Iza žičane ograde prostire se ogromna, zjapeća rana u zemlji. Pre dolaska Gugla (Google) pre nekoliko meseci, na 330 hektara šume u blizini grada Muhos, u ruralnom delu severne Finske, raslo je okočetvrt miliona stabala. Sada ih više nema.
Oglas
Kako piše britanski dnevni list Gardijan (The Guardian) nakon što je ova tehnološka kompanija, kršeći zakon, potpuno ogolila čitavo područje kako bi izgradila centar za podatke – uklonivši čak i gornji sloj plodnog zemljišta – preostalo je samo ogromno prostranstvo blata, ispresecano tragovima teških mašina, ispunjeno barama i gomilama zemlje, korenja i granja.
Stanovnici navode da smeđa voda koja otiče sa lokacije dospeva u potok koji se uliva u reku Oulujoki.
“Tome nema kraja. Samo se nastavlja i nastavlja”, kaže Mari Anala, ekološkinja iz "Finskog udruženja za zaštitu prirode" (SLL), posmatrajući sa ruba lokacije snimke nekadašnje šume načinjene dronom.
Sa 145 novih centara za podatke koji su u različitim fazama planiranja, Finska se našla u središtu najnovijeg talasa ekspanzije tehnoloških kompanija. Pored relativne geopolitičke i geološke stabilnosti, kao i velike površine dostupnog zemljišta, hladna klima čini ovu zemlju posebno privlačnom, jer omogućava uštedu na troškovima energije.
Početkom ovog meseca, finski organ za izdavanje dozvola i nadzor (LVV) naložio je Guglu da privremeno obustavi radove u Muhosu, kao i na još jednoj lokaciji oko 100 km jugoistočno, u selu Otanmeki.
Razlog je taj što kompanija nije sprovela neophodne procene uticaja na životnu sredinu pre nego što je potpuno iskrčila zemljište. Ova vest izazvala je burne reakcije javnosti i pokrenula nacionalnu debatu o tome kakvu bi ulogu – ako je uopšte trebalo da je ima – Finska trebalo da odigra u globalnoj trci za izgradnjom centara za podatke, neophodnih za praćenje ubrzanog razvoja veštačke inteligencije.
Prošle nedelje, direktor Gugla za Finsku, Anti Jarvinen, uputio je izvinjenje zbog krčenja šume, ali je naveo da je kompanija postupila "u skladu sa svojim najboljim razumevanjem zakonskih propisa u tom trenutku".
Muhos i Otanmeki deo su projekta infrastrukture za veštačku inteligenciju, vrednog 13 milijardi evra, koji sprovodi Gugl. Ovaj projekat naišao je na kritike Donalda Trampa, koji bi više voleo da se ti centri grade u SAD, te je javno pozvao kompaniju da preispita svoju odluku. To je najveći projekat te vrste ikada u ovoj nordijskoj zemlji.
Finska vlada, koja je sprovela značajno smanjenje javne potrošnje, podržala je ovu investiciju. Prošlog meseca, kada su objavljeni planovi kompanije „Gugl” (Google), finski premijer Peteri Orpo izjavio je da je privlačenje investicija "glavni prioritet" i da "vrednost ekonomije zasnovane na podacima daleko prevazilazi okvire direktnih ulaganja". Naveo je da će sporazum sa „Guglom” “doneti dugoročne koristi za obe strane”.
Međutim, saznanja o neprimerenom postupanju "Gugla" izazvala su zabrinutost javnosti: šta ovi poslovi znače za lokalne zajednice, cene energije za finska domaćinstva, kao i za prirodno okruženje Finske, koje predstavlja izvor nacionalnog ponosa. Pitanje izgradnje centara za podatke moglo bi postati jedna od ključnih tema na izborima koji se u Finskoj održavaju u aprilu.
