Zimsko računanje vremena ove godine počinje u noći između subote i nedelje, 24. i 25. oktobra, kada će se kazaljke na časovnicima pomeriti jedan sat unazad. U 3 sata ujutru časovnici će se vratiti na 2 sata, pa ćemo te noći spavati sat duže.
Srbija prati srednjoevropsko standardno vreme (CET, UTC+1), dok se tokom letnjih meseci koristi srednjoevropsko letnje vreme (CEST, UTC+2). Ovakva praksa usklađena je sa većinom evropskih zemalja.
Pomeranje sata godinama izaziva polemike
Iako se sat pomera dva puta godišnje, ova praksa već dugo izaziva polemike među građanima. Dok jedni smatraju da pomeranje kazaljki donosi određene prednosti i omogućava bolje korišćenje dnevne svetlosti, drugi ističu da promena ritma može da utiče na san, raspoloženje i svakodnevne navike.
Depositphotos/DGLimages
Posebno se često postavlja pitanje da li je pomeranje sata danas uopšte neophodno i da li bi trebalo trajno zadržati letnje ili zimsko računanje vremena. Dok se o tome vode rasprave, građanima ostaje da i ove godine prilagode svoje satove promeni koja označava kraj letnjeg i početak zimskog računanja vremena.
Poslednjih godina mnogo se govori o ukidanju sezonskog pomeranja sata, ali za sada ova praksa ostaje na snazi, a upravo ukidanje sezonskog pomeranja sata, i izbor između trajnog standardnog i trajnog letnjeg vremena jeste tema evropskog kongresa o spavanju Sleep Europe 2026 koji se 20. oktobra do 23. oktobra održava u Mastriktu, a na kojem kao delegat učestvuje i naš profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dragan Hrnčić, specijalista interne medicine i naučni savetnik u oblasti neuoronauka - neurofiziologije, koji za "Blic" otkriva svoj stav - da bi praksu pomeranja sata dva puta godišnje trebalo napustiti.
Profesor Hrnčić, inače stručnjak za san i medicinu spavanja, ističe da je racionalnije da organizujemo društvene aktivnosti u skladu sa ljudskom biologijom, umesto da dva puta godišnje od našeg organizma zahtevamo da se prilagođava administrativnoj odluci.
Napominje i da ukidanje pomeranja sata i izbor trajnog vremena nisu ista odluka, kao i da bi za Srbiju sa stanovišta medicine spavanja, prednost dao trajnom standardnom, odnosno zimskom računanju vremena.
Kako pomeranje sata utiče na ljude?
Dok se u javnosti godinama debatuje o ukidanju sezonskog pomeranja sata, ključno pitanje ostaje: ukoliko ukinemo pomeranje, koje vreme treba trajno zadržati - zimsko ili letnje?
Obimna naučna analiza timova sa Univerziteta Britanske Kolumbije i Univerziteta Simon Fraser, objavljena u prestižnom časopisu "Canadian Medical Association Journal", daje jasan odgovor: trajno zimsko (standardno) vreme je daleko bolji i prirodniji izbor za ljudsko zdravlje.Trajno zimsko (standardno) vreme je daleko bolji i prirodniji izbor za ljudsko zdravlje.
Depositphotos/STYLEPICS
Naučnici, predvođeni psihijatrom dr Rejmondom Lamom i stručnjakom za biološke ritmove dr Ralfom Mistlbergerom, detaljno su analizirali uticaj oba modela na san, raspoloženje, cirkadijalni ritam, obrazovanje i opšte zdravlje stanovništva.
Kako navode, standardno (zimsko) računanje vremena pruža bolju usklađenost sa prirodnim sunčevim ciklusom i osigurava neophodnu jutarnju svetlost, koja je telu potrebna za razbuđivanje i zdrav hormonalni balans.
Stoga je poruka naučne zajednice nedvosmislena: ukoliko vlade širom sveta odluče da ukinu sezonsko pomeranje kazaljki, vraćanje i trajno ostajanje na zimskom vremenu je jedina opcija koja štiti zdravlje, san i psihofizičku dobrobit ljudi.