda neće ponoviti u Srbiji, ali počinje da se rimuje, piše britanski Gardijan, podsećajući da je pre su pre nešto više od četvrt veka građani Srbije izašli u velikom broju na izbore i naneli istorijski poraz tadašnjem moćniku u Beogradu Slobodanu Miloševiću, što je posledično dovelo do njegovog konačnog pada.
Oglas
U nedelju bi nova generacija mogla da ima presudnu reč na podjednako sudbonosnim izborima, ovog puta za Narodnu skupštinu, piše Gardijan.
Današnji moćnik Aleksandar Vučić nedavno je podneo ostavku na mesto predsednika kako bi učestvovao na izborima, sa ciljem da premesti centar moći sa predsedničke funkcije u kabinet premijera.
Međutim, Vučić, koji gotovo potpuno kontroliše Srbiju već 14 godina, prvi put otkako je došao na vlast našao se u defanzivi, baš kao Milošević 2000. godine, navodi Gardijan.
Poput svog bliskog prijatelja Viktora Orbana, koji je ranije ove godine ubedljivo poražen na izborima, Vučić je osetio potrebu da upotrebi sva raspoloživa sredstva kako bi zaustavio opozicionu izbornu koaliciju poznatu kao Studentska lista (SL).
Za razliku od Orbanove stranke Fides, malo je verovatno da će Vučićeva Srpska napredna stranka (SNS) doživeti ponižavajući poraz na nedeljnim izborima, ocenjuje on.
Istraživanja javnog mnjenja znatno se razlikuju – neka pokazuju da Studentska lista ima prednost od gotovo 10 procentnih poena, dok druga ukazuju na izjednačenu trku.
Agencije za istraživanje javnog mnjenja takođe navode da su šanse opozicije veće što je izlaznost veća. Pojedini strahuju da bi događaji nakon izbora mogli da prerastu čak i u nasilje.
Vučić ulaže sve što ima u kampanju kako bi ishod izbora usmerio u svoju korist, piše dalje ovaj medij, te kao primer navodi pokušaj kontrole nad nezavisnim medijima poput N1, za koji kažu da je imao ključnu ulogu u izveštavanju o brzom rastu podrške studentskom protestnom pokretu, koji se spontano pojavio u novembru 2024. godine.
Gardijan je podsetio da su studenti prvi put izašli na ulice nakon što se srušila nadstrešnica na glavnoj železničkoj stanici u Novom Sadu, usmrtivši 16 ljudi.
Svojim čitaocima predstavio je kontekst nesreće i optužbe za korupciju, a onda i šta se dešavalo nakon što je Vučićev prvobitni plan da sačeka da demonstracije same od sebe utihnu propao.
Tokom protekle dve godine demonstracije nisu pokazivale znake jenjavanja, ističe britanski medij.
Veliki izazov za studente bio je kako da nesumnjivu energiju koju su pokrenuli kroz protestni pokret usmere u jedinstvenu političku snagu sposobnu da se suprotstavi Vučiću.
Stare opozicione stranke bile su razjedinjene unutrašnjim sukobima i bez dinamičnog rukovodstva.
Međutim, ovog leta studenti su objavili da su izabrali kandidate koji će učestvovati na izborima u okviru nove političke formacije, Studentske liste, među kojima su istaknuti akademici, inženjeri, radnici, kulturni radnici i studenti.
Njihov jednostavan slogan glasi: „Srbija ili mafija“.
Vučić je na ovaj izazov poslednjih meseci odgovorio pojačavanjem nacionalističke retorike kako bi mobilisao krajnju desnicu.
Pozdravio je podršku svog suseda Milorada Dodika, "de fakto lidera Republike Srpske". Dodik se dugo smatra glavnim čovekom Vladimira Putina na Balkanu, a u novije vreme približio se i Donaldu Trampu, čiji saradnici, uz njegovu pomoć, ulažu u gasovod.
Vučić je takođe radio na jačanju podrške iz Moskve, navodi Gardijan.
Ko je autor teksta za Gardijan?
Ovaj tekst u Gardijanu potpisuje nekadašnji ratni dopisnik BBC-ja i Gardijana, Miša Gleni autor je više vrlo zapaženih knjiga o Balkanu i Istočnoj Evropi. Autor je knjiga „Pad Jugoslavije“ i „Balkan između 1804. i 1999.“
Međutim, otkako je prestao da se ustručava, srpski lider postao je manje obazriv, navodi Gardijan, dajući primer sahrane Ratka Mladića, koja je imala obeležja državne sahrane.
Ocenjuje:
Ako Studentska lista, uprkos svemu tome, pobedi na izborima, udarni talasi odjeka te pobede osetiće se širom Evrope podjednako snažno kao i nakon poraza Orbana.
Pre svega, to otvara mogućnost brže integracije u Evropsku uniju, što bi bilo pozdravljeno ne samo u Briselu već i u Londonu, navodi ovaj medij.
Uzastopne britanske vlade zabrinute su zbog toga što Balkan predstavlja slabu tačku evropske odbrane, na kojoj Rusija može da vrši značajan pritisak. Od Bregzita, politički uticaj Velike Britanije u ovom regionu je ograničen, ali ona aktivno radi na unapređenju bezbednosne saradnje širom regiona, zajedno sa NATO-om i EU.
Studentski aktivisti i njihovi podržavaoci razočarani su očiglednom nezainteresovanošću EU za njihovu političku borbu, kao i opštim utiskom u svetu da je demokratija u Srbiji izgubljen slučaj.
U nedelju nameravaju da dokažu da nisu u pravu.
Teme