Procenjuje se da je posečeno još 150.000 stabala
Pored 250.000 stabala posečenih u Muhosu, Anale procenjuje da je još 150.000 stabala posečeno u Otanmekiju. Budući da su stabla posečena nezakonito, ona ističe da se drvna građa sa ove dve lokacije ne može prodati postrojenjima za preradu drveta.
Ovaj slučaj je takođe pokrenuo pitanje zašto se finski izvori obnovljive energije koriste za napajanje međunarodnih korporacija.
Više od 93.000 ljudi potpisalo je peticiju kojom se zahteva stroža regulativa za centre za podatke, kao i uvođenje naknade kojom bi se lokalne zajednice obeštetile za štetu nanetu životnoj sredini. Nakon izbijanja skandala, Orpo je događaje u Muhosu opisao kao “hladan tuš”.
Hana Halmenpe, predsednica upravnog odbora organizacije SLL, izjavila je da nije mogla da poveruje kada je saznala da je „Gugl” prekršio zakon. „U početku nisam mogla da poverujem”, rekla je ona. „Nikada nisam čula da je neka kompanija u Finskoj učinila ovako nešto.” Navela je da sistem u velikoj meri počiva na poverenju, koje je “Gugl”, po njenom mišljenju, zloupotrebio.
“Kupili su ogromnu površinu zemljišta i jednostavno počeli sa sečom – tek tako. To je čista arogancija, prosto neverovatno”, rekla je ona.
Dodala je da je brzina kojom su se događaji odvijali šokirala celu zemlju.
“Mnogi ljudi samo prate vesti i pitaju jedni druge: ’Šta se sada dešava? Šta možemo da učinimo povodom toga? I da li zaista moramo da prihvatimo sve ove projekte izgradnje centara podataka u Finskoj”, smatra Hana?
Jusi Kangašarju, rukovodilac odseka za računarske nauke na Univerzitetu u Helsinkiju, izjavio je da, iako centri podataka donose određeni broj radnih mesta i potencijalno podstiču lokalnu ekonomiju, njihova korist na nacionalnom nivou je zanemarljiva.
“Zapravo, za Finsku nema nikakve koristi. Reč je o međunarodnim kompanijama koje pružaju usluge međunarodnim klijentima. Vrlo mali deo poreza na dobit završava u Finskoj. Na kraju krajeva, centri podataka donose veoma malo koristi bilo kome osim samom operateru centra podataka”, objašnjava Jusi Kangašarju.
S obzirom na to da zakonodavstvo još uvek zaostaje, postoji velika žurba da se projekti pokrenu što je pre moguće.
Neki predlažu osnivanje centralnog tela koje bi koordinisalo projekte izgradnje centara podataka, umesto da se odlučivanje u velikoj meri prepušta opštinama, koje će verovatno dati prednost trenutnim potrebama svoje lokalne sredine.
U Muhosu i Otanmekiju ima ljudi koji podržavaju ove projekte, kao i radna mesta i poreze na zemljište koje će oni doneti lokalnoj zajednici. Međutim, mnogi smatraju da su ih opštine oštetile.
"Urađeno je na pogrešan način, u američkom stilu"
Anti Jakonen, stanovnik Muhosa, rekao je da, iako posečena stabla čine samo mali deo ukupnih šumskih površina u Finskoj, on ima primedbe na način na koji je ta seča izvedena.
“Urađeno je na pogrešan način. U američkom stilu. Bez ikakvog smisla. Baš nikakvog smisla”, rekao je on.
Ovaj bivši preduzetnik i ribar smatra da bi Google trebalo da pruži nadoknadu tako što će pomoći u obnavljanju lokalne populacije lososa, koja je pre nekoliko decenija uništena izgradnjom hidrocentrala.
U Otanmekiju se veoma snažno osećaju posledice po prirodu i svakodnevni život meštana. Kada su stabla posečena, vukovi koji su tu živeli došli su u selo, ispričala je pedesettrogodišnja Ani Ranta, čija porodica tu živi generacijama.
Ovo područje, nekada rudarsko naselje, poznato je po nalazištima elemenata retkih zemalja. Porodica Ranta živi u centru sela, pored crkvenog zvonika trouglastog oblika i nekadašnjeg ugostiteljskog objekta koji je godinama prazan. Nekada se mirna šuma prostirala kilometrima oko sela. Sada se, međutim, čuje buka građevinskih radova koji se izvode na mestu gde je šuma potpuno iskrčena za potrebe kompanije Google.
“Vukovi su dolazili u selo jer su sve divlje životinje napustile šumu. Pobegle su. Kada je reč o centrima podataka, brine me i buka, jer je tlo ovde kamenito. Zvuči kao bubanj”, kaže Ranta.
"Ne želim Gugl ovde"
Ona se toliko protivi dolasku kompanije Gugl da razmišlja o odlasku iz sela. Takođe strahuje da bi centar podataka mogao učiniti selo metom Rusije, sa kojom Finska deli dugu granicu.
“Ne želim Gugl ovde. Uopšte ih ne želim u Finskoj. Ne dopada mi se cela ta priča o veštačkoj inteligenciji i promenama u svetu, kao ni način na koji se te promene odvijaju. Sve se dešava prebrzo, prerano.”, smatra Ranta.
Njen otac, Penti Korhonen, penzionisani vodič kroz divljinu, rekao je da je, nakon uništenja šume, voda u potoku postala smeđa.
“U Finskoj uopšte nema potrebe za centrima podataka. Baš nikakve potrebe za njima nema”, rekao je on.
Vesa Hirilejnen, predsednik lokalnog ogranka organizacije SLL (Finsko udruženje za zaštitu prirode), izjavio je da su troprsti detlići, koji su se gnezdili u toj šumi, bili primorani da odu.
“Svi mi koji se bavimo zaštitom prirode veoma smo zabrinuti zbog političke situacije i politike u Finskoj”, rekao je ovaj biolog i stručnjak za ribare (vrstu orla). „Pitam se zašto moramo da žrtvujemo toliko naše prirode. Previše lako sve daju”, upozorava Hirilejnen za Gardijan.
Ipak, dodao je da razume zašto vlasti pokušavaju da privuku nove investicije i otvore radna mesta, s obzirom na to da stanovništvo u tom regionu stari.
"Mladi ljudi odlaze u Helsinki, Berlin i Pariz. vde je ostalo tako malo ljudi. Moramo da žrtvujemo”, rekao je on.
Veli-Mati Uski, generalni direktor u Ministarstvu životne sredine, izjavio je da vlada “prati opšti razvoj sektora centara podataka, kao i primenu zakonskih propisa, te je spremna da, ukoliko bude potrebno, predloži izmene zakona”.
Iz kompanije “Gugl” navode da rade na zaštiti kvaliteta vode na lokaciji Muhos, kao i da planiraju da na tom području zasade drveće na površini od 130 hektara. Zaštitnici prirode smatraju da je ta brojka premala da bi imala stvarni uticaj, naročito u poređenju sa štetom nastalom sečom šume.
Portparol kompanije je izjavio:
“U Finskoj poslujemo već 15 godina i uvek smo se trudili da ispunimo, pa čak i premašimo, zahteve koji se tiču prostornog planiranja, zaštite životne sredine, kao i zdravlja i bezbednosti. Nakon što smo primili dopise od organizacije LVV, obustavili smo pripremne radove na lokacijama Muhos i Kajani gde se nalazi lokacija Otanmeki i o tome obavestili LVV zvaničnim odgovorom. U potpunosti ćemo postupiti u skladu sa zahtevima organizacije LVV po ovom pitanju. Radujemo se nastavku aktivnog i otvorenog dijaloga sa svim nadležnim organima, kako bismo ojačali naše partnerstvo sa Finskom i lokalnim organizacijama”, poručuju iz Gugla.
Teme